Hristos u Jevanđelju kaže: izaberi uzak put, bori se i trpi, jer je to put koji vodi jedinoj pravoj sreći. I ukoliko Crkva ne pomogne, kako mi možemo da napravimo taj nimalo lak izbor, kako se možemo kajati i vratiti onom svečanom obećanju koje nam se daje na Vaskrs svake godine? Tu ipak priskače u pomoć Veliki post. To je pomoć koju nam pruža Crkva, škola pokajanja, koja je jedina u moći da primi Vaskrs, ne kao prosto odobrenje da se jede, pije i opusti, nego kao kraj svega “starog” u nama, i naš ulazak u “novo”…
Put, pokloničko putovanje! Čim smo ga otpočeli, učinili prvi korak u “radosnu tugu” Velikog posta – mi sagledavamo daleki, veoma daleki cilj. To je radost Vaskrsa, to je ulazak u slavu Carstva Božijeg. I ta vizija, predukus Vaskrsa, čine velikoposnu tugu radosnom, a naš napor u postu “duhovnim prolećem”. Ma koliko da je noć tamna i duga, tokom celog posta nam stalno sija na horizontu tajanstvena i lučenosna zora. “Ne liši nas naših očekivanja, o Čovekoljupče!”
Protojerej Aleksandar Šmeman
Gospode Svedržitelju, Ti si svu tvar premudrošću stvorio, i neiskazanim tvojim promislom i velikom dobrotom uveo nas u prečasne dane ove – na očišćenje duše i tela, na uzdržanje od strasti, na nadu vaskrsenja; Ti si u četrdeseti dan uručio bogonapisane tablice ugodniku Tvome Mojsiju, daruj i nama, Gospode blagi, da se podvizavamo, da tok Posta završimo, veru neoskvrnjenu sačuvamo, glave nevidljivih zmija satremo, da se pobeditelji greha javimo, i da neosuđeno dostignemo pokloniti se i svetom Vaskrsenju. Jer je blagosloveno i proslavljeno divno i veličanstveno ime Tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Iz Liturgije pređeosvećenih darova
