На недељни дан када наша Света Црква прославља Сабор Светих апостола, на 5. Недељу под Духовима, служена је Света литурија у подгоричком Храму Великомученика Ђорђа.

Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић-архијерејски намјесник подгоричко-колашински уз саслужење, јеромонаха Јована Шљиванчанина-сабрата Манастира Стањевићи, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића, јереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића и молитвено учешће проте Милуна Фемића и Мирчете Шљиванчанина;

На литургијске возгласе одговарали су појци овог древног храма.

Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Перовић:

,,На овом литургијском сабрању имамо неке молитве које изговарамо гласно а неке свештеник чита у тајности, како су црквени канони одредили. А у једној од тих које се ријетко чују наглас, свештеник моли Господа за све у Цркви да у светости служимо Теби Господе ми, до краја живота. Стојећи овде пред празним Христовим гробом, који је васкрсао, а кога је слика – Олтар Божији и изображавајући и подражавајући, идући путем апостола, који су први људи који су видјели то чудо, без кога ни ми данас не бисмо могли ништа рећи о Христовом васкрсењу да није било тих грешних људи који су дошли на Христов гроб и видјели да је гроб празан, па чули и видјели анђеле, а онда сами се увјерили да им се васкрсли Христос јавио – ми без тих грешника не бисмо имали копчу праву, нити бисмо служили Литургију јутрос – да није било ланца грешних људи, од Христовога васкрсења до јутрос, који су свједочили Христово васкрсење. То је оно што нашу Цркву чини и светом и апостолском, то је та копча, по којој је наша Црква традиционална. Шта значи традиција? Усвајамо оно што смо добили од наших предака – то је оно, по чему је наша Црква, црква светих људи. Некада је зовемо апостолском, кирило-методијевском, светосавском, па је сада зовемо – Амфилохијевом. Препознајемо по томе ко нас је нечему научио. То је Црква наших учитеља. Зато јуче славимо првоврховне апостоле, а данас Сабор Светих апостола. Наши апостоли нису неки људи који не личе на нас, већ баш исти као ми. Када читамо Посланице апостола, ми видимо да ти људи и послије силаска Духа Светога, они се и даље боре, кад се не могу између себе разумјети. И то не унижава нашу вјеру, већ диже наше расположење да и ми, у светости проведемо овај живот“ – поручио је началствујући свештенослужитељ, прота Перовић.

Потом су сви који су се припремали, приступили Светој тајни причешћа.

Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светоеоријевском дому.