Njegova Svetost Patrijarh Srpski G. Porfirije danas je u popodnevnim časovima posetio manastir Visoki Dečani u pratnji Episkopa Šumadijskog Jovana, Zvorničko-tuzlanskog Fotija i Krušaevačkog Davida i svojim saradnicima.
Monasi manastira Dečani su pripremili svečani doček za Patrijarha sa doksologijom.
U pozdravnoj besedi Episkop Raško-prizrenski pozdravio je Njegovu Svetost i iskazao blagodarnost što je došao kao svoj među svoje da ohrabri verni narod na Kosovu i Metohiji.
Episkop Teodosije je posebno pomenuo da je Njegova Svetost Patrijarh Porfirije primio monaški postrig u manastiru Visoki Dečani što je velika čast za sve nas.
U svojoj nadahnutoj besedi Patrijarh se zahvalio na prijemu govoreći o značaju Kosova i Metohije za naš narod, naših svetinja i služenja u njima.
Nakon svečanog prijema u hramu za visoke goste priređeno je posluženje u manastirskom konaku.
Posetom manastiru Visoki Dečani završen je dvodnevni boravak Patrijarha Srpskog i članova Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC na Kosovu i Metohiji.
Besjeda Patrijarha Srpskog Porfirija u Dečanima
Hristos voskrese! Vaistinu voskrese! Dragi Vladiko, visokoprepodobni oče Savo, draga braćo monasi, bratijo, braćo i sestre, vaistinu vaskrse Gospod! Ako ima mesta na kojem istinu, činjenicu, realnost Vaskrsenja Hristovog kao pobede nad smrću, kao pobede nad svakim zlom, kao pobede nad grehom možemo na svojoj koži, ali i iznutra, da doživimo onda to jeste zemlja kosovsko-metohijska.
Zemlja kosovsko-metohijska je sva u krstu, ali ne u krstu, kako ga zamišlja ovaj svet, kao simvolu i mestu mazohizma i trošenja, stradanja i pretvaranja u ništavilo svega onoga što jesmo i što imamo bez ikakvog smisla i na kraju bez nade. Kosovo i Metohija sa svim svojim svetinjama je upravo u znaku krsta, jer u tom krstu kosovsko-metohijskom, u temelju njegovom, u korenu njegovom, sadržan je krst Hristov, krst Crkve Hristove. To znači da je u isto vreme u tajni krsta i raspeća, u tajni žrtve kao izraza ljubavi, sveprisutna u realnosti tajna činjenica vaskrsenja, radosti, ljubavi i istinske pobede u kojoj nema poraženih, pobede u kojoj trijumfuje Hristos, pobede u kojoj su svi oni koji čeznu za istinom, za lepotom, za pravdom, za ljubavlju, za punoćom i smislom postojanja.
Otuda za sve nas, braću arhijereje i moju malenkost, ne samo da je radost i osećanje obaveze i poslušanja da dolazimo ovde na Kosovo i Metohiju, pre svega u svetinje kosovsko-metohijske, nego je za nas to i doticanje same tajne večnoga života, same tajne Carstva Nebeskog. Kosovo i Metohija nisu, kako to često čujemo i od Vas, dragi Vladiko, geografski pojam pre svega. Kosovo i Metohija su za nas pravoslavne Srbe duhovni pojam, a to znači da u temeljima Kosova leži kosovski zavet, a u temelju i u srži kosovskog zaveta stoji svetost. To znači da u svemu što je na Kosovu i Metohiji i što se tiče zaveta leži Novi Zavet, Zavet Hristov i taj zavet podrazumeva upravo tajnu krsta i vaskrsenja.
Kad god dolazimo i ovde u Dečane, u druge svetinje, i u Pećku Patrijaršiju, koja jeste sedište srpskih prvojeraraha, i u Gračanicu, u Bogorodicu Ljevišku, u Prizren i gde god, da ne ređamo i da ne izostavljamo nikog, gde god da dođemo, a naročito kada dođemo u kosovsko-metohijske svetinje, mi znamo da smo došli k sebi, da smo se vratili domu, da smo se vratili kući. U ovim svetinjama, blagodareći vašem blagoslovu i podvigu i trudu oca igumana i bratije, neguje se ono što je najpotrebnije svakom vremenu, a naročito osećamo neophodno i potrebno vremenu u kojem živimo, a to je molitva. Bez molitve čovek postaje samo utvara, bez molitve čovek je bezdušan, bez molitve čovek suštinski ne diše i ne živi. Molitvom, ma koliko slab i nemoćan bio, ma koliko ponekad podložan i padovima i grehu i sujeti i gordosti, posrćući, u datom trenutku robovao, bez obzira na sve to, ako se trudimo da imamo molitvu onda u nama diše život, a dečanska svetinja je mnogo više od toga. Ona vekovima diše molitvom, vekovima diše svetlošću.
Hvala Bogu, i u naša vremena, baš onda kada je neophodna i veoma važna i potrebna molitva, ne samo nama kao pojedincima i ne samo nama kao pravoslavnim Srbima koji žive na Kosovu, nego svim ljudima koji žive ovde, molitvu koju vi uznosite, to osećamo i znamo, uznosite za sve ljude koji žive na Kosovu i Metohiji bez obzira kom narodu i kojoj veri pripadaju. Ali i više od toga. Molitvu uznosite za čitav svet i opet za sve ljude bez obzira kom narodu, kojoj boji kože pripadaju i na koji način se mole Bogu. U svetinjama pravoslavnim srpskim živ je Hristos, a to znači da je živa ljubav i otuda i vaše molitve ne samo da čuvaju tu ljubav Hristovu nego je rasplamsavaju i raznose u koncentričnim krugovima sve do kraja vaseljene.
Sveti otac Justin je govorio, nije bio jedini, da se duhovno zdravlje jednog naroda meri po broju monaha u tom narodu. Bogu hvala, naše svetinje su žive, naše svetinje imaju molitvenike, imaju monahe. Po meri molitve monaha, po meri podviga monaha, mi kao narod i na Kosovu i Metohiju i šire, u čitavoj Srbiji, ali i gde god živimo, kucamo srcem zdravlja, kucamo srcem ljubavi.
Radujući se što smo ovde, po Vašem blagoslovu, danas u ovoj srpskoj pravoslavnoj svetinji, ali svetinji i za sve narode, jer u ovoj svetinji leže mošti Svetog Stefana Dečanskog, a vi ste se bezbroj puta uverili, kao i mnogi pre vas i pre nas, da ko god dolazi sa smirenjem, sa istinskom verom, sa skromnom molitvom pribegava svecu blagodat Božja deluje kroz njega, opet želim da ponovim, nezavisno od toga kom narodu pripada i na koji način se moli Bogu.
Mi se molimo da vi neprestano u Hristu rastete kao zajednica ljubavi, kao monaška zajednica, da vam Bog da pre svega svoj mir i svoju radost. Molimo se za svu našu braću pravoslavnu koji žive ovde i njihovu decu koja rastu ovde, molimo se za svu decu, molimo se i za sve Albance koji žive na ovom prostoru i za njihovu decu. Svi smo stvoreni po slici i prilici Božjoj i Bog je svakome pojedincu, ali i svakom narodu, dao određeni pečat kao dar da razvijajući taj svoj dar može da daruje sebe drugome, pojedinac pojedincu, ali i narod narodu. Neka bi Gospod dao da rastemo u ljubavi Njegovoj, da se sećamo da nismo slučajni na ovom svetu, da smo sazdani da svi jedno budemo. Neka bi Gospod dao da u vaskršnjem raspoloženju mir dođe na sve ljude dobre volje, ali i na one koji nemaju uvek dobru volju, da ih Gospod odobrovolji i da se onda svi radujemo zajednici, međusobnom razgovoru, međusobnoj podršci i pomaganju i da svi zajedno tako rastemo, od sada, iz istorije, u vekove vekova i u večnost. Hristos voskrese!
