Danas smo se okupili ovde, u Kraljevu, da uznesemo molitvu, da odamo dostojan pomen žrtvama, ali da isto tako vidamo i isceljujemo rane nanete jednim organizovanim antičoveštvom, rane koje su posledice magnum crimena koji je počinjen prema našem srpskom pravoslavnom narodu 1999. godine.
Činjenica je nepobitna da je tada devetnaest država učestvovalo u kainovskom zločinu, bombardovanju, u razaranju našega naroda i naše zemlje, razaranju praćenom medijskim fabrikovanjima i trgovanjima istinama i lažima, plasiranjem kleveta o nama, o našoj Crkvi, o našem narodu.
Tada smo bili suočeni sa beskrupuloznim zlom, sa silom koja ni tada kao ni bilo kada nije uzimala u obzir pravo i pravdu. Jedini kriterijum bio je i jeste moć i sila. Suočeni smo tada sa zlom bili pred kojim um staje, pred kojim ostajemo nemi, bez reči, ali naše ćutanje i tišina su drugačiji od onog Adornovog koje je izrekao da posle Aušvica ne treba pevati, ne treba pisati poeziju.
Ne, draga braćo i sestre, naše stradanje, od prvog mučenika, protomučenika Hrista Gospoda, ćutanje pretvara u snagu, u molitvu, u snagu molitve za sve koji stradaju na pravdi Boga.
Molitva je naše nadahnuće za stvaranje, za umetnost. Zato se molimo za našu braću i sestre stradale u NATO agresiji na Srbiju, ali se molimo i za sve koji danas stradaju bilo gde. Molimo se za mir uopšte, za mir sveta.
Molimo se danas posebno za prestanak sukoba u Ukrajini, molimo se za mir i na Bliskom Istoku, u Africi, svuda. Molimo se da svi razumemo i da svi razumeju da smo međusobno svi povezani, da smo jedni drugima potrebni.
Svi ljudi su braća i svi ljudi su naša braća. Naša braća su čak i onda i oni koji nas progone, kojima smo i do danas meta. Molimo se za njih, molimo se i za one koji nas kleveću. Mi njih progoniti nećemo i klevetati nećemo, ali istinu i zbog njih ali i zbog nas objavljivaćemo i svedočićemo.
Naše stradanje se ne sme projaviti kao zlopamćenje, ono se mora pretvoriti u snagu za svedočenje istine, pravde, ljubavi i mira, u snagu praštanja i pokajanja. Mora se projaviti u život u svakom dobru i u život u hristolikoj vrlini.
Tu nam je potrebna i pomoć Božja koju, evo, danas sećajući se i moleći za postradale, nevine tokom NATO bombardovanja, prizivamo uporno i neprestano pokazujemo da je nama ljudima pomoć Božja potrebna, da ne možemo sami, da ne možemo da prevaziđemo onu istinu da je naš bližnji Kain, da je čovek čoveku Kain.
Zato, Gospode, prosvetli našu tamu i učini sve ljude istinskom decom svojom i pravom braćom među sobom.
Izvor: SPC
