Tamo gde je Gospod, tu je istinska sloboda, zato što sloboda nije vezana isključivo i samo za naš izbor, tj. ne sastoji se sloboda samo u tome da biramo šta ćemo činiti, kako ćemo se ponašati i šta ćemo govoriti kao izraz onoga što nam srce želi, sloboda je u tome da očistimo svoje srce, rekao je Patrijarh Porfirije na Liturgiji pređeosvećenih darova u crkvi Svete Trojice u Zemunu.
Sa blagoslovom i u molitvenom prisustvu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Porfirija, Njegovo Preosveštenstvo Episkop marčanski G. Sava služio je Liturgiju pređeosvećenih darova u crkvi Svete Trojice u Zemunu, u sredu pete sedmice Velikog posta 06.04.2022. godine.
Posle Liturgije sveštenstvo arhijerejskog namesništva zemunsko-novobeogradskog pristupilo je Svetoj Tajni Ispovesti.
Na kraju Liturgije sabranima se obratio Patrijarh Porfirije koji je u svojoj patrijaraškoj besedi govorio o hramu kao mestu slobode i istakao da tamo gde je Gospod, tu je istinska sloboda, zato što sloboda nije vezana isključivo i samo za naš izbor, tj. ne sastoji se sloboda samo u tome da biramo šta ćemo činiti, kako ćemo se ponašati i šta ćemo govoriti kao izraz onoga što nam srce želi, sloboda je u tome da očistimo svoje srce, jer kada danas mnogi govore da čovek treba da čini ono što mu želi srce, što je izraz njegovih želja i da je tada slobodan, zaboravlja činjenicu da nije svako srce slobodno, da srce može biti porobljeno grehom i strastima, ostrašćenim željama, da može pre svega biti porobljeno egoizmom, gordošću i ako tako zarobljenim srcem hoćemo da ostvarimo slobodu čineći ono što nam jeste želja srca, onda zasigurno ni naše reči, ni misli, ni dela neće biti slobodna, ali sloboda koja se temelji u Hristu jeste sloboda koja se širi i prostire i pre našeg dolaska u ovaj svet i posle dolaska, kaže Patrijarh Porfirije.
Njegova Svetost naglašava da tamo gde caruje smrt i gde nema Hrista ne možemo govoriti o slobodi, tek kad uđemo u prostor slobode večnosti zajedice sa Bogom možemo razmišljati o svakoj drugoj vrsti slobode, tek pošto blagodaću Božijom budemo preobraćeni iznutra i spolja, otuda su najslobodniji svetitelji božiji, a nama je dato da kao Njegova deca učestvujući u Liturgiji okusimo tu slobodu, okusivši radost i živeći u radosti sa Bogom.
Patrijarh Porfirije je objašnjavajući šta je ispovest rekao je da je pokajanje ambijent i atmosfera u kojoj treba da živimo, zato što pokajanje nije potvrda naše slabosti, nego je borba sa svojim nemoćima i slabostima sa onim što Sveto Pismo naziva grehom, jer greh je pogrešan način života, funkcionisanja, pogrešna upoteba darova koje smo dobili od Boga, kako bismo kroz darove koje imamo slavili Boga i trudili se da usopostavimo zajednicu ljubavi sa bližnjem, a greh je pogrešna upotreba tih darova, pre svega usmerena na realizovanje svog egoizma i samoljublja.
