Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je služio 13. jula 2025. godine svetu Liturgiju u crkvi Sabora srpskih svetitelja na Karaburmi. Ovaj hram osveštao je blaženog spomena Patrijarh German, krajem 1988. godine, kao prvi pravoslavni hram podignut u prestonom Beogradu posle Drugog svetskog rata.
Tokom današnje božanstvene službe Svetejši Patrijarh Porfirije je rukopoložio đakona Miloša Krantića u svešteni čin jereja. Posle čitanja svetog Jevanđelja Patrijarh Porfirije je, između ostalog, poručio:
— Naš život i naša volja, naši izbori nikada nisu neutralni. I ne postoji ogroman spektar, čitava lepeza izbora, postoje samo dva izbora. Jedan izbor i jedno opredeljenje jeste život u Bogu, život u zajednici sa Bogom, život koji se trudi da uskladi sebe sa zapovestima Božjim, sa rečju Božjom, sa Jevanđeljem Njegovim. To je jedan izbor. Postoji još samo jedan izbor koji je suprotan na ovom prvom. To je život koji neće ovo prvo, neće da živi u skladu sa zapovestima Božjim, neće da živi u skladu sa Jevanđeljem Hristovim, u skladu sa rečju Njegovom, jer smatra da su zapovesti Hristove, reč Njegova i Jevanđelje Njegovo stege, okovi koji sputavaju slobodu, okovi koji nas ograničavaju. A zapravo, dešava se da takav jedan izbor najpre kreira pomračen um i hladno srce. Onda mi ne vidimo realnost onakvom kakva ona jeste, mi ne vidimo sebe onakvim kakvi jesmo i ne znamo kakvi treba da budemo. Taj i takav život nije tek naš pogrešan izbor, taj i takav život jeste izbor koji podrazumeva slobodno potčinjavanje sebe demonskim silama, a one će po svaku cenu hteti da nam kažu i da nas uvere u to da one zapravo ne postoje. Ako pomislimo da postoje, reći će nam: Nije problem, ostavite to da treba da se trudite da živite u skladu sa zapovestima Božjim i sa pravdom Njegovom.
Njegovoj Svetosti Patrijarhu Porfiriju su sasluživali: vikarni episkopi moravički Tihon i jenopoljski Nikon; protojerej-stavrofor Luka Novaković iz Ruske Pravoslavne Zagranične Crkve; protojerej Đorđe Dragutinović; jereji Nenad Veličković, Stefan Petrović i Miloš Krantić; i đakon Vasilije Perić.
Izvor: SPC
