Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je služio 25. maja 2025. godine, u Nedelju slepog, Svetu liturgiju u beogradskom Sabornom hramu.
Sasluživali su preosvećena gospoda episkopi londonski i velikobritansko-irski Nektarije, novobrdski Ilarion i moravički Tihon, uz molitveno učešće Preosvećenog Episkopa humskog g. Jovana i blagočestivog naroda prestonice. Posle čitanja jevanđeljskog odeljka o čudu isceljenja sleporođenog, koje je izvršio Gospod i Spas naš Isus Hristos čime je otkrio svoju slavu i silu, Svetejši Patrijarh je besedio:
– Hristos vaskrse! Braćo i sestre, čuli smo priču iz Jevanđelja po Jovanu, koja nam opisuje jedno veliko čudo koje je Gospod učinio. Naime, iscelio je jednog mladića koji od rođenja bio slep. I ova priča, kao i svaka priča bez izuzetka u Jevanđelju, ima mnoštvo nivoa, mnoštvo aspekata, veliki broj dimenzija i u zavisnosti od našeg duhovnog stanja, u zavisnosti od naših duhovnih potreba, u zavisnosti od toga da li smo iznutra slepi ili vidimo i koliko vidimo, mi ćemo moći da iščitamo i pouku i poruku koju nam ova priča upućuje, tj. poruku koju nam Gospod kroz ovo čudo poručuje.
Vidimo da je Gospod iscelio slepoga, a pre nego što ga je iscelio, apostoli su se pitali i pitali Gospoda zašto je on rođen slep i ko je kriv zbog toga što je on rođen slep. I tu nam Gospod potcrtava osobinu koju mi ljudi imamo bez izuzetka i svako od nas ako pogleda u sebe pronaći će tu osobinu, a to je najpre da mi sve hoćemo da razumemo logički, po principu uzročno-posledičnih veza, a onda i za sve što se ne uklapa u logiku našeg morala, pravila i zakona, mi moramo da pronađemo uzročnika, tj. krivca. Tako i ovde, jer se smatralo da je biti slep ne samo nedostatak, nego i posledica greha. Pa je onda bilo logično da se svi pitaju ko je taj koji je kriv zbog toga što se ovaj mladić rodio slep, jer on sam biti kriv ne može, pošto je takav rođen. I Gospod na iznenađenje svih upotrebljava sasvim drugačiju logiku. On abolira bilo koga od odgovornosti i krivice, nikoga ne osuđuje zbog toga što je ovaj mladić rođen takav kakav je rođen, nego veli, pokazujući nam da postoje događaji i stvari koje ne mogu logički da se razumeju. Pokazuje nam da postoji u našim životima jedna drugačija logika. I ta logika koja je u kontekstu promisla Božjeg jeste logika čuda, a ona se nalazi u širem kontekstu Božje ljubavi. Tako da Gospod veli: Ovaj se rodio slep da bi se projavila i pokazala sila Božja, ljubav Božja, briga Božja u odnosu na svakog pojedinca, u odnosu na čoveka i čitav ljudski rod. Ovaj se, drugim rečima, rodio slep da bi ga Gospod iscelio, tj. da bi Gospod potvrdio svoju neizmernu ljubav u odnosu na nas ljude.
I danas mi, po pravilu, kada posmatramo jedne i druge, najčešće negativno, kritički, kritizerski se odnosimo jedni prema drugima i isterujemo pravdu, tj. posmatramo jedni druge u kontekstu pravde ovog sveta. Ako hoćete, modernim jezikom rečeno, posmatramo jedni i druge u kontekstu ljudskih prava, koja su često u suprotnosti sa onim što je izvorno i jevanđeljsko, ili, najblaže rečeno, koja su često drugačija od onoga na šta nas poziva Jevanđelje. I mi se odnosimo jedni prema drugima po logici pravde ovog sveta, negativno i tražeći zadovoljenje uvek nekoga osudimo. A evo logika čuda, logika ljubavi Božje je sasvim drugačija. Ona gleda na to kako pronaći u drugom ono što je dobro u njemu i kako podstaći ono što je dobro u njemu da bi se to razvijalo, jednom rečju, posmatra drugoga sa željom da se on spase, da bude bolji, da bude dobar, posmatra drugoga u logici ljubavi Božje.
Gospod ovde govori i o tome da nije uvek spoljašnje zdravlje garant ispravnog i pravog i gledanja, i viđenja, i razumevanja stvarnosti. Jer može biti da neko vidi telesnim očima, a da je zapravo slep. Ako je duhovno poremećen i duhovno izopačen, onda on vidi krivu sliku svega oko sebe i u sebe. Ne vidi stvarnost onakvom kakva ona jeste. Ako nam je unutarnje duhovno oko slepo, onda je sve što gledamo i što vidimo pogrešno viđeno. Ali ako nam je duhovno oko zdravo, ako se ono oslanja na Jevanđelje, ako crpe svoju svetlost iz reči Hristove, iz Jevanđelja Njegovog, onda nezavisno od spoljašnjih okolnosti, pa i nekih telesnih neduga, iako su oni neprijatni, i pored nekih telesnih nedostataka, onda onaj koji vidi Hristom, gledajući Njegovom svetlošću, vidi ispravno, vidi stvari onakvim kakve one jesu. I blaženi su oni koji ne vide, a veruju, tj, vera je taj kanal, vera je ta spona sa svetlošću, sa svetlošću koja nam daje unutarnji, zdrav, ispravan, pravi vid, a onda se taj unutarnji vid prenosi i na ono što je spoljašnje.
Zato, braćo i sestre, mi znamo ko je svetlost i znamo kako ta svetlost može postati i naša svetlost, tj. kako u toj svetlosti možemo učestvovati i kako kroz tu svetlost možemo doći do spoznaje, do istinskog i pravog znanja, do poznanja Boga i do poznanja čoveka. Ta svetlost jeste Hristos i kada smo u neraskidivoj zajednici sa Njim, u Njemu nam se otkriva pravi, istinski Bog i sav plan Božji u svetu i čoveku, ali u Njemu se otkriva i istinski, autentičan, ispravan, zdrav čovek, čovek koji vidi sve onakvim kakvo ono jeste i onakvim kakvo treba da bude, vidi krajnje naznačenje i krajnji cilj čitave tvorevine i čoveka u Njemu. Da bi ta svetlost bila sadržaj našeg života, mi nemamo druge nego da verom, trudom i duhovnim podvigom činimo sve što možemo da reč Hristova postane naš život, da Njegove zapovesti postanu pravila našeg života, da On postane naš život kako bi sve onda ono što je Njegovo postalo naše.
Neka bi Gospod dao da uvek imamo bistar, zdrav unutarnji vid, da bi onda i sve što je spoljašnje, što je telesno, što je materijalno bilo osvetljeno svetlošću Hristovom i postalo mesto slavljenja Jednog u Trojici Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
***
Na kraju Svete liturgije Njegova svetost Patrijarh je čestitao Dečjem horu Prvog beogradskog pevačkog društva uspeh na nedavno održanom festivalu u Poljskoj:
– Neka je na zdravlje i spasenje, braćo i sestre, današnja sveta Liturgija i sveti Pričešće i da i mi, poput isceljenog slepog čoveka iz Jevanljelja progledavamo i otvaramo svoje duhovne oči, znajući da kad ispravno duhovno vidimo tada gledamo Hristovim okom i mislimo Hristovim umom, a to znači vidimo sve onakvim kakvim je stvoreno i naznačeno da bude u večnosti. I ovom prilikom hoću da se u ime svih vas zahvalim Dečjem horu Prvog beogradskog pevačkog društva, da se zahvalim na pojanju na ovoj Liturgiji, ali da istovremeno u ime svih nas ovde danas čestitam na osvojenom drugom mestu na festivalu horova u Poljskoj.
Oni su uvek prvo mesto, tj. svi horovi koji pevaju slavu Božju su uvek prvo mesto, nezavisno od, kako sam pomenuo u besedi posle Jevanđelja, logike ovoga sveta. Po logici ovog sveta postoji red, postoji brojevi, prvo, drugo, peto i tako u nedogled mesto, a u logici Božjoj, u logici Carstva nebeskog, u logici ljubavi Hristove, a to bi trebala da bude i naša logika, svi koji slave ime Božje su prvo mesto, ali u isto vreme o sebi misle da su svi od njih bolji. Naša logika je obrnuta od logike od ovoga sveta. Ljudi ovoga sveta promovišu sebe i govore: Ja sam prvi, ja sam najbolji, bolji od drugih, tako rednom. Logika Jevanđelja je logika smirenja, logika svetitelja, koja je svesna svojih slabosti, svojih nemoći, svojih promašaja i zato je prva rečenica čoveka logike Jevanđelja: Svi su bolji od mene.
Ali kad to istinski osećamo u svojoj duši i istovremeno se molimo Bogu, sve smo drugo osim očajni i izgubljeni. Tada smo ispunjeni optimizmom, ne ljudskim, svojim, prolaznim. Tada smo ispunjeni entuzijazmom ljubavi Božje. Tada smo ispunjeni entuzijazmom, oduševljenjem logikom Carstva Božjeg i tada ne da nismo očajni, nego smo ispunjeni radošću, lepotom i punoćom tako da uvek pevamo u slavu Božju, kao što je naš dečji hor pevao u Poljskoj, kao što je pevao i svugde i na svakom mestu. I kada pevamo u slavu Božju uvek ćemo biti prvi i Bogu na prvom mestu, jer je Bog nama na prvom mestu. Živeli i da ste blagosloveni!
Izvor: SPC
