Danas, u Treću nedelju po Duhovima, 25. juna 2023. godine Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Porfirije služio je svetu Liturgiju u hramu Svetog Dimitrija na Novom Beogradu.
Patrijarhu Porfiriju su sasluživali Preosvećena gospoda Episkopi marčanski Sava i toplički Petar, vikari Patrijarha srpskog, uz sveštenike i đakone Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Liturgijskom sabranju molitveno je prisustvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop bački gospodin Irinej.
U radosti evharistijskog okupljanja Patrijarh je u čin čteca rukoproizveo Andreja Jelića i Pavla Jovanovića.
U svojoj besedi okupljenim parohijanima ovoga novobeogradskog hrama Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije je rekao:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha,
Braćo i sestre,
Čuli smo odlomak iz Jevanđelja po Mateju koji je deo poznate Besede na gori našega Isusa Hrista i koja zauzima tri duge glave iz Jevanđelja po Mateju. Ta Beseda na gori jeste sva filosofija života na koju smo pozvani i koju nam nudi kao put spasenja Gospod naš. U Besedi na gori opisano je kakav treba da bude život hrišćana, to jeste kakav bi trebalo da bude život svakog čoveka stvorenog po slici i prilici Božijoj – ako čovek hoće da mu život ima smisla i da mu život već sada i ovde bude život u Carstvu nebeskom. U ovom odlomku ima, kao i na mnogim drugim mestima, naizgled paradoksalnog, u reči Hristovoj, u reči koju on upućuje učenicima svojim, narodu koji ga sluša ali i svima nama i svim ljudima do kraja sveta i veka. Naravno, jasno je da oko svetlo i bistro vidi svetlo i bistro ali Gospod ovde ne misli pre svega i samo na naše telesne oči, iako su i one važne. Ponekad te telesne oči mogu biti zatvorene, mogu izgubiti vid a opet, čovek može imati istinski, pravi pogled, pravi vid i pravi uvid u realnost u kojoj živi, pravi uvid u sve što od Boga dolazi. Na ovome mestu Gospod govori o unutarnjem, duhovnom oku. Šta je unutarnje, duhovno oko ili ko je to oko kojim mi gledamo svet? Najpre da podsetim da je, izašavši iz raja, budući izgnan iz raja, čovek uzeo svoj život u svoje ruke i kao posledica takvog iskoraka i takve odluke, pojavilo se najpre smućenje. Čovek je počeo da vidi svet u kojem živi kao neprijatelja, kao suparnika i drugog čoveka kao suparnika i protivnika od kojeg treba da se brani i od sveta, da otima. Kao posledica uzimanja života u svoje ruke, nezavisno od Boga i nezavisno od naznačenja zbog kojeg smo došli u svet, pojavila se briga kako obezbediti svoj život, obezbediti sebe iznutra i spolja. Iz te brige pojavili su se anksioznost – strah i zaborav na Boga.
U raju nama je jasno bila data smernica, zapovest Gospodnja koja je trebalo, ukoliko je ispunjavamo, da nas vodi ka punoći života. Dakle, ko je to oko kojim treba da gledamo svet i spolja i svet iznutra. To oko jeste Gospod, reč Njegova koja je jednostavna, koja je data tako da je svako može razumeti i prihvatiti i ako počne njom da živi, može razumeti da je to lako breme, da je to lak jaram, da je to put radosti, lepote i put zajednice ljubavi sa Bogom i sa drugim ljudima. Oko naše je sam Gospod i reč Njegova. Oko naše jeste Jevanđenje Hristovo.
I kada živimo Jevanđeljem Hristovim, to jeste voljom Božijom onda sve biva jednostavno u našem životu, onda nema brige, onda vidimo da Bog brine o svemu. Brine o pticama nebeskim, poljskom cveću, dajući im sve što im je potrebno za život, ali dajući im i ono što je potrebno za lepotu kojom se mi hranimo gledajući tu tvorevinu. Naravno, ako slušamo reč Božiju i živimo njome i slušamo volju Božiju i živimo njome, onda svugde i na svakom mestu vidim prisustvo Božije, vidimo izraz Njegove promisli, Njegove brige. Svakodnevno se susrećemo sa neprestanim čudima, to jeste susrećemo se sa delovanjem blagodati Božije u našim životima. Ako imamo volju Božiju kao zakon svog života, kao pravilo svog života, onda nam je život jednostavan i svetao, naše unutrašnje biće je osvećeno i prosvećeno blagodaću Božijom.
Ako pak, s druge strane, zaboravimo na Jevanđelje Božije ili čak pomislimo da je moguće živeti po Jevanđelju Božijem, ali ugađati duhu ovoga sveta, ako podlegnemo iskušenju da hoćemo da se dopadnemo pravilima života koje ustrojava ovaj svet, to jeste ljudi koji ili ne veruju u Jevanđelje, ili su protiv njega -ako s jedne strane želimo da nam reč Hristova bude svetlost, vodič, pravilo života i hoćemo da budemo prihvaćeni od onih koji su protiv Crkve, za koje se naravno molimo i želimo im spasenje – ako hoćemo da se dopadnemo onima koji stvaraju svoje jevanđelje, svoja pravila života, onda ćemo doći u shizofreno stanje, služićemo Bogu ali nećemo čitavo svoje biće moći da Mu predamo i prepustimo i nećemo moći da osetimo Njegovu ljubav i Njegovo prisustvo u našim životima. Sa druge strane, želeći da se dopadnemo onima koji ne prihvataju Jevanđelje Hristovo i volju Božiju za pravilo života, nećemo nikad uspeti, jer onog trenutka kada se desi da se setimo da je za nas pravilo života reč Hristova, Jevanđelje Njegovo i iznesemo je pred oči onih koji stvaraju pravila svog života, tog trenutka će se projaviti i pokazati netrpeljivost, ponekad i agresija, ne zbog toga što im mi smetamo, nego zbog toga što im smeta Hristos. Gospod je rekao da ne treba tome da se čudimo, jer najpre su Njega gonili. Oni koji hoće da idu za Njim, koji hoće da žive po Njegovoj volji, ni oni se neće dopadati onima koji neće Hrista, koji ne vole Hrista.
Dakle, ako je Jevanđelje Hristovo Zakon po kojem živimo, onda nam je sve jasno, onda sve znamo. Naravno Gospod neće da kaže, kada nas opominje da ne treba da se brinemo za odeću, za hranu, za ono što je spoljašnje – neće da kaže da ne treba da se trudimo, da ulažemo svaki mogući napor da uređujemo svoj spoljašnji život, da ga činimo što je moguće jednostavnijim, neće da kaže da to nije važno. Hoće da kaže da je važno za nas da uspostavimo lestvicu vrednosti. Da odlučimo šta nam je najvažnije – šta je na prvom mestu, šta nam je temelj i zato kaže: Ištite najpre Carstvo Božije, znači potrudite se, uz pomoć Božiju, da Carstvo Božije koje je već među vama, bude aktuelno, da bude dejstveno. Da vam bude najvažnije da ispunjavate volju Božiju jer kada ispunjavate volju Božiju, ispunjavaće se i sve ostalo a znaćete i sami šta je sledeće što treba da činite. To je kao kada neko nekoga voli svim svojim bićem i sve podređuje toj ljubavi. Ne obraća pažnju na to da li se žrtvovao, da li je negde otrpeo, nego ima isključivo i pre svega potrebu da izgradi zajednicu sa onim kojeg/koju voli. Gradeći zajednicu sa onim koga voli, pomaže sebi da razume koliko je šta od drugih stvari važno u njegovim životu. I kada izgradi zajednicu sa voljenim bićem i u toj zajednici oseti radost, lepotu i punoću onda mu neće biti cilj da umnožava svoje potrebe i neće ulagati napor i trud da zadovolji nove potrebe, nego će imati potrebu da svu svoju snagu, energiju i pažnju usredsredi na onoga ili onu kojeg ili koju voli.
Braćo i sestre, neka bi Bog dao da naše oko bude svetlo a biće ako se budemo držali Jevanđelja Hristovog. Da najpre ištemo Carstvo Božije, Carstvo nebesko. Tražeći Carstvo nebesko sve ostalo dobijamo – i tražeći ne preziremo spoljašnje. Telesno i materijalno dobija svoj smisao, svoju punoću, svoj istinski značaj. I ono što je spoljašnje, telesno postaje duhovno. Za nas je čovek biće jedno i jedinstveno, stvoreno po slici i prilici Božijoj. Samo onda kada tražimo Carstvo nebesko svaka briga će nestati. Sada ćemo slušati pesmu heruvimsku u kojoj se kaže: Svjakoje ninje otložim popečenije – Svaku brigu ostavimo po strani. Tamo gdje je Jevanđelje Hristovo, gde je blagodat Božija, tu je punoća, tu postoji trud, podvig, tu postoji krst ali postoji i pobeda i vaskrsenje. Briga i ako naiđe ponekad, čak i kada kroz stradanja prolazimo, samo je za tren.
Neka bi Gospod dao da nam oko bude svetlo i da nikada ne zaboravimo da je Carstvo Božije Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha jedino što nam je potrebno i zato neka je slava njemu jednom u Trojici Bogu sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Na kraju svetog evharistijskog sabranja, Njegova Svetost je povodom praznika Svetog Onufrija Velikog i imendana Mitropolita Onufrija iz Ukrajinske Pravoslavne Crkve poželeo srećan i blagosloven imendan i da molitve Svetog Onufrija budu sa njim i sa čitavom Crkvom u Ukrajini.
Izvor: SPC
