Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je 22. avgusta 2021. godine Božanstvenu Liturgiju u hramu Svetih Kirila i Metodija u Ljubljani.
Njegovoj Svetosti su, na prvoj Liturgiji koju je kao predstojatelj Srpske Pravoslavne Crkve služio u Sloveniji, sasluživali Preosvećeni Episkop toplički g. Jerotej, izabrani Episkopi hvostanski Justin i marčanski Sava i sveštenstvo crkvenih opština ljubljanske i zagrebačke.
Patrijarh je posle čitanja Jevanđelja (Mt. 14, 22-34) pozvao prisutne da se mole Bogu za mir u svetu, za blagoslov Božji među ljudima, ali i za „mir u svakome od nas, kako bismo, utemeljeni na Hristu, mogli da se radujemo u zajednici sa Njim”. Pozvao ih je i da radost i mir noseći u sebi istovremeno i šire oko sebe.
Predstojatelj Srpske Crkve kazao je da su apostoli koji su se ukrcali na brod, kako bi prešli na drugu stranu Tiverijadskog jezera, imali nameru da se u pustinji posvete molitvi. „Samoća i pustinja, osamljeno mesto je po pravilu mogućnost susretanja sa sobom, ali sa sobom pred licem Božjim”, istakao je Patrijarh.
„Iako su bili mahom ribari, velika bura do koje je iznenada došlo, u apostolima je izazvala strah, sve dok nisu ugledali Gospoda koji im je, hodajući po vodi, išao u susret. Apostol Petar se, videvši taj čudesni hod po vodi, odjedamput ohrabrio. Oluja ga je prepala, a on, videvši Gospoda, bi ohrabren, štaviše oduševljen, i uputi reč Gospodu: ‘Gospode, učini da i ja mogu da idem po vodi’. Gospod je, jednostavnom rečju bez mnogo filosofiranja i objašnjavanja da li je to moguće ili nije moguće, ubeđivanja argumentima za i protiv, jednostavno rekao: ‘Dođi’. A Petar je, isto tako jednostavno, bez mnogo analiziranja, bez propitkivanja, bez sumnje, bez potrebe da mu se pokaže dokaz kako je moguće i nasuprot zakonima prirode hoditi po vodi, odjedamput oslonjen na veru i ljubav, na veru u Boga, izišao iz broda i počeo da hoda po vodi“, kazao je Patrijarh.
„I apostol Petar je, poput svih ljudi, poput nas koji se šetamo od neverja, pa od slabe vjere, kroz iskušenja, do čvrste i snažne vere. Imamo ponekad tako čvrstu i tvrdu veru, a onda od te vere opet, braćo i sestre, naiđu teškoće i iskušenja, pojavi se sumnja, pa čak i bunt, pa preko slabe vere dođemo i do neverja. Tako i Petar, koji je više puta pokazao da ima plamenu veru, da je spreman da da život za Gospoda što je i učinio na kraju svoga života. Ali, bivalo je i situacija kada naiđu iskušenja, kao u Getsimanskom vrtu, da se odrekne Gospoda. Evo sada, imao je najpre strah pa čvrstu veru, jer izišavši iz čamca oslonjen na tu veru i on je, i protiv prirodnih zakona, mogao da hoda po vodi. A onda se pojavila sumnja, onda se pojavila ne jevanđelska, ne bogočovečanska logika, nego ljudska logika koja hoće argumente, hoće da vidi očima i opipa rukama. Tog trenutka je počeo da tone. Tog trenutka se pokazalo da su prirodni zakoni jači od čoveka. I zaista, iako smo osvojili svemir i nebeske prostore, sve je to malo u odnosu na snagu i silu koju priroda nosi u sebi. Ovde je naglasak, kao i uvek u Jevanđelju, na Gospodu Hristu. Tamo gde je Gospod prisutan, tamo se neprestano dešava čudo. Tamo se neprestano pobeđuje poredak prirode. Tamo živimo već sada i ovde tajnom Carstva nebeskoga, a Gospod je prisutan svugde. Prisutan je u nama”, rekao je patrijarh Porfirije.
Izvor: Mitropolija zagrebačko-ljubljanska
