Nastavljajući od prvih vekova Crkve neprekinuto blagodarenje Gospodu koji je mučenike postradale za veru pravoslavnu udostojio svetiteljskog venca, u subotu, 5. jula 2025. godine, sabrao se pred bratunačkim Hramom Uspenja Presvete Bogorodice srpski narod sa svih strana, iz matice i rasejanja, radi molitvenog pomena 3.267 srpskih žrtava iz Srednjeg Podrinja i Birča, postradalih od 1992. do 1995. godine.
Obeležavanje još jedne godišnjice srpskog stradanja u ovom kraju otpočelo je Svetom arhijerejskom liturgijom, kojom je načalstvovao Njegova svetost Patrijarh srpski Porfirije. Zajedno sa vernim narodom, poglavaru Srpske pravoslavne crkve su sasluživali visokopreosvećena gospoda mitropoliti: dabrobosanski Hrizostom, zvorničko-tuzlanski Fotije, zahumsko-hercegovački Dimitrije, budimljansko-nikšićki Metodije; Preosvećeni Episkop valjevski g. Isihije; sveštenstvo i sveštenomonaštvo naše Svete crkve.
U liturgijskoj propovedi Patrijarh je između ostalog rekao:
– Mi pravoslavni Srbi dobro znamo ko smo i to ne od juče. Mi pravoslavni Srbi jesmo deca Svetog Save i Sveti Sava je jedamput za svagda odredio smer naše vere, a samim tim i način našeg života. Mi, pravoslavni Srbi, jesmo pravoslavni hrišćani, a to znači da je Jevanđelje Hristovo u temelju našeg života, da reč Hristova i zapovest Njegova određuje kako ćemo se odnositi jedni prema drugima, unutar jedne porodice i unutar jednog naroda, kako ćemo se odnositi prema onima koji su drugačiji, prema drugim narodima i prema onima koji se na drugačiji način mole Bogu, kako ćemo se odnositi prema čitavoj tvorevini Božjoj. Sve to pokazivaće kako i na koji način slušamo reč Božju i u kojoj meri reč Hristova utiče na naš život.
Takođe, govoreći o potrebi sloge i jedinstva, Njegova svetost je naglasio:
– Dakle, da budemo, braćo i sestre, zaista braća i sestre među sobom, jer to pokazuje da verujemo da je Bog Tvorac svih, da je On Otac svih. Onda kada imamo zajedničkog Oca, ne može biti među nama nesloge, ne može biti razdora. Nemojmo da reč Hristovu koja glasi: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe, pretvorimo u suprotnost i da počnemo da mrzimo brata svoga i da mislimo da time Bogu službu činimo. Ne mrzi brata svoga, nego ljubi brata svoga! Oprosti bratu svom i sestri svojoj, oprostimo jedni drugima, jer tom rečju i poziva Gospod sve nas u Crkvu.
Na kraju Liturgije, Patrijarha srpskog, kao i sve sabrane, pozdravio je kao domaćin Mitropolit dabrobosanski g. Hrizostom, koji je između ostalog rekao:
– Ovaj sabor našeg sećanja na sve naše žrtve i na sva naša stradanja kroz krvavi 20. vek neka bude nama, sadašnjem srpskom narodu, na čast, jer ne dozvolismo da nam opet nametnu zaborav i izbrišu pamćenje. Neka je danas našoj braći i sestrama, borcima i vojskovođama, ali i svim nevinim žrtvama, Carstvo nebesko, večni mir i pokoj, a nama Gospod da podari zdravlja, sreće i napretka, da opravdamo njihove žrtve, njihove borbe, ali još više i njihova nadanja.
Posle Svete liturgije, svi učesnici sabranja su u veličanstvenoj i dostojanstvenoj litiji došli do bratunačkog groblja, gde su se još jednom pomolili za pokoj duša postradalih. Kod centralnog spomen-krsta parastos je služio Svetejši Patrijarh Porfirije zajedno sa prisutnim arhijerejima i sveštenstvom.
Posle parastosa Svetejši se još jednom obratio sabranima i između ostalog rekao:
– Ovakva mesta, mesta stradanja nevinih žrtava, od najranijih vremena Crkve jesu i treba da budu mesta sabranja i molitve, mesta dubokog promišljanja i praštanja, ali ne i zaborava. Sa druge strane, ovakva krvlju mučeničkom osvećena mesta za nas Srbe nikada nisu bila i neće biti povod uzvraćanja merom za meru, neće biti povod za razvijanje koncepta zlopamćenja, osvete i osvetoljubivosti, već nas ta ista i takva sveštena mesta okreću onoj zapovesti Svetog apostola Pavla koji kaže: Ne daj da te zlo pobedi, nego zlo pobedi dobrom (Rim 12, 21). Sa tim rezonom i sa takvim osećanjima uvek treba ovde da se sabiramo i samo tako će nam i naša molitva i naše sećanje biti spasonosno i svima nama korisno.
– Današnje naše sabranje ovde sa raznih strana srpskih, iz ostalih krajeva Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Srbije, iz matice i rasejanja, neophodno je da sebi posvedočimo sopstveno jedinstvo, jedinstvo međusobno, da posvedočimo da smo međusobno jedno, ali i da smo jedno sa našim stradalnicima, sa stradalnicima koji ovde počivaju, da se pomolimo za pokoj dušâ njihovih, ali i da njih molimo da se oni za nas mole, jer to su nevine svete žrtve Hristove. Takođe da se pomolimo da se više nikada ne dese takva zla kakva su se dogodila u proteklim ratnim sukobima ne samo nama nego bilo kome – poručio je Patrijarh.
Usledio je memorijalni program pod nazivom 33 godine – zločin bez kazne. Na bratunačkom groblju brojnim građanima, koji su nosili fotografije stradalih Srba, obratili su se i predsednik Republike Srpske g. Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine Srbije gđa Ana Brnabić i predstavnik porodica poginulih boraca i civila g. Zoran Lazarević. Molitvenom pomenu su prisustvovali i: predsednik Narodne skupštine g. Nenad Stevandić, premijer Srpske g. Radovan Višković, srpski član i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine gđa Željka Cvijanović, savetnik Predsednika Srbije g. Miloš Vučćević, potpredsednik Vlade Srbije gđa Andrijana Mesarović, ministri u vladama Republike Srpske i Srbije, predstavnici Srpske u zajedničkim institucijama, pripadnici Trećeg pešadijskog /Republika Srpska/ puka Oružanih snaga Bosne i Hercegovine, predstavnici ambasada Srbije i Ruske Federacije, kao i organizacija i udruženja proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata, načelnici opština iz Srednjeg Podrinja i Birča i veliki broj vernika.
Izvor: SPC
