Prvi svesrpski sabor pod nazivom Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska otpočeo je molebnom u Spomen hramu Svetog Save na Vračaru koji je služio Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije.
Molitvenom činu prisustvovali su predsednici Republike Srbije i Republike Srpske g. Aleksandar Vučić i g. Milorad Dodik; srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine gđa Željka Cvijanović; predsednici narodnih skupština Srbije, Crne Gore i Srpske gđa Ana Brnabić, g. Andrija Mandić i g. Nenad Stevandić; predsednici vlada Srbije i Srpske g. Miloš Vučević i g. Radovan Višković; ministri, narodni poslanici i predstavnici srpskog naroda u regionu.
Njegovoj svetosti Patrijarhu su sasluživali preosvećena gospoda episkopi šumadijski Jovan, budimljansko-nikšićki Metodije i marčanski Sava, vikar Episkopa banjalučkog; arhimandrit Nektarije, glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda; arhimandrit Danilo, direktor Patrijaršijske uparavne kancelarije; kao i protođakon Radomir Vrućinić, rektor Bogoslovije Svetog Save; i protođakon Dragan Radić, profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu; uz molitveno učešće preosvećene gospode arhijereja vranjskog Pahomija, braničevskog Ignjatija, mileševskog Atanasija, kruševačkog Davida, timočkog Ilariona, niškog Arsenija, australijsko-novozelandskog Siluana, osečkopoljskog i baranjskog Heruvima, valjevskog Isihija, šabačkog Jeroteja, hvostanskog Alekseja, jegarskog i izabranog britansko-irskog Nektarija, lipljanskog Dositeja i topličkog Petra.
Na kraju molebna, predstojatelj Srpske pravoslavne crkve je besedio:
– U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Braćo i sestre, sabrali smo se u ljubavi Božjoj u ovom prvom i najvažnijem domu srpskog naroda, u sabornom i zavetnom hramu posvećenom Svetitelju Savi, duhovnom rodonačelniku našeg roda, da se pomolimo Bogu za sabornost i duhovno jedinstvo našeg naroda, kao i za mir među svim ljudima i svim narodima.
I zaista, nema boljeg mesta, za sabiranje i saborovanje, nema pogodnijeg mesta za početak svakog dobrog i blagoslovenog dela, od doma Božjeg, jer kao što Hristos kaže: Gde su dva ili tri sabrana u ime moje, onde sam i ja među njima. Zato, drugo ime za Crkvu i jeste sabor.
Sabrani u Crkvi jedno smo sa Bogom, a kada smo jedno sa Bogom onda smo svi jedno među sobom. Duhovni zakon je, drugim rečima, takav: što se više približavamo Bogu, bliži smo i jedni drugima. Kada se udaljimo od Crkve udaljujemo se od Boga, time se udaljujemo i jedni od drugih kao pojedinci i kao narod. Reći ću to jednostavno: gde ima Crkve ima i našeg naroda, a tamo gde nema Crkve, gde se narod udalji od Crkve, on odumire, prestaje da postoji.
Bog je stvorio čoveka kao saborno biće, kao biće zajednice, i sabornost je samim tim i u prirodi Crkve. Stoga je sabiranje i saborovanje i u prirodi našeg srpskog pravoslavnog naroda, kao crkvenog i hrišćanskog. Tako odvajkada i svuda, gde god su Sveti Sava i svi naši sveti i časni preci gradili hramove, mi, pravoslavni Srbi se sabiramo, molimo Bogu i krstimo sa tri prsta: U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. To smo mi, to je oblikovalo i oblikuje naš identitet, to je temelj i program našeg narodnog jedinstva i samosvesti. Tu istinu peva i Desanka Maksimović:
Ja znam ko sam
po zvonu što sa zadužbina nemanjićkih peva,
po tome što me od Studenice do Mileševa,
pradedovi gledaju sa ikonostasa
i što svaki u ruci drži hram.
Ili što druga pesma kaže:
Od Soluna do Budima, gde god srpskih tića ima…
Svuda, dakle, na širokom balkanskom prostoru, ali i dalje po Evropi i udaljenim kontinentima, naš se narod sabira u svoje crkve i slavi ime Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, svuda se trudi da živi po jevanđelskim načelima i Božjim zapovestima, sabira se da bi uzrastao u dobru, u vrlini Hristovoj. Sabira se u crkvu da bi se ogledao i proveravao sebe u Jevanđelju Hristovom, da bi razumeo na kakvom je putu ili, ne daj Bože, stranputici ili bespuću. Hristos i Jevanđelje njegova su jedina istinska mera. Sabira se da bi se blagodaću Božjom preobražavao i bivao bolji prema bližnjem, prema svakom čoveku, prema sebi i čitavoj tvoreni da bi bio ono što treba da bude. To čini radi dobra i blagoslova Božjeg, radi dobra naših sela i gradova, naših porodica i naše dece i budućih pokolenja.
Sabiramo se u jedno, brćo i sestre, da bismo darove koje smo dobili od Boga upotrebili za dobro u slavu Božju, zbog svega i za sve. Rečju, ne sabiramo se protiv, protiv bilo koga, nego se sabiramo za, za dobro svoje, ali i svih koji žive sa nama i oko nas. Svaki drugi cilj i sadržaj sabiranja nije naš i neće i ne može biti biti blagosloven. Samo onda znamo ko smo kada čuvamo i negujemo svoj pravoslavni način života i vrednosti, kada sledimo Svetosavski i Kosovski zavet, a to je Hristov Novi zavet, to je Liturgija Crkve, to je dar svetosti, slava Bogu, mi znamo ko smo!
Zato i jesmo sposobni da razumemo i onog drugog i drugačijeg, čoveka druge vere i drugog naroda, da ga poštujući prihvatimo onakvim kakav jeste, da bez straha stupamo u dijalog sa drugima, da ih obogaćujemo sobom i da mi njima budemo obogaćeni. Jednom rečju, da u miru živimo među sobom i sa drugima znajući uvek da smo jedni drugima potrebni.
Molim vas sve, braćo i sestre, vi koji ste ovde, ali i svi drugi koji nas čuju i koji će nas čuti: koliko god do nas stoji budimo jedinstveni i složni, budimo jedno! U isto vreme, gradimo mir i dobre odnose sa svima. Pri tom uvek imajmo na umu reči Gospodnje: Bdite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi, jer, setimo se, ne tako davno, tek pre par decenija, bilo je nezamislivo da se pravoslavni Srbi sa svih strana okupe u hramu Božjem, sa državnim vođstvom, sa istaknutim predstavnicima društva, privrede, kulture, vojske i tako dalje, i da čuju majčinsku reč Crkve koja ne pravi razliku među decom. Mnogima je to nezamislivo i danas. Crkva i njih i sve druge neprestano poziva i vapi raširenih ruku da dođu u bratski zagrljaj, u dom Božji, u dom Svetog Save, pomiritelja i ujedinitelja braće i naroda! Baš onako kako je u studeničkoj bogorodičinoj lavri pomirio zavađenu braću, Sveti Sava je gotov da i danas i uvek ujedinjuje i miri, zaceljuje i svezama Hristove ljubavi u duhovno jedinstvo sve nas povezuje.
Braćo i sestre, kroz vekove do danas, od istoka do zapada, od severa do juga, nezavisno od državnih, političkih granica, kulturnih prostora, različitih lokalnih običaja, narečja i dijalekata, gde god da živi naš narod postoji zlatna nit koja ga povezuje i koja ga čini jednim, jedinstvenim i neponovljivim. To je, braćo i sestre, nit koja se zove pravoslavna vera i Srpska pravoslavna crkva.
Svi dobro znamo da su se kroz istoriju granice država i mesta obitavanja našeg naroda menjale. Međutim, konstanta i garant, kako u prošlosti i u sadašnjosti tako i u budućnosti, našeg nepokolebivog i trajnog jedinstva jeste živa pravoslavna vera, vera koju ni za šta nismo menjali i koja nas je oblikovala i očuvala neizmenjene. Zato, u doba kada orkanske bure vitlaju današnjim svetom, prete da sve pretvore u prah i pepeo, pozivamo očinski i bratski sve na duhovno jedinstvo, na međusobnu ljubav, razumevanje i poštovanje bez obzira na legitimne razlike i poglede po bilo kom pitanju; da i mi, kao naši sveti, slavni i svake hvale dostojni preci, nadahnuće bratskog jedinstva i ljubavi crpimo iz Svete liturgije, tog nebeskog božanskog dara koji nam je ostavio i zaveštao sam Gospod Hristos, iz molitve, kojom nas je takođe naučio Hristos i svi sveti; iz Jevanđelja Njegovog koje je jedina sigurna lestvica kojom se penjemo u večnost; da budimo uvek kadri i pripravni na svako dobro delo, na ljubav, razumevanje i međusobnu solidarnost; da se sakupljamo, saborujemo, na slavu Božju i na ponos i slavu naših svetih predaka koji su, radi blagoslova i dobra svome rodu, ne štedeći svoj kratki vek život svoj položili Caru Vaseljene i svih svetova, Jednome u Trojici, Ocu, Sinu i Duhu Svetome!
Pozivam sve vas, deco Svetog Save, da se već u četvrtak uveče, na Spasovdan, slavu Beograda, okupimo u slavskoj litiji, sa moštima velikog i divnog svetitelja Božjeg iz našeg vremena, Svetog ave Justina Ćelijskog, i da molitveno i saborno prizovemo blagoslov Božiji na grad ovaj, na zemlju ovu, narod naš i na čitav svet. Neka nas sve Gospod blagoslovi!
***
U Beogradu se danas održava Prvi svesrpski sabor pod nazivom Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska. Na saboru učestvuju najviši predstavnici Srbije i Republike Srpske. Uslediće sastanak predsednika Vučića i Dodika, kao i srpskog člana Predsedništva BiH, predsednika narodnih skupština Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, predsednika vlada Srbije i Republike Srpske sa Patrijarhom srpskim Porfirijem. U podne će se održati zajednička sednica vlada Srbije i Republike Srpske u prisustvu dvojice predsednika i crkvenih velikodostojnika, posle čega će biti razmenjeni potpisani dokumenati. Centralno obeležavanje manifestacije Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska počeće u 17 časova na Trgu Republike, a vatromet je planiran u 21 čas iz Parka Republike Srpske na levoj obali Save.
Izvor: SPC
