Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је данас 16. новембра 2021. године, са више архијереја СПЦ служио свету Литургију у Саборном храму св. Георгија у Новом Саду, произнео је беседу по читању светог Јеванђеља. Изразивши посебну духовну радост због доласка у престони град Богом спасаване Епархије бачке СПЦ, Патријарх је рекао да „Нови Сад заиста јесте Српска Атина у сваком смислу те речи – и хришћански, православни град, град светог Георгија“. А свети Георгије је, нагласио је Свјатјејши, „од најраније младости своје утемељио свој живот, нашао смисао у Христу и наравно да није пристао да гони хришћане, већ је напротив све што је имао, поделио сиромасима и својим слугама и јавно пред царем исповедио Господа живог“.
Свети Георгије је „снагу добио одозго, истрпео сва мучења“ рекао је Патријарх Порфирије који је нагласио да се светитељ није „супротстављао цару да би показао инат и свој каприц, јер инат је често прожет агресијом, нетрпељивошћу, мржњом“, а та осећања „нису нешто што је израз Јеванђеља Христовог, што је израз етоса, начина постојања и живота хришћанина“. „Свети Георгије и када је страдао и када је био прослављан, био је испуњен кротошћу, миром и смирењем и какав је био он, такви су били бројни кроз историју хришћански мученици“, рекао је Патријарх Порфирије подсетивши на страшно страдање св. Вукашина из Клепаца, коме је злотвор одсецао део по део тела – „Он што је био сиромашнији за још један део тела, све је смиренији, све је испуњенији љубављу и смиреним, кротким и тихим гласом само понавља речи ‘само ти дијете ради свој посао'“, подсетио је Патријарх Порфирије и наставио:
„Хришћанска вера, православна вера јесте вера мученика, али не само мученика који страдају у телесним страдањима, него и вера мученика који су позвани на унутарње распеће, на унутарње страдање. Зашто? Зато што мучеништво јесте сведочење, опредељење и опредељивање за истину, правду и лепоту када се нађете пред избором између истине и лажи, правде и неправде, лепоте и зла и ружног. Мучеништво је опредељење и утемељење наше на Христу, дакле опредељење за Њега и зато је то сведочење“, нагласио је Патријарх српски и подсетио да смо у данашњем Јеванђељу и чули да ћемо бити гоњени. „Црква Христова увек је на Крсту, увек је распета, увек је прогањана и увек је прослављана. Увек је у распећу и васкрсењу“ истакао је Његова Светост.
Подсетивши сабране да ћемо за неколико недеља чути и јеванђеље које говори о исцељењу демонизованог Гадаринца, чуда које је Христос учинио, које су сви видели, Свјатјејши је указао да су исти ти Гадаринци и рекли Господу да иде, да им не треба. „Зашто је то и данас тако, и када знамо и кад не знамо“ упитао је Патријарх и појаснио: „Зато што човек који је везан за овај свет, свет без Бога, свет који је антропоцентрично усмерен, свет у којем не лежи у темељима Богочовештво, Богочовек Христос. Зато што тај и такав свет има друге и другачије мотиве и циљеве, има другачији систем вредности од онога који ми читамо и слушамо и хоћемо да спроведемо у свом животу, а то је систем Јеванђеља – вредности које нам се откривају кроз заповести Божије“, указао је Патријарх Порфирије.
Дакле овај систем вредности нема као главни принцип две главне заповести Божије, то је систем „који нема у свом кодексу реченицу „љуби непријатеље своје“, нагласио је Патријарх српски и наставио: „Напротив – овај систем вредности који је човекоцентрично оријентисан позива на то да сваки појединац све подреди себи, да узвраћа мером за меру у најбољем случају, а још чешће да хоће и оно што му не припада. То је систем вредности који проповеда принцип ‘циљ оправдава средство’, систем вредности који каже ‘све ти је дозвољено и чини оно што мислиш да је исправно’ јер је то израз слободе“. „Али“, наставио је Патријарх Порфирије, „тај систем није свестан да је модерни човек и човек уопште, без Бога острашћен, егоиста, самољубив и да би био слободан, најпре треба да се ослободи страсти и греха. Треба да се ослободи гордости, егоизма и самољубља да би уопште упознао смисао и тајну живота, да би препознао другог човека једнако вредног себи, да би знао да све што чини – Богу чини. Да би знао да ће Бог питати шта је он чинио другима а не они њему“.
„Дакле, немојте да се чудите ни данас када нас прозивају за разне ствари које се не уклапају у поредак овога света“ рекао је у наставку беседе Његова Светост, додавши да нас „прозивају јер Јеванђеље Христово подсећа на то да је зло – зло, да је грех – грех“. „Јеванђеље Христово је огледало у којем и кад неће, чак можда још више кад неће да се виде и погледају у себе људи који неће Христа, осећају у дубинама својим ту тајну, она их жуља, она им смета“ појаснио је Патријарх Порфирије и указао да нас зато данас јеванђелиста Лука „заправо храбри – да је једини истински пут бити сведок Христов“.
Његова Светост наглашава да је „једини истински пут – пут љубави према Богу и према ближњима. Нису одговорни они који неће Бога за нас, али ми за њих јесмо и зато наша молитва, наш подвиг, наша вера, треба из дана у дан да се продубљују, да нас снаже, да буду путовође и светлост у нашем животу и“, додаје, „у мраку овог модерног света“.
Тај свет ће нас и данас „хвалити онда када имају утисак да ето и ми живимо у духу овога времена“ рекао је Патријарх Порфирије у наставку указујући да је многима необично да хришћани нешто читају и знају, да се разумеју у уметност и науку, да су „зачетници сваког истинског прогреса“. „Не постоји ни једна област људског деловања у којем се човек прославио а да она нема своје семе, свој подстрек, у Цркви Христовој“ нагласио је Патријарх Порфирије подсетивши најпре на Светога Саву који је „водио рачуна и о духовном и о материјалном, у својој бризи о свом народу“, али и да је Црква у Митрополији Карловачкој подигла и Богословију и Гимназију у исто време, две најстарије школе у српском народу. „Па наравно да смо ми увек савремени, али у овом свету не постојимо и не желимо то да чинимо“ рекао је даље Патријарх српски и појаснио: „Не постојимо због тога да се саобржавамо свету, да му подилазимо, да подилазимо острашћеном човеку који је изнедрио систем вредности којем смета Јеванђеље – него ми молимо Бога да се преображавамо благодаћу Његовом“. „Преображавањем благодаћу Духа Светога, преображавамо се, па се онда преображава и твар која је око нас и сви људи“ нагласио је Његова Светост и закључио:
„Нека би Господ дао да данас славећи св. Георгија, никада и ни за шта не оставимо своју веру, своју веру православну, веру у Господа живог и да, ма колико били слабашни и ма колико падали – никада се не одричемо од јевађељских вредности, да увек уз помоћ Божију, кроз покајање, кроз спознају свога пада а онда и љубављу Божијом, враћамо се тим вредностима – враћамо се Богу и враћамо се себи. Јер наш живот и јесте заправо са једне стране опредељење за Христа, непоколебљиво и неустрашиво, али истовремено по слабости – падаћемо. Падати и враћати се овом претходном, враћати се своме извору, враћати се једноме Господу живом, који је прослављен у св. Георгију и кога и ми, заједно са њим и свима светима, славимо као једнога у Тројици Бога, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин“.
Звучни запис беседе Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија преузели смо из директног преноса свете Литургије радија „Беседа“ Информативне службе Епархије бачке.
