Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je služio 1. decembra 2024. godine svetu Liturgiju u manastiru Svetog arhiđakona Stefana u Slancima.
U drevnoj svetinji nedaleko od Beograda – za koju jedno predanje kaže da ju je početkom 13. veka osnovao Sveti Sava, a drugo da je njen ktitor Sveti kralj Dragutin – danas se, sa svih strana, sabrao mnogobrojni verni narod da uzme učešća u svetoj Liturgiji, na kojoj su Svetejšem Patrijarhu sasluživali preosvećena gospoda vikarni episkopi hvostanski Aleksej i lipljanski Dositej, nastojatelj manastira jeromonah Stefan i svešteno bratstvo slanačko.
Manastir u Slancima je tokom vekova delio burnu istoriju svog naroda. Kada je despot Stefan u 15. veku Beograd proglasio prestonicom, manastir je doživeo svoj procvat. Veliki značaj je imao i tokom vladavine despota Đurađa Brankovića. Tada je iz poštovanja prema obnovitelju i u čast krsne slave Brankovića manastir, koji je do tada bio posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice, počeo da praznuje Svetog arhiđakona Stefana. Despot Đurađ je, po predanju, tada darivao manastiru i deo moštiju Svetog Stefana. Velika svetinja je pod turskom vlašću pretrpela velika razaranja, ali je uvek sa svojim narodom uspevala da vaskrsne. Najveću obnovu pokrenuo je Patrijarh srpski German u drugoj polovini prošlog veka, kada je u temelje svetinje položena povelja u kojoj je pisalo: Obnavljajući s Božjom pomoću ovu svetinju Nemanjića, dodeljujemo joj svetu misiju da se u njoj, kao metohu manastira Hilandara u Svetoj Gori, pripremaju mladi monasi za podvižnički život u manastiru Hilandaru. Noviju istoriju manastira obeležili su znameniti duhovnici: Andrej, Avakum, Mihailo i Stefan Karuljski.
U besedi posle čitanja odeljka iz svetog Jevanđelja, patrijarh Porfirije je poručio:
– Dve su stvari kojima nečastivi, tj. demonske sile žele da nas odvuku sa puta Božjeg i da umanje naš podvig, podvig molitve, vere i pokajanja, podvig saradnje sa blagodaću Božjom na planu našeg spasenja. Demonske sile govore nama ljudima da ima vremena, da ima vremena za podvig, za pokajanje, za ljubav i da ne moramo odmah i sada da se trudimo i da se borimo sa svojim strastima, najpre sa gordošću, sa samoljubljem, sa egocentrizmom, a onda i sa svim drugim strastima. Ima vremena – to nam poručuju demonske sile, a mi iz Jevanđelja znamo da sam Gospod kaže da niko ne zna kada će Ženik doći, tj. kada ćemo biti pozvani pred lice Božje. Postoje razne nevolje i nedaće kroz koje prolazimo i mi mislimo da od našeg otpora tim nedaćama i tim iskušenjima koje spolja dolaze možemo da izigramo i prevarimo dolazak Ženika, tj. ili odložimo ili potpuno izbegnemo odlazak iz ovog sveta.
– Druga, još teža, prevara demonskih sila, prevara kojom one hoće da otupe oštricu naše vere u Boga, jeste da nas uvere da zapravo demonske sile i ne postoje, da đavo ne postoji. Neretko se dešava da i onda kada verujemo u Boga, u Hrista raspetog, kao da imamo utisak da ne postoje demonske sile i izbegavamo da ih nazovemo njihovim imenom. Uopšte, naročito danas, moderan svet nije rad da čuje tu oporu i gorku reč o silama zla, zlim silama, demonskim silama, koje na razne načine pokušavaju da uzmu naše duše. Način koji najviše parališe naš podvig jeste da nas uvere da one zapravo ne postoje. One zaista, braći i sestre, postoje! I ova jevanđeljska priča koju smo danas čuli nedvosmisleno nas obaveštava o tome. Naravno, demonske sile nemaju vlast nad nama ljudima, nemaju moć nad nama ljudima, osim ako im mi damo povoda i damo im pravo na to da one mogu nama gospodariti. To pravo dajemo im na ova dva načina: onda kada odlažemo svoj podvig i onda kada mislimo da one ne postoje, a to pravo im dajemo i kad god se opredeljujemo za ovaj sve na bezbroj načina. To pravo im dajemo svojim slobodnim izborom, svojom voljom. Nema te sile koja može vladati čovekom ukoliko čovek ne otvori svoje srce za svaku silu. Jedina sila koja vlada čovekom, jedina volja koja je jača od volje naše, to je volja Božja, a naša volja, poistovećena sa voljom Božjom našim slobodnim opredeljenjem, postaje tom voljom Božjim, ljubavlju Božjom i silom Božjom svemoćna i nepobediva – naglasio je Svetejši Patrijarh g. Porfirije čiju besedu u celosti možete pročitati OVDE.
