Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je danas, na 35 godišnjicu od upokojenja, parastos blaženopočivšem Patrijarhu Germanu u Hramu Svetog Apostola i Jevanđeliste Marka u Beogradu, u kome počivaju zemni ostaci u ovog poglavara Srpske Pravoslavne Crkve.
Patrijarhu Porfiriju sasluživali su Episkop novobrdski Ilarion, vikar Njegove Svetosti, arhimandrit Nektarije, sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda i bratstvo Hrama Svetog Marka. Brojni vernici, saslužitelji, poznanici i poštovaoci blaženopočivšeg Patrijarha Germana su molitveno učestvovali u parastosu povodom obeležavanja godišnjice blaženog usnuća Patrijarha Germana.
U besedi, Patrijarh Porfirije podsetio je sabrane na teške okolnosti pod kojima je blaženopočivši Patrijarh German predvodio Srpsku Pravoslavnu Crkvu i rekao:
“Patrijarh German je živeo u vremenu koje je, malo je reći, bilo smutno i teško. To su bila vremena mraka, podivljale, razuzdane i demonske mržnje na Crkvu. Mržnje koja nije imala nikakve okove, nikakve kočnice. Sve što je mogao da smisli demonski um, ta mržnja koja se manifestovala kroz ljudski oblik, činila je sve što je htela i imala utisak da je zbrisala sa lica zemlje Crkvu Hristovu. Patrijarh German nije bio sam zato što se nije uzdao u sebe, nije mislio da je on dovoljno inteligentan, mudar i pametan da može sam da pobedi demonsku silu. Nego je, što više vreme otiče to sve postaje jasnije, bio smiren i smirenouman čovek. Svu svoju nadu polagao je u Gospoda.”
Patrijarh Porfirije govorio je o značajnim naporima Patrijarha Germana na obnovi svetinja Srpske Pravoslavne Crkve i razvijanju prosvete.
“Obnavljao je duhovne škole i bio spreman da prima udarce i kritike od onih koji su u tim školama radili, ostavljajući prostora i pomažući da se oni bogoslovski razvijaju. Znao je da prosveta iza koje stoji Crkva mora biti crkvena i pravoslavna, mora biti molitva, život i reč. Znao je da bez molitve, podviga i pokajanja, bez želje da se preobražavamo i budemo bolji, ma koliko knjiga pročitali i jezika govorili, ma koliko znali svako slovo koje je napisao svaki sveti otac i svaki savremeni bogoslov, nema bogoslovlja. Znao je da si istinski bogoslov jedino ako se moliš. To je znao na svojoj koži, na svom životu”, poručio je Patrijarh Porfirije.
Govoreći o nepokolebljivoj veri i istrajnosti Patrijarha Germana u njegovoj borbi za izgradnju Hrama Svetog Save, Patrijarh Porfirije poručio je:
“Kada se nije smelo ni pomenuti da si hrišćanin, kada se moralo, što se ticalo Hrista i Crkve, kriti i u tajnosti odvijati, veliki patrijarh German obraćao se tadašnjim bezbožnim, antibožnim bogomrzcima, koji su imali i nož i pogaču u svojim rukama. Obraćao se vlastima sa molbom da se nastavi zidanje Hrama. Iako je to delovalo paradoksalno, jedva se imalo za koricu hleba, baš zbog toga što je znao da Bog čini čuda tamo gde je vera, on se obraćao vlastima. Obraćao im se, ne jedanput, nego osamdeset osam puta. Isto toliko puta je dobio odbijenicu. Kada je došla punoća vremena, 1984. godine, konačno je Bog uslišio molitve i trudove Patrijarha Germana i došla je dozvola za obnovu Hrama Svetog Save.”
Izvor: TV Hram
