Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je služio večeras, 21. marta 2025. godine, akatist Presvetoj Bogorodici u hramu Svetog Save na Vračaru.
Na kraju bogosluženja tokom kojeg su uznete molitve za mir u nama i mir među nama, patrijarh Porfirije je uputio arhipastirsku pouku blagočestivom narodu:
– Braćo i sestre, u trećoj nedelji posta, u nedelji koja je posvećena Krstu, služili smo kanon i akatist Presvetoj Bogorodici za mir u nama i među nama, za mir u čitavom svetu, znajući da mir među nama nije moguć ako se ne trudimo i ako ne ulažemo čitavim svojim biće napor u to da steknemo mir u sebi blagoslovom i blagodaću Božjom i molitvama, najpre, Presvetoj Bogorodice. Drugim rečima, ne može biti mira među nama i izvan nas i ne možemo naći mir ako ga ne steknemo u sebi, jer linija koja razdvaja dobro od zla prolazi direktno kroz sredinu srca svakoga od nas. Čitavo predanje naše Crkve, od svetih apostola do naših dana, svedoči činjenicu koju je na svoj način definisao jedan od najpoznatijih engleskih esejista i književnika Oldus Haksli rečima: Jedino mesto koje sigurno možeš da popraviš u vasioni jeste tvoje srce i jesi ti sam. To sigurno zavisi od tebe u promislu Božjem i uz pomoć Božju, a da li ćeš popraviti nešto izvan sebe, to već nije samo u tvojoj, u mojoj, u našoj ruci. Ali izmena sebe, popravljanje sebe, preobražaj na koji je svako od nas pozvan i intenzivnije nego u drugim periodima tokom posta jeste nešto što najbolje možemo razumeti u nedelji koja je posvećena Krstu.
Preobražaj nije moguć bez Krsta. I sveti Oci nas podsećaju da nema nijedne vrline koja u svojoj osnovi nema Krst, tj. naše lično raspeće, raspeće naše logike, našeg uma, naše pameti, naših opredeljenja, naših teorija, naših mudrovanja, naše egoistične samoljubive vrline, raspeće svega našega tako što sve ono što je naše, sve svoje, upodobljujemo Hristu, upodobljujemo Njegovoj reči. On nam je obrazac, On nam je paradigma, On je model, ali ne model spoljašnji, ne samo primer za ugled, nego i Onaj koji u nama dejstvuje, Onaj čiji je presto u našem srcu. I zato, ako ne uspemo da granicu koja razdvaja dobro i zlo i koja prolazi kroz naše srce potpuno ne ukinemo i ne očistimo presto Božji u nama, u sebi i u svom srcu, ne možemo očekivati da ćemo dobiti mir kao dar Božji, da će on u nama zasijati, da će se zacariti u nama. Onda ne možemo očekivati ni mir spolja. I, naravno, da nam je najbolji zastupnik ili najbolja zastupnica u toj našoj borbi Presveta Bogorodica. Jer, posle Sina Njenoga nema nikoga ko je do te mere raspeo sebe na Krstu, tom mislenom, umnom i duhovnom Krstu kao što je to Presveta Bogorodica, Ona koja je gledala Sina svoga na Krstu raspetoga i kao čovek, kao majka, bila potpuno bespomoćna, razdirana bolom i tugom, ali u isto vreme ne očajna, ne bez nade. Jer očaj i beznađe jeste samo potvrda da ne razumemo do kraja da je Bog spasitelj. Ne prepoznajemo tu istinu i činjenicu da nas Bog voli, da je ugotovio za nas Carstvo svoje, da ga je pripremio da budemo stanovnici tog Carstva Njegovog i da Carstvo Njegovo postane i naše carstvo. Zato, ma koliko da smo raspeti, voljno i nevoljno, i ma koliko da se nalazimo na Krstu, nikada nismo bez nade, i ne samo to, bez duboke unutarnje radosti i optimizma koji ne dolazi iz nas i od nas, nego je uvek sviše, uvek je dar ljubavi Božje, izraz Njegove neugasive brige o nama, za nas, za svakog čoveka, za svaku dušu živu.
Molili smo se večeras i za sve tragično postradale u Severnoj Makedoniji, u Kočanima. Molili smo se da Bog nastani duše njihove u svojoj blizini i za šesnaestog po redu postradalog pod novosadskom crnom i tragičnom nadstrešnicom, za Vukašina. Molili smo se večeras i zajedno sa roditeljima onih koji se nalaze ovde u Beogradu, u bolnici, onih koji su takođe teško stradali Kočanima. Molili smo se večeras za njih i molim sve da se molimo neprestano, iz dubine svoga bića, i Presvetoj Bogorodici i Gospodu našem Isusu Hristu da ljubavlju svojom i blagodaću svojom daju snagu roditeljima, ali i da daju umešnosti i znanja – brige i ljubavi ima – i svim lekarima koji se brinu za ozdravljenje svih onih iz Kočana onih koji se nalaze ovde u Beogradu, da što pre ozdrave i vrate se svojim kućama. Roditeljima Vukašinovim iskazujemo duboko saučešće i molimo se za pokoj duše njihovog sina.
Molitvama Presvete Bogorodice, Majke svoje i naše Zaštitnice i našeg Pokrova, Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj nas i čitav svet svoj, sve ljude, svakome daj mir u duši, ali i svima nama daj da razumemo da nam je međusobni mir, razumevanje, ljubav i otvorenost srca jednih prema drugima svima potrebno. Amin.
***
Posle bogosluženja u Hramu Svetog Save patrijarh Porfirije je razgovarao sa roditeljima mladih iz Severne Makedonije koji se nalaze na lečenju u Srbiji posle velike tragedije u Kočanima. Svi oni su došli u hram Svetog Save da se pomole Gospodu i Presvetoj Bogorodici za svoju decu. U razgovoru sa Svetejšim Patrijarhom su izrazili veliku zahvalnost za pomoć koju su dobili od braće Srba. U zdravstvenim ustanovama u Srbiji trenutno je zbrinuti trideset pacijenata koji su teško povređeni u požaru u Kočanima, u Severnoj Makedoniji.
Izvor: SPC
