Velika je privilegija biti danas sa srpskom zajednicom u Australiji, sa zajednicom koja je toliko mnogo uradila za našu državu i našu sjajnu zemlju, rekao je premijer Novog Južnog Velsa g. Kris Mins u svom obraćanju posle svečanog čina osvećenja kamena temeljca novog objekta u okviru Koledža Svetog Save u Varovilu, koji je izvršio Njegova svetost patrijarh srpski g. Porfirije sa arhijerejima i sveštenoslužiteljima.
Izrazivši iskreno poštovanje prema srpskoj zajednici u Australiji, g. Kris Mins je podelio sa okupljenima svoju optimističku prognozu datu 2021. godine, kada je Koledž počeo da radi i upisao svega dvadeset devet učenika, da će ih za pet godina biti tri stotine. Nisam iznenađen, naveo je prvi čovek parlamenta novog Južnog Velsa, jer u koju god srpsku svetinju da odete u Australiji videćete mnogo dece, mnogo velikih porodica koje dolaze i zajedno su u veri u Gospoda.
– Videćete posvećenost porodici, poštovanje tradicije, iste vrednosti koje privlače porodice u ovaj divni Koledž. I to je razlog zašto on raste. Obrazovanje nije samo sticanje znanja, već kultivisanje vrline. Dakle, ovo je veoma uzbudljivo vreme za školu. Koju vrstu kulture će imati ova škola? Da li ćete samo dočekivati ljude na vratima ili ćete pomoći deci koja se možda bore da steknu prijatelje? Da li ćete na kraju dana dočekati nekoga koji dolazi iz druge škole i koji je (on ili roditelji) privučen smislom zajednice i verom? Predvođeni Njegovom svetošću, ne sumnjam da će profesori i učenici ovog divnog Koledža dočekati svakog onog koji dođe u školu i da će ona rasti vremenom – rekao je g. Kris Mins, premijer Novog Južnog Velsa, uz veliko blagodarje patrijarhu srpskom g. Porfiriju i mitropolitu australijsko-novozelandskom g. Siluanu na ukazanoj časti da podeli radost velikog dana za prvu srpsku obrazovnu ustanovu na Petom kontinentu.
Svečanost je otpočela Svetom liturgijom u kapeli Rođenja Hristovog kojom je načalstvovao patrijarh g. Porfirije, uz sasluživanje njegove sveštene pratnje i lokalnih sveštenoslužitelja. Posebnu lepotu bogosluženju dalo je pojanje Ruskog pravoslavnog muškog hora u Australiji.
U liturgijskoj propovedi, patrijarh Porfirije je približio sabranima simboliku današnjeg jevanđeljskeg odeljka (Lk 7, 11-17) u kojoj je opisano vaskrsenje sina jedinca udovice iz Naina, još jedno čudo kojim je za života na zemlji Gospod Hristos projavio svoju božansku prirodu. Čitajući ovaj odlomak, ukazao je patrijarh, primećujete sliku u kojoj dominira smrt, u kojoj sve gubi smisao, dok je s druge strane Gospod koga prati mnoštvo ljudi koji su u Njemu našli smisao iz raznih bezizlaza i bespuća.
– Videvši tugu i prazninu sveta izvan sebe i bol unesrećene žene, Gospod joj prilazi sa namerom da svu tugu njenog života pretvori u radost i svojom silom vraća u život njenog sina. Baš kao što je prethodno učinio sa Jairovom kćeri i prijateljem Mu Lazarom i time pokazao da smrt nije poslednje što istorija može reći o čoveku – pojasnio je srpski prvojerarh simboliku poznatog odlomka koja podseća na večni život, nadu svih hrišćana.
– Smrt nije poslednja reč svakog od nas o sebi. Nismo stvoreni za smrt i besmisao, nismo stvoreni da bismo živeli u iluziji i šarenilu ovog sveta, hvatajući se za razne stvari i pokušavajući da nahranimo svoju gladnu dušu, svoje gladno biće za večnim životom. Pokazao je Gospod da smrt nije kraj, nego da smo stvoreni za carstvo Božje. A gde je Carstvo Božje? Samo tamo gde je Hristos – istakao je patrijarh Porfirije, potkrepivši svoje rasuđivanje primerima na razne načine unesrećenih ili demonima posednutih ljudi iz novozavetnih knjiga koji Hristovim prisustvom bivaju isceljeni i oslobođeni.
– Prisustvo Gospodnje odagnava mračne sile, daruje život i pobeđuje smrt. Samo tamo gde je Gospod, tu je istina, tu je lepota, tu je pravda i tu je život. Crkva je prostor i mesto prisustva blagodati Božje. Tu je Gospod. Zato pristupimo, dođimo makar i najgrešniji i najslabiji! Znajmo da Gospod već dolazi nama u susret, da nas je već zagrlio. Potrebno je samo da razumemo da smo slabi, prihvatimo da smo nemoćni i smireno kažemo: Gospode, pomiluj mene grešnog. Nema nikoga koji za sebe može reći da je savršen. Jedina prepreka delovanju blagodati Božje jeste da, kad uđemo u crkvu, mislimo da smo bolji od drugih – opomenuo je patrijarh Porfirije na česte zablude i promašaje u duhovnom životu, koji čoveka odvajaju od blagodati Božje.
– Naše srce treba da bude ispunjeno blagodarnošću, hvalom Bogu i molitvom za čitav svet, da budemo jedno kao srpski pravoslavni narod, ali da budemo jedno i sa drugim pravoslavnim narodima svugde u svetu – poručio je patrijarh Porfirije, uz napomenu da jedno sa bilo kim drugim možemo biti samo ako smo jedno među sobom.
Na Svetoj liturgiji, a na predlog mitropolita australijsko-novozelandskog g. Siluana, patrijarh Porfirije je odlikovao činom protojereja sidnejske parohe Veselina Švorcana, Nemanju Mrđenovića i Aleksandra Milutinovića, koji su se godinama isticali radom na svim poljima misije Crkve u Australiji. Pravom nošenja naprsnog krsta odlikovan je protojerej Goran Ćećez, sekretar mitropolita Siluana, koji je velika podrška sveštenicima, arhijereju i organizaciji rada hora koji predvodi njegova supruga, protinica Jelena Ćećez.
Na kraju Liturgije, mitropolit Siluan je zablagodario patrijarhu Porfiriju i braći arhijerejima na dvonedeljnom zajedničarenju u molitvama, ohrabrenju i očinskim poukama.
Posle Svete liturgije obavljeno je osvećenje kamena temeljca na mestu na kome će Koledž Svetog Save dobiti još jedan objekat kako bi se unapredila nastava za što veći broj učenika. Blagosiljajući to bogougodno delo, patrijarh Porfirije je poželeo da ovakve obrazovne ustanove srpski narod sagradi u svim gradovima u Australiji. Pored premijera premijer Novog Južnog Velsa g. Krisa Minsa, čestitke Mitropoliji australijsko-novozelandskoj i upravi Koledža Svetog Save je uputila i vođa opozicije u toj australijskoj državi gđa Keli Sloun. Svečanost je blagodarjem zaokružio Mitropolit Siluan.
– Blagosloveni smo Svetim Savom, blagosloveni smo ikonom Presvete Bogorodice i blagosloveni smo najpre i iznad svega Gospodom Hristom da imamo ovakvu instituciju koja će doneti ne samo akademsko znanje, već dati i izgradnju u etici i Jevanđelju Hristovom – rekao je arhijerej Petog kontinenta. Zaključujući blagodarje svima koji su umnožili radost domaćinima, mitropolit Siluan je blagoslovio Koledž, uz želju da on raste za sve, ne samo za srpsku zajednicu. Svečani čin osvećenja ulepšala je himna Svetom Savi u izvođenju najmlađih učenika Koledža Svetog Save.
Njegovoj svetosti patrijarhu su sasluživali; visokopreosvećena gospoda mitropoliti srednjezapadnoamerički Longin, timočki Ilarion, niški Arsenije i australijsko-novozelandski Siluan, preosvećena gospoda episkopi vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički Irinej, bihaćko-petrovački Sergije i valjevski Isihije; protođakon prof. dr Dragan Radić; jerođakon Teodosije; đakon Vasilije Perić; ipođakoni Dejan Nakić i Vladimir Jelić, brojno sveštenstvo Mitropolije australijsko-novozelandske.
Jadranka Janković, specijalni dopisnik iz Australije
