Празник Светих апостола Петра и Павла – Петровдан данас, 12. јула 2024. љета Господњег, прослављен је на Цетињу традиционалним Петровданским сабором, који је почео Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру.
Свету службу Божију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење Његовог високопреосвештенства Митрополита кемеровског и прокопијевског г. Аристарха из Руске православне цркве и Његовог високопреосвештенства Митрополита тетовско-гостиварског г. Јосифа из Македонске православне цркве – Охридске архиепископије, као и архимандрита Пајсија, изабраног епископа диоклијског, свештенослужитеља из више епархија Српске, Руске и Македонске православне цркве, у молитвеном присуству вјерног народа.
У току Свете литургије Митрополит Јоаникије је миропомазао новокрштеног слугу Божијег Петра, а на малом ходу у чин протосинђела рукопроизвео јеромонаха Гаврила (Раичевића) сабрата Цетињског манастира.
„Драги оче Гаврило за вашу љубав према Цркви Божијој, служби Божијој, за љубав према народу Божијем, ми смо ријешили да вас на овај дан унаприједимо у чин протосинђела. Ви сте до сада сва одговорна послушања обављали ревносно и предано и нека Бог излије своју милост и укријепи вас како би наставили још ревносније да вршите службу која вам је повјерена“, казао је Владика Јоаникије.
Након Јеванђеља, празничну проповјед произнио је јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине, који је нагласио да се сваког дана свима нама поставља исто питање које је сам Господ поставио својим апостолима: Шта о мени говоре људи ко је Син Човечији?
„Од одговора на ово питање зависи на чему темељимо наш живот. То јест наш ум, нашу вољу, наше срце, коначно и наше тијело. И од тога зависи хоћемо ли одољети адовим насртајима, хоће ли нас прогутати адове жвале или ћемо ипак силом истине, силом Божијом одољети. То питање је врло кратко и одговор не треба да буде дуг, нити другачији од онога који даде апостол Духом Светим и који Црква Христова, Црква православна даје кроз све вјекове и даваће до краја свијета и вијека. Дакле, питање гласи, а поставља га сами Господ, не неко други, поставља га својим апостолима, а преко њих, браћо и сестре, и нама посебно у овај данашњи апостолски дан: Шта говоре људи за мене, ко сам ја? Ко је Син Човечији?“
Преносећи ондашње мњење, ученици кажу: „Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, други опет Јеремија, или који од пророка.” Исус их онда пита: „А ви шта велите, ко сам ја?”
„Симон Петар одговори надахнут Духом Светим и исповједи вјеру која је вјера Цркве и њен непоколебљиви темељ: Ти си Христос, Син Бога живога. Исповједи, браћо и сестре, вјером да иако пред собом види Сина Човјечијега, види човјека, али га исповједи и препозна као јединородног Сина Божијег и Бога равног Оцу и по части и по природи и по сили и по вољи и по власти. А Господ задовољан, печати то исповједање ријечима: На том камену, на тој вјери заправо, сазидаћу Цркву своју и врата адова неће је надвладати. И ми, браћо и сестре, не смијемо другачије но онако како су апостоли, не само Петар Петар, он је исповједио у име Сабора апостолског, и не само апостоли, ту вјеру држи Црква апостолска“, бесједио је о. Рафаило.
Даље је казао да ми поред тога што вјерујемо, припадамо и јесмо једна света саборна, али исто тако јесмо и апостолска Црква.
„И наш однос према Христу треба да је набијен апостолском вјером и исповједањем врло сажетим, јер у њему је пуноћа истине и могућност да нам се небеса не само једном годишње отварају, него да су над нама вазда отворена, као што јесу и у овај дан и у овај час. Том вјером, том влашћу, тим кључевима којима Господ дарива Цркву своју, ми откључавамо светотајински небеса и ево нас овдје у овом литургијском тренутку небоземне реалности. Такву вјеру треба да држимо и врата адова неће нас надвладати, то јест вјетрови гријеха и силе таме и лажи, јер вјера у оваплоћење Христово је централни догмат и непоколебљиви камен Христове Цркве“, поучио је сабране јеромонах Рафаило (Бољевић).
По замоовној молитви, извршен је крсни ход до цркве на Ћипуру, гдје су благосиљени славски дарови.
По повратку у манастир и отпусту, бесједом се сабранима обратио Митрополит Јоаникије који подсјетио да су Свети првоврховни апостоли Петар и Павла, које данас прослављамо, били из једнога народа, али из различитих слојева тадашњега јеврејскога друштва. Петар је био прост човјек, по свој прилици у почетку и неписмен, прије него што је срео Господа Христа, али чврстог карактера и занимао се ловом рибе, од тога је и живио, мукотрпно је зарађивао свој хљеб. Био је жењен и ни по чему нарочито познат. А Павле, раније се звао Савле, био је од најученијих људи свога доба, изузетно добро упућен и образован зналац Светога писма до танчина. Припадао је најстрожијој јеврејској струји побожности, био фарисеј, ревнитељ за закон Мојсијев, што га је одвело у једну заблуду од које га је ослободио Господ Исус Христос.
„Међутим, како су и један и други у различитим околностима срели Господа Исуса Христа, они су се измијенили до те мјере да је Свети апостол Павле, а тако је исто размишљао и Свети апостол Петар, говорио да не живи више он, него живи Христос у њему. Божја истина, правда и љубав се уселила у обојицу апостола и од до тада простога човјека Петра начинила сасуд Духа Светога. А апостол Павле говорио је да све оно што је до тада знао, чиме се нарочито истицао и био познат, да су то све трице и кучине, да то он све одбацује само да би Христа задобио“, нагласио је Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.
Подсјетивши да је Савле (Павле) гонио Цркву, гонио Христа и по томе постао познат као непријатељ Христов, све док га свјетлост Божија, сами Господ Исус Христос није обасјао и препородио, Архиепископ цетињски Јоаникије је нагласио да су апостоли Петар и Павле своју апостолску проповјед запечатили својом крвљу, жртвујући своју главу за Јеванђеље Христово и за Царство небеско.
Честитајући празник, Митрополит је поздравио Његову екселенцију амбасадора Руске Федерације у Црној Гори г. Владислава Масленикова, истичући посебну радост што су данас овдје и браћа архијереји Митрополит Аристарх из Руске православне цркве и Митрополит Јосиф из Македонске православне цркве – Охридске архиепископије.
Потом се сабранима обратио и празник честитао Митрополит Аристарх, преносећи благослове Свјатјешег Патријарха московског и све Русије г. Кирила. У знак сјећања на данашње сабрање владика је Митрополиту Јоаникију уручио архијерејску мандију.
Заблагодаривши на љубави и дару, Митрополит Јоаникије је Високопреосвећеном владици Аристарху уручио крст и панагију:
„Посебно нам је драго што нам је преко вас стигао и благослов Свјетијешега Патријарха московског и све Русије господина Кирила. Донели сте нам велике благослове нама тако блиске и драге земље са којом смо дијелили увијек и радости, а понекад и неке тешке тренутке, као што је то данас. Хвала вам пуно на вашој љубави и даровима. Свима срећан празник, свима здравље, радост и спасење, Амин, Боже дај!“
Петровданско сабрање у Цетињском манастиру настављено је за трпезом љубави.
Весна Девић
