Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije prisustvovao je 28. februara 2024. godine svečanom prijemu u Domu vojske Srbije u Beogradu povodom Dana Republike Srpske i godišnjice proglašenja prvog Ustava Republike Srpske. Tom prilikom patrijarh Porfirije je poručio:
Najpre čestitam svima Dan Republike Srpske i odavde, iz centra Beograda, kao što smo to učinili i u centru Banja Luke, a onda naravno i jubilej donošenja Ustava Republike Srpske kao konstitutivnog akta koji je ništa drugo do demokratski izraz volje srpskog naroda koji živi u Republici Srpskoj. Koristim ovu prigodnu priliku da ukažem na jučerašnje završne reči predsednika Republike Srpske g. Milorada Dodika prilikom obraćanja u Podgorici, koji kaže: „Srpska Pravoslavna Crkva je ključna za očuvanje identiteta i opstanak srpskog naroda ne samo u Crnoj Gori već i u Srpskoj i Srbiji. Srpska Pravoslavna Crkva čuva identitet kroz vekove”. Zašto su ove reči predsednika Dodika duboko istinite? Pre svega zbog toga što Crkva i narod nisu dve stvarnosti kako bi neko hteo da prikaže, a pogotovo nisu stvarnosti koje su međusobno suprotstavljene. Crkva i verni narod su jedno te isto: jedno telo, jedna porodica, jedna vera i, kako je predsednik Dodik rekao, jedan identitet, iako postoje neki koji kažu da ne postoji saborni identitet, nego samo pojedinačni, hoteći da kažu da ne postoji identitet srpskog naroda. Ja bih ih uputio na oce moderne psihologije, pa neka tamo tragaju, možda će pronaći reč ili kovanicu koja govori o kolektivnom nesvesnom na primer.
I ponoviću: jedan identitet, jedno telo, jedna vera, jedan narod. U okviru tog jednog tela ima koliko god hoćemo prostora za sve bogatstvo razlika i unutar jednog identiteta. I zaista, naš narod od severa do juga, od Soluna do Budima, gde god srpskih tića ima, kako pesnik simvolično kaže, ali zaista na celom našem prostranom balkanskom životnom prostoru ukrašen je različitim odlikama, različitim karakternim izrazima, različitim temperamentima, razlikom u stasu, jednom rečju: bogat je mnoštvom kulturnog i duhovnog izraza, često kažem od gluvog glamočkog do velikog bačkog kola i sedmoosminskog ritma naših južnih krajeva, razlikom u urbanoj i seoskoj kulturi, ali i različitim političkim pogledima i stranačkim sagledvanjem interesa naroda i grupa. Sve je to deo šireg civilizacijskog koncepta kome pripadamo, to je zakonita tekovina. Ali sve te razlike, sva bogatstva i celokupni složeni spektar naših osobenosti biće nam na korist ukoliko budemo imali svesti i savesti da smo u Crkvi jedno telo, jedan porodica, jedna vera, jedan narod i jedan identitet.
Proslavljajući dan Republike Srpske i jubilej donošenja Ustava Republike Srpske, blagoslovena je prilika da se setimo gde je, kada je i čime je određena i definisana za večnost naša državnost, državnost srpskog naroda. Na pitanje: GDE? – odgovor je: Manastir Studenica. Na pitanje: KADA? – odgovor je: Leta Gospodnjeg 1207. Na pitanje: ČIME JE ODREĐENA, DEFINISANA ZA VEČNOST I U VEČNOSTI NAŠA DRŽAVNOST? – odgovor je: Na moštima Prepodobnog Simeona Mitrotočivog, na molitvi Svetog oca našeg Save i na iskrenom preobražaju, preumljenju, pokajanju i međusobnom praštanju i izmirenju njegove braće Svetog Stefana Prvovenčanog i Vukana. Taj blagosloveni postupak u studeničkom svetom hramu primer je za sva pokolenja, pogotovo za one koji vode državu i obavljaju odgovorne državne poslove, ali i za one koji imaju takvu ambiciju, a naročito i posebno u odsudnim momentima i u pitanjima koja se tiču celine naroda i interesa jedne vere, jednog naroda, jednog identiteta. Taj sjajni gest spasonosni je putokaz kroz čitavu srpsku povest. Od našeg rodonačelnika Stefana Nemanje preko svih svetih vladara iz njegove dinastije, preko čestitoga kneza Lazara, hiljada svetih vitezova koji su položili život za krst časni i slobodu zlatnu od Kosova do Jadovna i opet do Kosova, nebrojenog mnoštva nevinih svetih mučenika, srpska državnost se utvrđivala, ali će i ubuduće opstajati upravo na moštima svetih, na čestitosti i svetosti.
Neka molitvama svih svetih iz roda našeg koje poimence pomenuh, kao i svake duše koja je rečju i delom negovala jevanđelske vrednosti kroz svu našu istoriju, da svagda ostanemo svoji u jedinstvu Duha i kao takvi prijatelji svakog čoveka i svih naroda dokle god nas i gde god nas bude! Živeli i blagosloveni bili!
Izvor: SPC
