– Neka nam Hristos bude u središtu našeg života. Neka nam On bude na prvom mestu, jer ako postavimo Hrista na prvo mesto u svoj život, u svoje srce, sve će doći na svoje mesto – besedio je Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije na Svetoj liturgiji kojom je načalstvovao 14. oktobra 2026. godine, na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, u Hramu Svetog Save u manastiru Novi Kalenić u mestu Valaru kod Kanbere.
Posebnu lepotu bogosluženju dalo je pojanje hora pri Sabornom hramu Svetog Georgija u Kabramati (Sidnej), pod upravom protinice Jelene Ćećez.
Patrijaraška Liturgija u manastirskom hramu posvećenom Svetom Savi u Novom Kaleniću nastavila je niz sabranja u slavu Božju koja potvrđuju črvsto zajedništvo u molitvenoj ljubavi u kome prebiva srpski narod na Petom kontinentu. U liturgijskoj propovedi, Patrijarh g. Porfirije je podsetio na reči: Dobro nam je ovde biti, koje Gospod Hristos izgovara u času Preobraženja na Gori Tavor, u koje staje osećanje pobuđeno u čoveku u svetinjama koje je ovdašnja srpska dijaspora prinela Hristu Gospodu u slavu, a u amanet dolazećim generacijama.
– Crkva naša sveta pravoslavna, kojoj je glava sam Hristos, obuhvata sva vremena i sve prostore. Crkva naša je carstvo, ali ne bilo kakvo carstvo, već Carstvo Oca i Sina i Svetog Duha, Jednog u Trojici Boga. To je, dakle, država koja nema svoj početak i nema svoj kraj. Ima li većeg blagoslova i dara od toga da upravo mi među drugima po kategorijama ni po čemu nismo veliki, osim po dobru, po svetiteljima? Upravo mi jesmo žitelji tog Carstva Božjeg, mi – Srbi pravoslavni – ukazao je Patrijarh Porfirije na redak blagoslov izliven na srpski narod molitvama, pokajanjem i milosrđem Svetog Save, čije ime nose svetinje u Australiji, zemlje daleke od njegove rodne zemlje, ali vrline i pregalaštvo u slavu Božju učinilo je njegov lik i delo rasprostranjenim širom sveta.
– Mi Srbi smo, neko će reći, mali narod. Mnogi možda nisu čuli za njega, ali važno je da je on zapisan u knjigu života. Taj naš narod je blagosloven jer je Hristov i zato se ničega ne boji, ni smrti, niti bilo kakvog neprijatelja. To znači da nosi u sebi snagu pobede i onda kada se ostrve na njega mnogo jači od njega, onda kada je proganjan i kada ga odbacuju. Unapred je pobednik i unapred je dobitnik i to svedoči čitava naša istorija – prineo je poglavar Srpske crkve hvalu svom narodu koji je opstajao i opstaje uprkos brojnim stradanjima i iskušenjima, jer je na njemu sila i blagodat Božja.
Govoreći o velelepnom Hramu Svetog Save u Novom Kaleniću, srpski prvojerarh je istakao da je on ne samo mesto na koje mi dolazimo da osetimo ko smo i šta smo i da se podsetimo da nam je Bog potreban, nego je i ukras čitavog Petog kontinenta, kao i svaka pravoslavna svetinja.
– Ovde (u manastirskom hramu) se svedoči ljubav, ljubav prema svima i svakome. Ovde se molimo za mir, za mir u čitavom svetu. Bez molitve Bogu za mir, nema mira! Činjenica da ga još uvek nema, pokazuje da treba da se molimo još više. Dolazimo ovde, u ovu svetinju, koja svojim postojanjem poručuje da budemo jedno sa Gospodom, da imamo zajednicu sa Njim kroz molitvu i naš trud, da živimo po Njegovim zapovestima. Ali, dolazimo i da budemo jedno među sobom! Bez Boga nema života. Bez Hrista život je besmislen. Hristom i Njegovom pobedom nad smrću, predokušamo život večni i znamo da život ima smisla – naglasio je Patrijarh Porfirije značaj i smisao opredeljenja čoveka da živi hrišćanski budući da, kako je naveo, nema većeg prokletstva za čoveka od toga da „ima problem sa Hristom i ne sluša Ga“.
– Nema većeg prokletstva za čoveka od toga da je daleko od Hrista. Nema većeg prokletstva za jedan narod da se odvoji od Hrista pogotovo ako mu je koren i ako mu je otac Sveti Sava. Zato je Srb Hristov i ne boji se smrti. Kad si Hristov, onda si jedinstven. Bratu, koji te uvredio i nešto ti nažao učinio, trudi se da ne uzvratiš istom merom, nego se pomoli Bogu za njega da bude bolji – posavetovao je Patrijarh Porfirije, uz podsećanje na reči Svetog đakona Avakuma, zapečaćene mučeničkim stradanjem u vreme Hadži Prodanove bune.
Dirnut verom i ljubavlju domaćina, Patrijarh Porfirije je poručio da su australijski Srbi podstrek braći i sestrama u matici kako da čuvaju veru u Hrista Gospoda, da Njega uvek imaju za meru i sadržaj života. Današnja jevanđeljska perikopa o sestrama Marti i Mariji kojima u dom dolazi Gospod (Luka, začalo 4) govori da treba da se brinemo jedni za druge, ali uz molitvu Hristu Gospodu, jer bez toga je svaki trud uzaludan. Takođe, poručio je Patrijarh, ne sme nam manjkati vere, moramo prihvatiti da nam se sve zbiva po volji Božjoj, a ne po volji našoj.
U ime vernog naroda Australije, Mitropolit australijsko- novozelandski g. Siluan je zahvalio Patrijarhu Porfiriju i braći arhijerejima na časti i molitvenoj radosti koje su im pružili.
– Ovaj kontinent doživljava veliko ozarenje, veliku toplinu koja se izliva iz sabranja liturgijskog, blagodaću Božjom na ovaj sabrani narod i šire. Pored mnogo obaveza, Njegova svetost je našao vremena da poseti svoju duhovnu decu na ovim prostorima, koji se kolokvijalno nazivaju kraj sveta, mada ovde, na prostoru naše Mitropolije, najpre sija Sveto Vaskrsenje i pozdrav Hristos voskrese! Slava Gospodu, ovo je veliki dan, velika radost da osetimo prisustvo patrona ove svetinje Svetog Save, da osetimo ljubav oca i pastira prema svojoj deci i sabornost koja se ovde projavljuje prisustvom arhijereja, koji predstavljaju ovde svoje eparhije, našu pomesnu Crkvu – rekao je Mitropolit Siluan, poželevši još jednom dobrodošlicu Patrijarhu Porfiriju i svim arhipastirima i saradnicima koji čine delegaciju u njegovoj pratnji.
Posle Svete liturgije odslužen je pomen blažene uspomene Episkopu Petru, nekadašnjem arhipastiru Mitropolije australijsko-novozelandske, koji počiva u Hramu Svetog Save, posađeno drvo hrasta i osvećen krst u porti manastira na mestu predviđenom za gradnju kapele. Za svečanom trpezom, Patrijarh Porfirije je uručio sestri Gavrili, nastojateljici manastira, ikonu Svetog Save.
Jadranka Janković, specijalni dopisnik iz Australije
Izvor: SPC
