Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je služio 29. juna 2025. godine, u treću nedelju po Duhovima, svetu Liturgiju u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice u Beogradu. Sasluživao je Preosvećeni Episkop jenopoljski g. Nikon. U nastavku donosimo besedu Svetejšeg Patrijarha u celosti:
Braćo i sestre, čuli smo odlomak iz Jevanđelja po Mateju. Od pete do sedme glave u Jevanđelju po Mateju sabrane su sve reči koje se tiču učenja Gospoda našeg Isusa Hrista i sistematski su izložene u ovom delu, u ove dve glave Jevanđelja po Mateju. Matej je to sastavio u jednu besedu, locirajući je kao Besedu na gori. U odlomku iz te dve glave daje nam se polazna tačka učenja Gospodnjeg, učenja koje nam daje potpuni sistem vrednosti, pravila i smernica iz kojih treba da izvire život onih koji su pošli za Hristom. I ovde stoji rečenica da nije moguće čoveku služiti dva gospodara. Nije moguće u isto vreme služiti Bogu i mamonu, tj. đavolu.
Jasno Gospod postavlja činjenicu da postoje samo dva puta, dve mogućnosti i dva izbora za svakog čoveka, a to je život u Hristu i život mimo Hrista. Između ta dva puta ne postoje druge mogućnosti i ne postoje druge nijanse kada je u pitanju izbor. Svaki čovek se opredeljuje i bira da li hoće Hrista ili neće Hrista. Nezavisno od toga u kojoj meri je svestan, ovaj drugi put je put mamona. Naravno, i posle izbora u konkretnom praktičnom životu, bez obzira što smo se opredelili – na primer, kao što mi činimo da idemo putem Hristovim – dešavaće se da padamo, dešavaće se da se udaljimo od polazne centralne tačke. Ali budući da je naš početni izbor učinjen jedanput za svagda, uvek blagodaću Božjom i ljubavlju Hristovom, a i našim podvigom, ne samo da imamo mogućnost da se vraćamo putu punoće života, nego to, slava Bogu, često i činimo. Birajući između Gospoda i mamona, mi biramo reč jednog ili drugog. Mi biramo pravila i načela života jednog ili drugog.
To svako od nas najbolje zna, budući da je blagodaću Božjom i verom izabrao život u Hristu. Izvršivši taj izbor, svako od nas se trudi da sve ono što je reč Hristova i sve ono što su načela i pravila koje nam Gospod naš postavlja kao pravila života bude naš život. Jednom rečju, mera i merilo za koje smo se jedanput za svagda opredelili jeste ogledalo i jeste mera kojom merimo sve ostalo, kojom sve ostalo procenjujemo i na kraju, naravno, i ocenjujemo. I tom merom, tj. rečju Hristovom i pravilom Njegovim, Njegovom blagoslovenom zapovešću, znamo da li je nešto tama ili je nešto svetlo. Znamo da li je nešto laž ili je nešto istina. I zato u ovom odlomku Gospod i kaže: Ako ti je oko tamno, sve će ti biti tamno, tj. ako si posadio u svoju savest Jevanđelje Hristovo, tvoja savest ima rukovoditelja, ima kormilo, ima kompas. Tvoja savest je onda svetla, jer oko o kojem govori Gospod u ovom odlomku jeste naše unutarnje biće, jeste naša savest, jeste naše srce. I ako srce jeste svetlo onda ćemo u svetlosti srca koje je osenjeno i osvećeno blagodaću Božjom moći sve jasno da vidimo. Ali ako je oko tamno, ako je savest pomračena, ako je srce tamno, onda je i um pomračen i sužen. Onda sve vidimo iskrivljeno, sve vidimo u kubističkoj slici, tj. gledamo nešto, vidimo to nešto i čini nam se da realnost koju posmatramo jeste takva kakva nam se pokazuje, a zapravo je sve sasvim drugačije, jer je izlomljeno, razlomljeno i razbijeno ogledalo u kojem treba da se ogledne i ono što sam ja, i ono što si ti, i sve ono što je izvan nas. S obzirom da je razbijeno, onda i slika u tom ogledalu jeste razbijena.
Dakle, ako je srce, tj. oko naše tamno i um naš taman, život će nam biti taman, i spoljašnji i unutrašnji. Ali ako je naše srce, naše oko i naš um svetao i prosvećen, ako na nam je srce oblagodaćeno i prosvećeno, prožeto ljubavlju Božjom i blagodaću Njegovom, i um prozračan, osvećen i prosvećen, sve ćemo onda videti na pravi način. Onda ćemo razumeti šta znači reč: Ištite najpre Carstva Nebeskog i sve ostalo će vam se dodati, tj. kada živimo u Hristu i kada hoćemo da živimo u Njemu, izabravši Jevanđelje kao kontekst i okvir svog života, onda ćemo znati koji su prioriteti u našim životima. Onda ćemo razlikovati da li je važnije odelo ili telo. A svi znamo koliko se brinemo oko odela, tj. koliko se brinemo oko toga da izgledamo drugačiji nego što jesmo, da izgledamo bolji, pametniji i lepši nego što jesmo, vodeći računa o tome kako na najbolji mogući način da uredimo svoju spoljašnost. Čak i pored toga što nam je svima telo važno, važnije nam je da izgledamo, nego da nam telo zaista bude zdravo. Više se brinemo odelu, o skladu odevanja, nego o svom telesnom zdravlju, a onda, kada uporedimo brigu svoju o telu i o svom unutarnjem biću, o svojoj duši, o svom duhovnom stanju, i tu nam je opet važnije kako izgledamo. Veću brigu posvećujemo telu, telesnom skladu i zdravlju, nego unutarnjoj arhitekturi, unutarnjem svom poretku i unutarnjem skladu.
A kada imamo Gospodara, Onog za kojeg smo se opredelili, On određuje onda i naše prioritete. Ako nam je Gospodar Hristos, tj. ako je Hristos naš izbor, a hvala Bogu jeste, onda moramo i ovaj poredak gledati u obrnutoj perspektivi, tj. moramo poći od unutarnjeg duhovnog zdravlja. Ono nije ništa drugo nego rezultat kvaliteta našeg odnosa sa Bogom i, naravno, tog i takvog odnosa koji se potvrđuje, pokazuje i projavljuje najjasnije u našim međusobnim odnosima. Da li smo zaista među sobom braća i sestre, znamo šta to znači, ili samo hoćemo da to tako izgleda, a zapravo čitav naš život jeste postupanje suprotno činjenici i istini da smo braća i sestre. I to ne zato što to hoćemo, nego zato što postoji najdublja srodnost između svakog od nas sa drugim, sa bližnjim, jer u svakom od nas postoji neraskidiva, jedinstvena i večna kopča koja se zove ikona Božja.
Da biramo, kada smo jedanput za svagda izabrali krštenjem svojim Gospoda Isusa Hrista i kada smo neprestano sjedinjeni i sjedinjujemo se sa Njim kroz svetu tajnu pričešća i u svom svakodnevnom životu, Njega Gospoda našeg i da imamo čisto svetlo oko, da nam bude srce čisto, onda ćemo znati da je sloboda ne u tome da činimo samo šta hoćemo, nego da je sloboda u tome da hoćemo da činimo ono što je vrlina, ono što je dobro, ono na šta nas poziva zapovest Božja, reč Hristova i Jevanđelje Njegovo. Neka bi Gospod dao da uvek biramo najpre Carstvo Njegovo, znajući da će nam se sve ostalo dodati koliko treba i kad treba i znajući da ćemo samo tako međusobno uvek biti istinska braća i sestre, koja će slaviti Jednog u Trojici Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Izvor: SPC
