Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je 29. januara 2023. godine svetom arhijerejskom Liturgijom u Sabornoj crkvi Svetog Save u Milvokiju.
Toržestvenim bogosluženjem u hramu ispunjenom blagočestivim narodom, koji je i pored snežnih padavina u velikom broju došao da dočeka svog Patrijarha kako bi se zajedno sa njim pomolio Bogu, proslavljena je 110. godišnjica osnivanja Crkveno-školske opštine Svetog Save, prvog Arhiepiskopa srpskog, čime je postavljen kamen temeljac znamenite srpske imigrantske zajednice u Milvokiju. Hrabro svedočeći istrajnost pravoslavne vere i povezanost sa svojim precima, sveštenici i parohijani su uspeli da podignu velelepni Saborni hram Svetog Save, koji predstavlja najviši razvoj srpskog pravoslavnog oblika klasične vizantijske arhitekture u Sjedinjenim Državama. Njegovi mozaici u prostoru oltara su replike najlepših mozaika crkve Svetog Đorđa na Oplencu. Kroz brojne organizacije parohija nastavlja da poštuje i neguje svetu pravoslavnu veru, srpsku kulturu i tradiciju predaka. Srpska omladina u Milvokiju okuplja se u Pravoslavnoj školi Sveti Sava, Horu Stevan Šijački, Ansamblu narodnih igara Šumadija, Fudbalskom klubu Ujedinjeni Srbi, Kolu srpskih sestara…
Na svetoj Liturgiji Njegovoj Svetosti Patrijarhu sasluživali su preosvećena gospoda episkopi kanadski Mitrofan i novogračaničko-srednjezapadnoamerički Longin sa mnogobrojnim sveštenstvom i monaštvom, u molitvenom prisustvu Visokopreosvećenog Arhiepiskopa čikaškog g. Petra iz Ruske Pravoslavne Zagranične Crkve.
Vladika Longin: Dolazak Patrijarha srpskog Porfirija uliva nam hrabrost i daje snagu da ostanemo i opstanemo na putu Svetog Save iako smo daleko od zemlje otaca naših
U pozdravnoj besedi episkop Longin je podsetio na istorijat parohije Svetog Save u Milvokiju i naglasio:
– Veliki je naša radost, jer je danas sa nama naš duhovni otac, Svjatejši Porfirije, Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski. Naša srca su ispunjena radošću. Vaš dolazak nama mnogo znači, uliva nam hrabrost i daje snagu da ostanemo i opstanemo na putu Svetog Save iako smo daleko od zemlje otaca naših. Ova parohija, jedinstvena i vrlo značajna za našu Crkvu u Americi, jeste jedna od najuređenijih u našoj eparhiji. Nju ukrašava ne samo ovako lep mozaik hrama, već pre svega duše ljudi koji ovde žive, a posebno ove naše dece koja idu ovde u nedeljnu školu, ali i u školu parohijalnu koja ovde gotovo tri decenije postoji i radi. Oni su naše najveće bogatstvo. Oni su i naša sadašnjost, ali i budućnost ove Crkve. Parohija Svetog Save uvek je učestvovala među prvima kada je trebalo pomoći naš narod u Otadžbini. Uvek su žurili da se prvi odazovu. Sve radosti našeg naroda u matici Srbiji i širom svih srpskih zemalja bile su radosti našeg naroda ovde, ali i sve žalosti i svaku tugu i bol delili smo sa našom Crkvom u Otadžbini.
Vaša Svetosti, mi se radujemo, kao što rekoh, što je danas ovde sa nama upravo naš Patrijarh srpski. Vi ste dostojan naslednik velikih patrijaraha Srpske Crkve. Svi smo se obradovali Vašem izboru i nadamo se da će molitve ovog naroda odavde i širom kugle zemaljske, gde god ima Srba, Vama pomoći da nosite ogroman teret i preteški krst Patrijarha srpskog, vođeni duhom našeg naroda u ovim nimalo lakim danima, teškim danima punim smutnje, izazova i svega onoga što, nažalost, nije dobro. Želim Vam dobro zdravlje, blagodarimo i molimo Vas da blagoslovite ovaj narod Vašim patrijaraškim rečima i da nam živite i dolgodenstvujete na mnogaja i blagaja ljeta!
Patrijarh Porfirije: Naše ime i naše prezime jeste Rastko Nemanjić, jeste Sveti Sava. Onaj koji nije uokvirio sebe u to ime i prezime, onaj koji nije uokvirio sebe u ikonu Svetog Save, on je tuđ sebi, a tuđ je i drugima
Čestitajući značajnu godišnjicu vernom narodu Crkveno-školske opštine Svetog Save u Milvokiju, Njegova Svetpost Patrijarh g. Porfirije je istakao:
– Hvala na divnim i toplim rečima ljubavi, na rečima dobrodošlice. Zaista je moja radost neizmerna danas, jer znam da ništa nije slučajno kako u životu pojedinca tako i u životu jedne zajednice. Znam i da sve što se dešava u nama i oko nas jeste izraz ljubavi Božje. Gospod je hteo da danas proslavimo Svetog Savu ovde, u zaista predivnom hramu koji je njemu posvećen, a još više u zajednici sa ovim predivnim ikonama Božjim, ljudima, braćom i sestrama iz istog roda, a što je još važnije iz iste Crkve, sa ljudima koji su porod i deca Svetog Save.
Mi slavimo Svetog Savu i nema dana kada se njega ne setimo. Pominjemo ga na razne načine, ali svakako da je najispravniji i najpotpuniji način, onaj kojim se raduje Sveti Sava, onda kada se zateknemo u hramu Božjem, kada se molimo Bogu, kada upućujemo molitve ne samo za sebe i za svoje bližnje, nego i za svoj narod i za čitav svet. Svetog Savu neki slave kao prosvetitelja, neki kao učitelja, neki kao diplomatu i mirotvorca, neki ga slave kao onoga koji je učio svoj narod da upravlja svojim imanjem, da upravlja državom. Neki vide u njemu onoga koji je učinio i prve naučne korake u srpskom narodu. Zaista, sve to Sveti Sava i jeste, u svemu tome jeste prvi i jeste veliki. Zato ga je narod zavoleo do te mere da svuda i na svakom mestu vidi njegovo ime i njegov pečat, pa tako imamo Savino brdo, Savinu dolinu i Savin izvor… Sve je imenovano, ali važnije i najvažnije od svega jeste da mi nosimo njegovo ime. Mogli bismo jednom rečju reći da mi pravoslavni Srbi nemamo drugo ime i nemamo drugo prezime. Naše ime i naše prezime jeste Rastko Nemanjić, jeste Sveti Sava. Onaj koji nije uokvirio sebe u to ime i prezime, onaj koji nije uokvirio sebe u ikonu Svetog Save, on je tuđ sebi, a tuđ je i drugima.
Pitanje je da li bismo se sećali Svetog Save u toj meri ako pre sve ga i iznad svega nije bio svetitelj Božji. On je ostvario ono na šta smo svi pozvani. Nije čovek biće koje je stvoreno da ima svoj početak ovde, u istoriji, i da mu se ovde njegov život i postojanje završava. Kada bi to tako bilo, svako bi bio besmislen, a život svakoga bio bi prazan i bez smisla, nezavisno od njegovih uspona i padova, nezavisno od toga koliko imanja ima, nezavisno od toga da li u svojim rukama drži neku vlast i nezavisno od toga da li ga ljudi slave ili ne. Kada bi život bio samo nešto što traje sedam, sedamdeset, osamdeset, pa neka bude i sto godina, kada bi čovek bio samo i isključivo biološko biće, mi verom, jevanđeljskom verom u Boga, verom u Hristovu reč i verom u Hrista znamo da imamo svoj početak u istoriji, ali i da smo stvoreni za večnost i da nam je ovaj život dat da prepoznamo ko je punoća i ko je smisao našeg života, da prepoznamo da smo bez Boga, bez Hrista, niko i ništa.
Zavolevši Hrista od najranijeg detinjstva, Sveti Sava je prezreo imanja, slavu, bogatstvo, moć i vlast, ali ne zbog toga što smatra da to ne treba da postoji u životu ljudskog roda, nego zbog toga što je znao da je zemaljsko zamalena carstvo, a nebesko uvek i do veka, zbog toga što je hteo da se čitavim svojim bićem preda Hristu i da posluži Njemu. Isto tako, želeo je da i njegov narod ne gleda samo biološkim, materijalnim očima, nego da njegov narod gleda unutarnjim okom, duhovnim okom. Unutarnje, duhovno oko osmišljava sve što jesmo, pa ponekad i pad, ponekad iskušenje, ponekad teškoću. Zato je Sveti Sava otišao u Svetu Goru i zamenio carsku palatu monaškom kelijom. Odatle se svojoj zemlji vratio da bi posejao seme Hristovo, da bi gradeći mir i jedinstvo od mnoštva pojedinaca nastao jedan i jedinstveni narod, narod Božji, znajući da je jedinstvo isključivo i samo u Hristu, u Crkvi, a da je svako drugo udruživanje najčešće udruživanje protiv nekoga, a ne za nekoga. Biti jedno u Hristu znači biti jedno u dobru, u vrlini, u ljubavi.
Vi ste to ovde dokazali gradeći ovaj hram, misionareći i svedočeći Jevanđelje Hristovo tako da i drugi prepoznaju Njegovu lepotu i vrednost. Stoga je važno što su ovde sa nama i deca. Znajte, ako im budete davali pravoslavnu veru i Jevanđenje Hristovo, uvek će sačuvati i svaku drugu vrstu svoga identiteta. Ako ih budete učili da samo budu Srbi, a ne budu li znali Jevanđelje Hristovo, pre ili kasnije će zaboraviti na svoj identitet i na svoje poreklo, a neretko oni koji su zaboravili na veru zaborave i na svoje roditelje. Vi ste ovde u rasejanju, ali otadžbina je i tamo gde smo ono što jesmo. Otadžbina je i ovde, zbog toga što je ovde i Sveti Sava, a gde je on, tu je naš otac, tu je naša otadžbina, tu je naš dom. I dokle god jesmo svetosavci, tj. pravoslavni hrišćani, dotle će svaka tačka zemljine kugle biti naša otadžbina. Otuda ste i vi, braćo i sestre, ovde svoji na svome. Ovde ste sa Svetim Savom i on je sa vama, pa stoga možete bez problema da se integrišete u ovu zemlju, koja je zemlja mogućnosti, otvorena za ljude koji hoće da se trude i da rade, koji hoće da rade na sebi, a u isto vreme da se ne osećate da ste izgubljeni i da ste odustali od sebe, već naprotiv, da sve ono što vam ova zemlja pruža i vi Svetim Savom, svojom pravoslavnom verom, svojim identitetom i sobom obogaćujete.
Neka bi Gospod dao svakom od vas dobro zdravlje, ljubav u porodici, ljubav između braće i sestara, ljubav između supružnika, ali i mir sa onima sa kojima živite i mir u ovom svetu. Znajte da ste nam, iako udaljeni od matice, zbog vaše vere, zbog vaše vernosti Svetom Savi, zbog vaše ljubavi prema svojoj Crkvi uvek ne samo nama bliski, nego uvek sa nama u srcu i u našim molitvama, kao i da se zbog vas osećamo ne samo radosni nego i ponosni. Neka vas Gospod sve blagoslovi. Srećna slava!
***
Narednih dana patrijarh Porfirije će posetiti Pravoslavni bogoslovski fakultet Svetog Save u Libertivilu kod Čikaga, gde će održati više sastanaka sa dekanom, upravom, nastavnicima i studentima jedine visokoškolske ustanove Srpske Pravoslavne Crkve na severnoameričkom kontinentu, a prisustvovaće i svečanoj proslavi Svetog Save u organizaciji nastavnika i studenata tog fakulteta. Planiran je i susret Njegove Svetosti sa nadležnim episkopima Srpske Pravoslavne Crkve na prostoru Severne, Srednje i Južne Amerike u manastiru Novoj Gračanici na Trećem jezeru.
Izvor: SPC
