Из монашке ћелије
СВЕТОМ СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ
(Песма као: Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави…)
Тебе српство прославља блажени Стеване,
Своју дику, понос свој уз пјесме избране,
Теби пева, Теби кличе:
Кротки краљу мучениче,
Звездо с неба дана и славо Дечана!
Мучениче Стеване, црква те прославља,
Вечне славе венац на главу ти поставља;
И тај венац сванут неће
Јер још Српство бере цвеће,
Да венча Стевана, похвалу Дечана!
О Стеване, предивни, и мирисни цвете,
Чуда творе, миришу твоје мошти свете:
Цвет тај српска земља даде
Кој’ мирисат’ не престаде
И до сад мирише, српство га удише!
Еванђелски до краја све си претрпио,
Неправде и патње си многе подносио.
Твоје очи ослепљене:
Две су свеће ужижене,
Још и данас сјају, узор српству дају!
Дијадему краљевску на себ’ си носио,
А душу си са Христом Царем богатио,
Праведно си проживио,
Сиротињи хљеб делио,
Стеване похвало, Високих Дечана!
Твоје тело Стеване; још нетруло лежи!
Чуда твори и од њег’ дух пакости бежи;
То је сведок вере праве
И ореол српске славе.
Стеване похвало, Високих Дечана!
О Стеване праведни, Христа Бога моли:
Да нам грехе опрости, да нам лечи боли.
Помози нам немоћнима са молитвама својима,
Стеване похвало, Високих Дечана!
Јеромонах Евстратије
Слав. Пожега 1934
(У славу и част празника Светог Стефана Дечанског, у прилог овогодишњој прослави, доносимо запис пјесме посвећене Светом Краљу Стефану Дечанском, која се појала на мелодији химне Светом Сави: „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави“. Пјесму је прије 85 година написао јеромонах Евстратије, у Славонској Пожеги, а објавио у часопису Духовна стража, часопису за духовну просвету, монашки и црквени живот, број 4 за 1934. годину.)
Приредио: Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре
