Протојереј-ставрофор Слободан Зековић началствовао је Светом литургијом која је у Саборном храму Светог Јована Владимира служена у дану у којем наша Света Саборна и Апостолска Црква прославља Свете апостоле Петра и Павла. Саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић и јереј Милош Живић-парох власотиначки из Епархије нишке. На литургијске возгласе одговарали су Василије Ускоковић и богослови Данило Масоничић и Никола Зековић.

Након што је прочитао зачало из Светог Јеванђеља, сабраним вјерницима обратио се отац Милош.

Говорећи о значају Светих апостола и њиховој вјери на којој је изграђена наша Црква, отац Милош наводи да заслугом Светих апостола нема мјеста на планети, и нема мјеста на земљи гдје се нису чуле ријечи о светом васкрсењу, о Господу нашим Исусу Христу и о свему ономе што је учинио за нас.

„За то што је та ријеч дошла и до нас, заслужни су, прије свега апостоли. И њихова ријеч и проповијед дошла је и у ове крајеве. Каже се да је и апостол Павле походио ове крајеве. Знамо, ако читамо дјела апостолска, да је апостол Павле обишао читав тада познати свијет, читаво римско царство. И да је свуда без страха и непоколебиво проповиједао. Иза њега су остајали они који су Црква Божија.

Данас овај празник није само тек помен на апостоле Петра и Павла. Ово је једно свједочанство о двојици људи који су у основи били различити. Ако читамо дјела апостолска, ако читамо посланице апостола Павла, видимо да су знали и да се сукобе. И шта се то десило, па се њих двојица тако различити, не само у ставовима, него и у мишљењима различити, данас сликају на једној светој икони? То је вјера у васкрслога Христа, који се Духом Светим оваплотио, постао човјек, а који Духом Светим сабира овдје нас све окупљене у једно тијело Христово. Зато је овај празник важан и битан, да се сјетимо, да се погледамо једни у друге и схватимо да, колико год да смо другачији и различити, колико год да нам је вјера другачија, колико год да су нам погледи другачији, Христос нам је исти. Христос који обитава у свима нама. Онај чије је сјеме посијано у свакоме од нас, а овдје, у Светој Цркви Божијој, то сјеме клија, расте и цвјета. Зато, браћо и сестре, као што каже литургијска пјесма, да љубимо једни друге, да се пригрлимо и да сви постанемо једно у Господу, онако како су нас учили Свети апостоли.“