Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je 4. decembra 2022. godine, na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, svetom arhijerejskom Liturgijom u manastiru Gornjaku
Sasluživali su Visokopreosvećeni Arhiepiskop mihalovsko-košički g. Georgije iz Pravoslavne Crkve Čeških zemalja i Slovačke, Njegovo Preosveštenstvo Episkop braničevski g. Ignatije, visokodostojni arhimandrit i izabrani episkop toplički Petar, sveštenstvo i monaštvo iz više eparhija Srpske Pravoslavne Crkve, u molitvenom prisustvu visokoprepodobnog igumana tumanskog arhimandrita Dimitrija i mnogobrojnog vernog naroda.
– U ime Oca i Sina i Svetog Duha. Braćo i sestre, blagosloveni smo danas što smo sabrani u ovoj velikoj svetinji naše Crkve, u manastiru Gornjaku koji je, kao što znate, podigao Sveti knez Lazar, koji je, baš u skladu sa Jevanđeljem koje smo čuli danas, na drugi način izrekao istinu: Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka, hoteći time da kaže da smo mi stvoreni za nebo. Sveti knez Lazar je time kazao da nebo nije neka apstrakcija, neka bajka, nešto što nas čeka tek u nekoj dalekoj budućnosti i to potpuno neodređeno, nego da je nebo i ovde među nama, da je nebo sa nama i mi smo na nebu onda kada služimo svetu Liturgiju, jer tu je Gospod, tu su svi sveti Njegovi, tu su anđeli, tu smo i mi. To i jeste Crkva, zajednica vernih u Hristu, Crkva kao telo Hristovo, a On njena glava.
Blagosloveni smo što smo danas ovde u ovoj velikoj svetinji u braničevskom kraju koji je ukrašen mnogim sličnim biserima. Na ovom mestu, u ovom kraju, pored mnogih podvižnika i svetitelja iz našeg roda bilo je i onih koji su došli iz daleka, naročito baš u vreme kneza Lazara, svetitelja Božjih koji su došli sa Sinaja, koji su život svoj posvetili Bogu moleći se za spasenje čitavog sveta, ali isto tako upražnjavajući molitvu kao način svog postojanja, neprestanu molitvu, Isusovu molitvu. I tada se znalo da srpska zemlja i naša Crkva bez molitve ne postoje. Međutim, često svoje probleme i iskušenja hoćemo da rešimo svojom pameću, svojim sposobnostima, svojim veštinama, ali pokazalo se bezbroj puta da to nije moguće i da je uvek neophodna i blagodat Božja. Ako nema molitve koja izvire upravo iz ove svete Liturgije, onda zapravo mi zatvaramo sebe za dejstvo blagodati Božje.
Mi danas slavimo Vavedenje Presvete Bogorodice. Presveta Bogorodica, najsavršenija među ljudima, veća i od anđela, kako kaže crkvena pesma, jeste ono što je ljudski rod mogao da prinese Bogu. Bog kao ljubav stvorio nas je za radost, za punoću života, za lepotu. Međutim, iako nas je stvorio iz nebića u biće i neprestano vodi brigu o nama, On neće, „ne može” mogli bi smo reći, da nas uvede u tajnu radosti i tajnu spasenja bez nas, bez naše slobode. Bog je tako zavoleo svet da nije samo vodio brigu o svetu tako što je slao proroke, tako što je slao bezbrojna blaga lepote i dobrote, nego je tako zavoleo svet da je i On sam poslao Sina svog da se poistoveti sa nama ljudima u svemu, da se u potpunosti poistoveti božanska priroda u ličnosti Sina Božjeg sa ljudskom prirodom. Naše naznačenje, cilj i smisao našeg postojanja jeste neraskidiva zajednica sa Bogom, a da bi se ta tajna mogla zbiti odredio je Presvetu Bogorodicu. Nju je iznedrio kao najčistiju i najsvetiju da svoju slobodu i svoj dar kroz Nju projavi u odnosu na Boga. Sve što je vezano za Njen život jeste čudesno, jeste i tajna, počevši od Njenoga rođenja. Joakim i Ana u dubokoj strarosti dobijaju je kao dar Božji i evo, na današnji dan, mi se sećamo Njenog uvođenja u hram, u starozavetni hram, i to ne u bilo koji deo hrama, ne u onaj deo hrama u koji je mogao da uđe svaki čovek, nego u deo hrama koji se naziva Svetinja nad svetinjama i u koji je samo jedamput u godini ulazio prvosveštenik. Presveta Bogorodica je, dakle, uvedena u deo koji je bio određen samo za prvosveštenika. Njeno uvođenje u taj deo skinije, u taj deo hrama, bio je i praobraz, tj. taj događaj je ukazivao na to da je Ona zapravo Skinija prečista, da je Ona taj Hram u koji će se naseliti Sin Božji, u kome će se nastaniti Bog, Onaj koji je boravio, dok Hristos nije došao, u delu hrama koji se zove Svetinja nad svetinjama.
Kroz Presvetu Bogorodicu ljudski rod je pokazao da je spreman da slobodno prihvati volju Božju kao zakon svog života. To je ono što je odredilo da Njena utroba bude prostor, bude mesto, u kojem će se nastaniti Sin Božji radi našeg spasenja i iz ljubavi prema nama. Poslušanje volji Božjoj ne znači, braćo i sestre, ograničavanje naše volje, ne znači sputavanje naše slobode. Naprotiv, poslušanje volji Božjoj, koje je pokazala Presveta Bogorodica i kojim mi postojimo, jeste zapravo poistovećenje sa apsolutnom slobodom koja je u Bogu i koja je Bog. Ako smo izvan zajednice sa Bogom, onda smo ograničeni, onda nismo slobodni, onda smo robovi prolaznosti, onda smo žrtve smrti. Onog trenutka kada svoju slobodu spojimo sa slobodom Božjom, kada je poistovetimo sa slobodom Hristovom, mi razaramo najvećeg neprijatelja, onog koji u potpunosti drži našu slobodu u ropstvu. Ako smo izvan Boga, onda postajemo robovi smrti, robovi nečastivog i robovi prolaznosti. Otuda je Bogorodica, kao simvol i izraz naše volje i našeg opredeljenja za Hrista, Ona koja je rodonačelnica naše slobode. Ona je istovremeno jedna od nas, kako kažu sveti oci. Ona u potpunosti razume sve ono što mi jesmo, razume naše potrebe, razume i naše slabosti, ali kao Ona koja je rodila Sina Božjeg, koja je rodila Boga ljubavi, i Ona sama jeste čitavim svojim bićem ljubav. Zato što voli čitavim svojom bićem Boga i Sina svog, Ona voli isto tako i čitav ljudski rod i otuda nas zastupa pred Bogom. Otuda je i lik Presvete Bogorodice nešto što je najdraže, najmilije, najbliskije svakom čoveku. To je ličnost u odnosu na koju imamo najveću slobodu, zato što je Majka i jedna od nas. Otuda se i mi, braćo i sestre, gde god su svetinje Njoj posvećene obraćamo skrušeno i sa molitvom, znajući da će Ona uvek, budući da ima slobodu pred Sinom svojim i Bogom našim, i nas u toj slobodi i ljubavi uvek zastupati.
Nama, naravno, stoji i predstoji onaj put koji je opisan i u jevanđeljskoj priči o milostivom Samarjaninu. Ko hoće da dobije Carstvo Nebesko treba da voli bližnjeg kao samog sebe. Onaj koji je pitao Gospoda kako da dobije Carstvo Nebesko, kad je čuo Njegov odgovor, pitao je ko je Njegov bližnji i čuo je priču o tome da je bližnji onaj koji čini ljubav u odnosu na druge. Ova priče u krajnjoj liniji nosi u sebi poruku da mi treba da postavimo sebi pitanje: Kome smo mi bližnji? Bližnji smo, naravno, onda kada se raspinjemo za svakog najneposrednijeg svog bližnjeg, a onda i za svakog čoveka. Tu se pokazuje da je tajna Carstva nebeskog – tajna zajednice. Ne postoji Carstvo nebesko za pojedinca. I onda kada ispunjavamo sve zapovesti i kada smo savršeniji i bolji u moralnom smislu te reči, a ako smo sami i ako se preuznosimo u odnosu na druge, ako smo sujetni zbog toga, ako osuđujemo druge, ako sebe smatramo da smo pozvani da kritikujemo sve druge, uzalud je to što se držimo zapovesti Božjih. Carstvo Nebesko uvek se tiče našeg odnosa i naše zajednice sa Bogom, ali u istovreme tiče se i naše zajednice sa bližnjim, jer je to dvoje neraskidivo povezano. Ne može neko reći da ima zajednicu sa Bogom – dakle, i onda kada čini spoljašnju vrlinu – ako prezire bližnjeg, a ne može ni imati Carstvo nebesko, tj. biti stanovnik Carstva nebeskog, ako je samo humanitarni aktivista, ako čini u horizontali dobro drugima, a zapravo zaboravlja na Boga, zaboravlja na to da je sve od Njega i u Njemu, da je On početak i kraj, da je i to što može da čini podvig i vrlinu i da čini dobro drugima opet dar Božji.
Dakle, braćo i sestre, radujmo se danas u ovoj svetinji. Neka molitve svetitelja Božjih, koji su se ovde podvizavali kroz vekove, budu sa svima nama, a mi da ugledajući se na njih, moleći se Presvetoj Bogorodici, idemo Njenim putem, putem slobode, koji je i put poslušanja volji Božjoj. Neka bude po reči Božjoj kao što govorimo u molitvi Oče naš: neka bude volja Tvoja. Dakle, da idemo tim putem, jer taj put jeste otvoreni put kojim Bog silazi među nas, ali i mi se uspinjemo na Nebo gde se slavi On, Jedan u Trojci Bog, Otac i Sin i Sveti Duh, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Izvor: SPC
Video: TV Hram
