– Ova škola pruža sva znanja koja se mogu steći u bilo kojoj drugoj školi, ali ima još nešto vrednije i važnije, a to je znanje koje izvire iz ljubavi, iz vere – besedio je Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije posle osvećenja kapele Rođenja Gospoda Hrista, koje je obavio sa braćom arhijerejima iz matice i rasejanja i sveštenoslužiteljima Mitropolije australijsko-novozelandske, pojanje Pevačkog društva „Lazarica“ pri Hramu Svetog kneza Lazara u Sidneju i molitveno učešće brojnih učenika, roditelja i nastavnika Koledža na čelu sa direktorom gđom Lelom Vuković.
Deo svečanosti Koledža Svetog Save bio je i Njegova ekselencija ambasador Republike Srbije u Australiji g. Rade Stefanović.
Ikona na kojoj je predstavljen Gospod Hristos okružen decom uz reči blagoslova „Pustite decu da dolaze k meni…“ na ulaznim vratima Koledža Svetog Save u Varovilu (Sidnej) sama po sebi govori o misionarskoj ulozi, koju iz dana u dan sa velikim uspehom ostvaruje ova obrazovna ustanova Mitropolije australijsko-novozelandske, plod truda i molitvenog zajedništva vernog naroda petog kontinenta, o kome se duhovno stara Visokopreosvećeni mitropolit g. Siluan, pastir dobri, kako je, citirajući reči Spasitelja, za brata arhijereja rekao patrijarh srpski g. Porfirije.
Današnji dan za Koledž Svetog Save dan je posebne molitvene svečanosti, jer je desnicom srpskog prvojerarha i više arhijereja i sveštenoslužitelja Srpske pravoslavne crkve osvećena kapela koja nosi ime praznika Rođenja Gospoda Hrista. I ovog puta duboko emotivno dotaknut verom, sabornošću i ljubavlju ovdašnjeg vernog naroda, patrijarh Porfirije je pohvalio ovaj poduhvat, uz pastirski savet da i dalje budu odani saradnici svom arhijereju, jer samo tako, u molitvi ujedinjeni, u zajednici sa njim, postaju ono što treba da budu, deca Svetog Save i Srpske pravoslavne crkve.
– Pripadanje svojoj Crkvi i nošenje svetosavskog pečata jeste ono za šta je svaki pripadnik srpskog naroda rođen i što su generacije pre nas znale ma gde da su i u kakvom vremenu živeli, opstali su i stvarali imajući Crkvu za centar i stožer svog života – jedna je od poruka poglavara Srpske pravoslavne crkve, koja posebnu težinu ima kada je upućena srpskom narodu u Australiji.
Naime, istakao je patrijarh Porfirije, niko se nije obreo na ovom kontinentu od suviška dobra, zato što mu je bilo suviše lepo tamo gde je živeo, već iz niza razloga da upravo ovde pronađe svoje mesto pod kapom nebeskom. Jedni su emigrirali u vreme komunističke ideologije, koja je bila neprijatelj veri u Hrista, drugi „trbuhom za kruhom“ napuštali svoje domove… Sve ih je Australija prigrlila i pružila mogućnost da prevaziđu nevolje, steknu dobra neophodna za život, ali i ne zaborave ono što su, te su zidali crkve, znajući da su upravo one mesto na kojima su u zajednici sabrani u Hristu Gospodu.
Govoreći o današnjem jevanđeljskom odlomku (Mk 2, 1-12) u kome je opisano isceljenje oduzetog čoveka u Kapernaumu, koga četvorica prijatelja preko krova prinose Hristu Gospodu, patrijarh Porfirije je naveo da paralizovani čovek predstavlja onog ko je otuđen od zajednice, usamljen i nije verovao Hristu kao što, nažalost, i među našom braćom ima onih koji ne veruju. Za razliku od njega, prijatelji su imali veru i, videvši njihovu veru, Gospod isceljuje oduzetog i vraća ga zajednici.
– Vera zajednice, vera Crkve, braćo i sestre, molitva vaša kada je ujedinjena može sve. Može da vrati otuđene u stado Hristovo, u naručje Svetog Save. Može da učini da onome ko je otuđen ponovo u srcu zasija Kosovo i Metohija, da progovore u njemu sveti Dečani i Pećka Patrijaršija, da mu u srcu kuca sveta Gračanica i reč Jevanđelja i reč Hristova postanu osnov njegovog života. Samo onda kada smo zajedno, imamo radosti. Ma koliko da nam je teško, kada imamo ko da nas zagrli, mi se vraćamo sebi. I to nije ništa drugo nego predukus carstva Božjeg – približio je patrijarh Porfirije poruku koju nosi današnja jevanđeljska priča.
– Ova škola je biser u niski predivnog kamenja na brojanici vašeg života ovde. Zaista, bez prave nauke nema dobra ljudskom rodu. Znanje je dar Božji, ali ako nije utemeljeno na onome što piše na zidinama ovog hrama, na veri, nadi, ljubavi, milosrđu i dobroti, onda znanje, koje je dato na dobro čoveku, može postati njegov najveći neprijatelj – opomenuo je patrijarh Porfirije na opasnost koja prati ljudsko znanje, koje nije oplemenjeno hrišćanskim vrlinama, o čemu svedoče primeri otkrivanja atomske energije i sličnih dostignuća koji su čoveka doveli do pogibli.
– Ova škola pruža sva znanja koja se mogu steći u bilo kojoj drugoj školi, ali ima još nešto vrednije i važnije, a to je znanje koje izvire iz ljubavi, iz vere. Samo istinski poznajemo i znamo kada volimo i kada verujemo – poučio je srpski prvojerarh, uz podsećanje na zapovest Gospodnju o ljubavi prema bližnjem, ali i na sjajni hrišćanski paradoks o ljubavi prema neprijateljima. Zaključujući propoved, patrijarh Porfirije je pomenuo sve koji su se molitvom i trudom ugradili u Koledž Svetog Save: blažene uspomene patrijarhe Pavla i Irineja, episkope Milutina i Irineja i druge služitelje svetosavskog oltara na petom kontinentu na kom su, zajedništvom braće i sestara u Gospodu, podignuti brojni hramovi, kao i ova obrazovna ustanova.
– Radujem se što sam sa vama. Raduju se i braća arhijereji iz Amerike, Srbije i Republike Srpske. Raduju se i oni koji nisu sa nama. Prate pomno i, kako kažu braća Rusi, „belom zavišću“ zavide: Vidi ti braću Srbe na petom kontinentu kako su našli snage da budu jedno, da zidaju tolike hramove, a evo i Koledž da se uči srpski jezik, da se uči srpska molitva, da se zna ko je srpski otac i ko je srpska majka, da se zna ko su srpska deca i da je porodica svetinja – poručio je patrijarh Porfirije u još jednoj u nizu pohvala srpskoj dijaspori u Australiji koja, uprkos izazovima zapadnih ekonomski bogatih društava, uspeva da sačuva i na svoje potomstvo prenese tradicionalne vrednosti.
Radost današnjeg dana u ime vernog naroda Australije i svih koji čine Koledž Svetog Save podelio je Mitropolit australijsko- novozelandski g. Siluan.
– Ne postoji škola koja se može nazvati svetosavskom ako tamo nema Hrista i Svete liturgije, ako se tamo niko ne pričešćuje i ne čuju tropari i slavoslovlje Bogu. Radujemo se, Vaša svetosti, što ste ovaj hram posvećen Rođenju Hristovom, naš „mali Vitlejem“ gde se naša deca oblikuju i primaju svetlost u njemu, Vi danas osvetili i blagoslovili zajedno sa braćom arhijerejima, uz sasluženje naših sveštenoslužitelja, molitveno učešće našeg blagočestivog naroda i naše dečice. Mi smo osveštali prostor koji treba njih da menja i njima služi na spasenje. Kako je bilo divno videti našu dečicu zbog koje sve ovo činimo. Nema opstanka srpskom rodu bez prosvete, bez škola, bez hramova svetih i Jevanđelja – besedio je mitropolit Siluan, blagodareći patrijarhu Porfiriju na blagoslovu koji je danas prineo na ovu svetinju.
U svešteni presto kapele Koledža Svetog Save položene su mošti Svetog Kralja Stefana Dečanskog, kralja, mučenika i svenarodnog učitelja po životu u smirenju, što čini zajedništvo još snažnijim.
– Sa nama je danas ne samo Vračar, već i Pećka Patrijaršija, Sveti Dečani, Kosovo i Metohija… Ovo su plodovi ljubavi naše zajednice, njenih arhijereja, sveštenoslužitelja, roditelja ove dece. Bogu hvala i ovoj zemlji, koja podržava ovakve škole koje su zasnovane na hrišćanskim vrednostima, da mogu naša deca da se uče šta znači biti pravi čovek i da doprinose ovom društvu. Ovaj Koledž nije samo za našu zajednicu, već je i za to da propoveda široj zajednici koja i te kako potrebuje zdravu nauku i istinu Hristovu – poručio je Mitropolit Siluan u svečarskoj radosti zbog priziva blagoslova Božjeg na svetinju i ustanovu u kojoj se ona nalazi, a čija je gradnja od devedesetih godina naovamo sabirala brojne trudoljubive ljude. Na Savindan 2021. godine Koledž je počeo sa radom sa dvadesetak učenika da bi danas njihov broj dostigao tri stotine.
– Vaša Svetosti, svi zajedno smo se trudili da bi ostavili nešto za potonje generacije, da bi ova škola nas izgrađivala – zaključio je Mitropolit Siluan, blagodareći Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na ljubavi, ohrabrenju i blagoslovu koje im je doneo kao predstojatelj trona Svetog Save.
– Za zasluge u razvoju ove obrazovne ustanove, patrijarh Porfirije je nekadašnjeg direktora gđu Anastasiju Nikolau odlikovao ordenom Svetog Save. Koledž Svetog Save pomogli su i pomažu do danas brojni dobrotvori iz Australije i Srbije. Ambasada Republike Srbije u ovoj zemlji nedavno je preko konkursa sredstava za dijasporu podržala projekat školske laboratorije u Koledžu koja nosi ime širom sveta priznatog srpskog naučnika Nikole Tesle.
Njegovoj svetosti patrijarhu su sasluživali; visokopreosvećena gospoda mitropoliti srednjezapadnoamerički Longin, timočki Ilarion, niški Arsenije i australijsko-novozelandski Siluan, preosvećena gospoda episkopi vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički Irinej, bihaćko-petrovački Sergije i valjevski Isihije; protođakon prof. dr Dragan Radić; jerođakon Teodosije; đakon Vasilije Perić; ipođakoni Dejan Nakić i Vladimir Jelić, brojno sveštenstvo Mitropolije australijsko-novozelandske.
Nakon bogosluženja, u čast osvećenja je priređen kulturno-umetnički program.
Jadranka Janković, specijalni dopisnik iz Australije
SPC
