Dusan Krcunovic

Почео научни скуп „Оловна времена у Црној Гори 1990 – 2020: узроци и посљедице“

У организације Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори, данас је у хотелу Војводина у Херцег Новом отворен научни скуп „Оловна времена у Црној Гори 1990 – 2020: узроци и посљедице“, преноси  РТХН.

У уводном излагању предсједник Организационог одбора Душан Крцуновић казао је да је „након три деценије трусни друштвено политички терен, почео  да се слијеже, а атмосфера над њим да се донекле разбистрава  дајући прилику да се научно теоријски одредимо према протеклом временском периоду“.

– Матица српска Друштво чланова у ЦГ одлучило је да организује научни скуп на коме би се из перспектива разних научних дисциплина презентовали и протумачили узроци и посљедице периода за чије се “ани хорибилес“ није могло изнаћи неко друго адекватније или можда литерарније име од овог већ рабљеног Оловна времена, казао је Крцуновић наводећи и да избор назива није био сасвим произвољан будући да „тај елеменат специфичне тежине и густине, савитљивости и топивости има богат симболички потенцијал који се може изразити протекло тридесетогодиште“.

– Ово симболизује ратна разарања, људске жртве којима је обиљежена последња деценија 20 вијека. Олово је синоним за тежину, тежину и терет живота у условима самовлашћа, насиља, економског пустошења, дискриминације, обесхрабљивања појединаца и цијелих народа. Олово је и изузетно токсичан елеменат, а овдје функционише као симбол систематског и масовног тровања лажима и мржњом који су погонско гориво насиља, закључио је Крцуновић.

Предсједник Општине Стеван Катић изразио је задовољство што се Херцег Нови радо бира за домаћина и организатора међународних научних скупова и конгреса.

– Херцег Нови је одувијек био мјесто судара цивилизација и култура, који су допринијели да данас имамо наслијеђе непроцијењиве вриједности које представља част, али и обавезује све нас да га чувамо, баштинимо и промовишемо. Говорећи о томе, не мислим само на материјалну, већ и на нематеријалну баштину и вриједности, који су у основи идентитета свих нас, рекао је Катић и истакао да посљедице подијељености у Црној Гори током протеклих 30 година осјећамо и данас.

– На духовно биће Црне Горе ударено је из материјалних интереса и неискрених намјера.  У обиљу корупције, противправног поступања и дјеловања противно интересима народа, последње три деценије тема националног идентитета издизана је онда када недостају или се избјегавају одговори на суштинска питања, казао је Катић закључујући да је од изузетне важности за наше друштво је суочавање са прошлошћу, извлачење закључака и поука који ће усмјерити даље дјеловање, како бисмо могли тежити будућности заједништва, мира и склада.

У име покровитеља, Покрајинске владе Војводине, Јован Вујичић  је поручио да скуп у Херцег Новом „има озбиљан задатак да расвијетли терет оловних времена што су деценијама спутавала Црну Гору и српски народ у Црној Гори, парајући ткиво од којег је саткана ова земља, нераскидиво уткано у историји бића српства“.

– Сејући подјеле без скрупула и на сваком кораку, доскорашњи властодршци вјеровали су да им безгранична власт омогућава моћ мијењања историје бришући српство из прошлости и свијести овога народа и ове државе. То оловно вријеме ломило је људе као токе на прсима Вука Мандушића. Ипак нису могли да затру оно што је у темељу народног духа, у високим моралним начелима Св. Петра Цетињског и узвишене Његошеве  епике, рекао је Вујичић и истакао да је оно што је у бићу Црногораца усисано још са мајчиним млијеком.

По његовим ријечима идеја заједништва храбро је уздигнута на овом истом мјесту прије три године на обиљежавању стогодишњице ослобођења и уједињења.

– Догађаји су се низали  у тој упорној борби, резултирали су побједом националног поноса, побједом Његошевог начела да је најсвјетлија људска дужност да се тирјанству стане ногом за врат. У тој епској борби добра и зла свако од нас је носио свој крст, сабрани у вјери и националној освјешћености сами сте извојевали своје ослобађање и право да одлучујете о својој будућности, казао је Вујачић исказујући посебно дивљење и дубоко поштовање митрополитима Амфилохију и Јоаникију, „њиховој храбрости и мудрости  у данима ове борбе у којој су у свјетлу вјере наших праотаца носећи крст Цркве којој припадамо, освјетљавали побједнички пут своме народу“.

Предсједник Матице српске Драган Станић је истакао да је Друштво чланова Матице српске у Црној Гори, један од најбољих дијелова читавог система те институције, те да то потврђује и скуп који се одржава у Херцег Новом. Увјерен је и да ће Зборник који ће обухватити радове са скупа показати  не само шта се десило, него и неке путеве шта даље чинити.

– Ништа не би било, наравно, без наше Цркве. Ова времена су се, као што знамо, поклопила са дјелатношћу нашег почившег Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, и без њега овај духовни препород једноставно не би могао да буде изведен. Сви то добро знамо, као што ни увјерење да смо са нашим Високопреосвећеним Митрополитом Јоаникијем сада на новим задацима и да је он одавно већ показао коју врсту духовне кичме, и коју врсту ума има, да нам све то даје озбиљне разлоге за оптимизам, рекао је Станић и закључио да разлога за оптимизам има и да су они управо на терену Црне Горе  јасно формулисани те да захвајујући црквеним великодостојнцима „знамо поузданије куда треба да идемо и шта треба да чинимо“.

– Бићу задовољан оног тренутка када будем осјетио да, не само ја него и многи људи око мене, да не кажем сви, гледамо савршено мирно било коју утакмицу Србије и Црне Горе, и ко год да побиједи – побиједиће наши. Е, ако то будемо постигли, ми смо обавили посао – поручио је Станић.

Како је истакао конзул Републике Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић, позивом организатора указани су му привилегија и част да полазницима скупа, који ће сагледавањем „оловних времена“ у Црној Гори дати допринос и имати историјски значају у стварању боље будућности за свег рађане.

– Сматрам да је важно да се кроз научну мисао освјетле догађаји који су се дешавали у Црној Гори у протекле три деценије. Производ научног скупа неће бити само сагледавање чињеница, већ и научни радови, који ће овдашњег човјека одбранити од заборава и пролазности и бити подстрек у борби за ангажовање на очувању идентитета сваког појединца – казао је он.

Дојчиновић је мишљења да је задатак научног скупа утврђивање чињеница кроз различите свере стручног и научног сагледавања догађаја у временском периоду који је предмет истраживања.

Предсједница Друштва чланова Матице српске у Црној Гори проф. Јелица Стојановић, захвалила се свима на организацији и домаћинима који су омогућили одржавање скупа у Херцег Новом:

– Тема скупа је веома значајна, а сви учесници скупа су свједоци, судионици и страдалници ових 30 година оловних времена. Тешко је наћи краће вријеме да је у толикој мјери опустошена  Црна Гора  и материјално и духовно,  као ових 30 година, а наоричито интензивно посљедњих 15.  Мислим да је тешко наћи нешто слично, и на много ширим просторима. Овај скуп ће нам омогућити да ове процесе, бар донекле  просвјетлимо и освјетлимо, казала је Стојановић.

Порука јереја Зорана Миљанића је била да  прегалаштво  ствара континуитет, а историјски континуитет рађа оправдање свега онога што чинимо и радимо.

– Наставите са прегалаштвом да што више људи обучите и изведете на ову њиву наше историје, нашег идентитета, да као што смо у овин нашим најтежим годинама наше историје успјели да одговоримо захтјеву времена да тако и у будуће очекујемо један велики задатак да у просвјети и образовању доста тога учинимо како бисмо створили самосвјест коју смо у времену несрећног комунизма изгубили и ушли у доба дисконтинуитета. Нама је више него иакд потребно да ту свијест вратимо и да се од малена научимо ономе ко смо, шта смо и куда идемо, рекао је Миљанић.

Пленарним засиједањем које је услиједило предсједавају Јелица Стојановић, Душан Крцуновић и секретар Јелена Газдић.

Скуп завршава у недељу, 24. октобра. Покровитељ је Покрајинска влада Војводине (Привредна комора), преноси  РТХН.