Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je Svetom arhijerejskom Liturgijom, u nedelju 24. oktobra 2021. godine, u paraklisu Svetog Jovana Bogoslova Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
U današnjim pročitanim odlomcima iz Svetog Jevanđelja, iz Jevanđelja po Luki i po Jovanu, „ima mnogo slojeva koji mogu biti i bogoslovska pouka i poruka za nas i istovremeno priziv za život u Hristu“, rekao je Patrijarh Porfirije poučavajući profesore i studente o spoznanju Boga kao živom odnosu ljubavi između ličnosti Boga i čoveka, a ne samo kao inteluktualna preokupacija.
„Apostol Luka opisuje događaj susreta Hrista, susreta Isusovog sa njegovim budućim apostolima, sa nekima od njih. Reč je o apostolu Petru koji je zajedno sa svojim bratom i prijateljima, saradnicima, u trenutku kada se bavio svojim svakodnevnim poslom imao priliku da ga prepozna i stupi sa njim u opštenje sam Gospod. Već u toj činjenici vidimo na koji način Gospod Isus Hristos priziva sebi apostole“, rekao je, između ostalog Patrijarh, istakavši da: „Mi često mislimo da su apostoli ljudi koji su određeni u nekom apstraktnomo vremenu i prostoru da budu svedoci reči Hristove. A iz ovoga primera vidi se da Gospod stupa u određenu konkretnu situaciju, u konkretno vreme i u konkretan prostor i u kontekstu onoga što je svakodnevno zanimanje čovekovo“.
„Iz primera priziva apostola Petra mogli bismo da zaključimo ono što često govorimo, kao i priziva svih drugih apostola, da nezavisno od toga ko je obdaren kojim talentom, i kojim poslom se bavi, nezaisno od toga kakve sposobnosti ima neki čovek, svaki je pozvan i prizvan da u kontekstu onoga što je njemu dato i onoga što su njegove sposobnosti na svoj lični neponovljivi način u poslu kojim se bavi svedoči Hrista, svedoči spasenje čoveka i ljudskog roda. Nije neophodno da budemo sveštenici u užem smislu te reči, da budemo oni koji služe u oltaru kako bismo svedočili reč Hristovu“, rekao je patrijarh Porfirije istakavši da „to znači da ne postoji ni na koji način bilo koja vrsta veštačke podele između svakodnevnog običnog profanog života i onog života koji je vezan za hram Božiji. Jedan je jedinstven naš život koji ima početak i koji se uvek vraća oltaru i Svetoj Liturgiji. Ali i naš život između dve Evharistije treba da bude i jeste sveta i sveštena Liturgija tako što je i sav ostali život ništa drugo do služenje Bogu i služenje svome spasenju.“
Patrijarh Porfirije se posebno osvrnuo na deo iz Jevanđelja po Jovanu u kojem Gospod izgovara svoju Prvosvešteničku molitvu: „Moleći se da im Gospod podari Carstvo Nebesko, da im podari Carstvo svoje, večni život. I kaže, „večni život nije ništa drugo nego da poznaju Tebe i Sina koga si poslao“. Naravno, to poistovećenje poznanja Boga sa Carstvom nebeskim je nešto što je realnost u kojoj živimo ovde i sada, pre svega unutar Svete Liturgije, jer ona i jeste Carstvo Božije među nama i na zemlji. A učestvujući u Svetoj Liturgiji mi učestvujemo u Carstvu Nebeskom. Ako Gospod kaže da je Carstvo Božije poznanje Njega Boga Oca i onoga koga je Bog Otac poslao, tj. Sina Očevog ovaploćenog Gospoda Isusa Hrista, on svakako pod tim znanjem i poznanjem ne podrazumeva skup pukih informacija i znanja o Bogu, informacija koje se stiču kroz isčitavnja knjiga, informacija koje se stiču na razne druge načine. Jer poznanje Boga nije naprosto informacija, proznanje Boga je živo iskustvo zajednice, jedinstva, opštenja sa Sinom Božijim. Carstvo Božije je mnogo više, ili poznanje kao Carstvo Božije je mnogo više od racionalnog konteksta intelektualnog udubljivanja u tajnu Boga. To je pogružavanje u tajnu Hrista, kao poistovećenje sa Njim kome prethodi Njegovo poistovećenje sa nama kroz Njegovo ovaploćenje i kroz Njegovo deljenje sebe u tajni Evharistije. Dakle, poznanje Boga je nešto što je namenjeno svakom čoveku, zato što je svaki čovek pozvan da bude građanin, da bude stanovnik Carstva Nebeskoj. Ali to poistovećenje, ili poznanje Boga kao preduslov učestvovanja u Carstvu Nebeskom jeste tajna koja podrazumeva raspeće i odricanje od sebe. Odricanje upravo od uma koji hoće sobom i sebe da obuhvati, da spozna, da porobi da porobi jednom rečju sve, da stekne znanje. Znanje i poznanje Boga znači izlazak iz sebe, ekstazu, suštinsku, raspetim umom i srcem ispunjenim ljubavlju.“
Izvor: Radio Slovo ljubve
Foto: Marko Vesić
