Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je svetu arhijerejsku Liturgiju na praznik Obnovljenja hrama Svetog velikomučenika Georgija – Đurđic, 16. novembra 2023. godine u hramu Svetog velikomučenika Georgija u Bežaniji.
Njegovoj Svetosti sasluživao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop novobrdski g. Ilarion, sveštenstvo i đakonstvo Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u molitvenom prisustvu mnogobrojnog vernog naroda.
U toku svete Liturgije, Patrijarh Porfirije rukopoložio je đakona Darka Radovanovića u čin prezvitera.
Poučavajući sabrane besedom, Patrijarh srpski je rekao da ono na šta nas Gospod poziva je u skladu sa našom prirodom. Kada se trudimo da živimo u vrlini mi se ne borimo protiv naše prirode, naprotiv, borimo se protiv naše izvitoperene prirode, bolesne prirode, stečenog stanja, navike koja nije u skladu sa onim što je prirodna želja koja je usađena u naše srce. Svetitelji Božiji su upravo oni ljudi koji su naizgled prolivali krv, prolivali znoj, kojima je naizgled bilo teško, ali budući da je vera bila temelj i smisao njihovog života, vera u Hrista, poverenje u reč Hristovu, poverenje u zapovesti Hristove. Oni su zapovesti Hristove i reč Hristovu uzeli za principe, za merila njihovog života i zato ne samo da im nije bilo teško da kada treba posvedoče reč Hristovu i po cenu života, nego nije postajala ta sila od ovoga sveta koja je mogla da ih uplaši. Naravno, nisu se razmetali i izlazili na trgove i vikali na sve četiri strane sveta – ja se ne bojim nikoga. Nego, tajno u klijeti svoga srca živeli za Hrista i gde god je to bilo potrebno u smirenju svedočili Hrista, a kada je došao trenutak da svojim životom posvedoče Hrista, nisu štedeli sebe. Takav je bio i Sveti Georgije. Imao je sve što je mogao da pomisli čovek u ovome svetu i slavu i imetak i lepotu i poziciju, ali sve to koristio je samo do mere do koje je to služilo Hristu i onog trenutka kada je trebalo da se opredeli između Hrista i vrednosti ovoga sveta nije se dvoumio.
Izvor: TV Hram
