Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је данас, 20. новембра 2021. године, по завршетку свете архијерејске Литургије којом је началствовао у цркви св. кнеза Лазара у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару и парастоса блаженопочившем Патријарху српском Иринеју, произнео изузетно слово посвећено уснулом 45. поглавару СПЦ, а такође, у спомен на почившег Патријарха, објавио конкурс за стипендирање студената факултета-оснивача Београдског Универзитета: правног, филозофског, техничког, медицинског и богословског факултета.
Његова Светост је поздравивши све сабране, на почетку беседе подсетио да је прошле недеље служен парастос Патријарху Павлу у манастиру Раковица, а да су сви сабрани заједно данас узнели молитве за покој душе Патријарха Иринеја, првог поглавара наше Цркве чији су земни остаци положени у овом светом храму, “заветном, саборном храму свих Срба, ма где се они налазили”.
Паатријарх Порфирије је подсетио да је “парастос молитва за упокојење оних који су од нас отишли у наручје Божије”, пре свега “израз наше вере у љубав и промисао, силу и моћ, великога Бога нашега и Спаса”. То “јесте израз оне исте вере којом је живео блаженопочивши Патријарх Иринеј, сви претходни Патријарси, а изнад свега и пре свега наш благочестиви народ од најранијих времена свога постојања као крштени народ”, рекао је Свјатјејши. “Наравно та времена сежу и дубље од времена св. Саве који је уобличио и веру у нашем народу, али уобличио и етос, природ, уначин постојања, начин живота и веровања у нашем народу” рекао је Патријарх Порфирије који је нагласио да је свети Сава “утемељио веру међу Србима тако, да је та вера увек била заједница, чврста, непоколебива, органска веза са живим Богом, али у исто време и веза која нераскидиво везује народ у једно”. “Зато св. Сава није раздвајао оно што је спољашње у животу појединца и народа, од онога што је унутрашње” рекао је Патријарх и наставио: “Бринуо се наравно о унутрашњем поретку, о изграђивању унутрашњег духовног бића, духовне оријентације која је увек била оријентација ка Христу, али истовремено уређивао је и спољашњи начин постојања”.
“Зато никада у нашем народу није било вештачке поделе између тзв. секуларног, спољашњег, државног, народног и црквеног, верског. Исти је народ онај који верује у Христа и зна да све у Њему и од Њега почиње и у Њему се завршава” нагласио је Патријарх Порфирије и наставио: “Исти је тај народ Црква и исти тај народ конституише свој спољашњи живот кроз друштвену организацију и државну организацију”. А то што је св. Сава давно утемељио, преносило се с колена на колено на све поглаваре наше Цркве, “све до блаженопочившег, часног Патријарха Иринеја” указао је Патријарх Порфирије.
У речи, делу и односу Патријарха Иринеја према животу, све је било једно и јединствено, рекао је Патријарх Порфирије и наставио: “Један човек, један народ али и једна Црква, која тај народ уобличава у словесни народ. Црква која том народу даје јасну смерницу, мотив и циљ. Патријарх Иринеј је био дубоко укорењен у Цркви Христовој, у Христу, на најбољи могући начин, без много сложености и компликација, без много филозофирања и људског умовања”. Почившем Патријарху је све било једноставно у Христу, јер му је све било једноставно а тако је могло бити јер му је било јасно – “а јасно му је било јер је вером у Христа био везан за Христа” рекао је Патријарх Порфирије. “Зато је с једне стране могао бити на чврстом темељу Христовом, а у исто време чврсто укорењен, испреплетан, испрожиман са својим народом” подвукао је Патријарх Порфирије и додао да су зато сви успони, радости и успеси нашег народа били и лични доживљај узрастања блаженопочившем Патријарху, али исто тако, “сва распећа, сваки крст свога народа, не само једнако него много пута више је носио у себи и собом”.
“Био је, дакле, једноставан човек, што можда данас није најпопуларније. Али ми знамо да не постоји једноставније од Христа”, рекао је Патријарх Порфирије, појаснивши да је Христос “недељив, беспочетан и бескрајан, јер је вечан”. “И само онај ко расте у Христу може све сложености, сва компликовања, компликације да развија како би хтео да разуме и ко је он сам, ко је свет, ко је човек, шта је живот, али и шта је вечност”, указао је Патријарх Порфирије.
Његова Светост је рекао да у личности Патријарха Иринеја “најјасније постају речи Христове ‘по чему ће вас познати свет да сте моји ученици, по томе што љубите, волите једни друге’, а ко је имао бар један контакт са почившим Патријархом “могао је да види ту једноставност, спонтаност, непосредност, али у исто време и срце широко, широко да му се не могу поставити границе”. “На исти начин је општио и са носиоцима високих функција, са краљевима, онима који управљају државама, као и са онима који су тзв. најједноставнији, обични људи” подсетио је Патријарх Порфирије. Патријарх Иринеј је са “истом пажњом, разумевањем и потребом да ако може допринесе свима”, изразио “љубав као израз вере и послушања у односу на реч Христову”, рекао је Патријарх Порфирије.
Извор: Радио “Слово љубве”
