Други дан свог поклоничког пута по Светој Земљи, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је започео посетом манастиру Часног Крста у Јерусалиму.
На око један километар западно од старог Јерусалима, на месту где је својевремено Праведни Лот засадио троједино дрво бора, чемпреса и кедра од којег је направљен Часни Крст на коме је, ради нашег спасења, распето пречисто Тело Господа нашег Исуса Христа, налази се једна од највећих хришћанских светиња – манастир Часног Крста. Чудесно предање Свете Цркве каже да је то дрво посечено у време изградње Соломоновог храма, али да се није дало обрадити и стога је, као уклето, бачено у Кедронски поток. Управо то дрво је изабрано, у жељи да још више осрамоте Господа нашег, да се од њега направи Часни Крст на коме ће Исус бити разапет, а и само дрво се тек тада дало обрадити. Према предању, оснивање манастира се датира у време Светог цара Константина Великог и његове Свете мајке Јелене, односно у 4. век нове ере. Манастир је вековима делио драматичну судбину Свете Земље, најезду Персијанаца, Арапа, крсташа и Турака. Седам векова је био у поседу грузијске заједнице, да би у XVII веку Јерусалимска Патријаршија откупила дугове манастира и вратила га под њену управу. Данас, са благословом Блажењејшег Патријарха г. Теофила у манастиру ради Институт за библијске и теолошке студије Јерусалимске Патријаршије.
Манастир је током свог поклоничког путовања Светој Земљи, 1229. године, посетио и Свети Сава који је светињу богато даривао и подигао конаке. Остало је записано да су фреске првог Архиепископа српског и његовог оца, Светог Симеона Мироточивог, биле насликане у католикону – главном манастирском храму.
Свештену пратњу поглавара Српске Патријаршије чине: Његово Преосвештенство викарни Епископ топлички г. Петар; високодостојни архимандрит г. Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; протођакон др Драган Радић, професор Богословског факултета у Београду; ђакон Василије Бурсаћ, директор Поклоничке агенције Доброчинство; и ипођакон Дејан Накић.
Патријарх Порфирије у манастиру Светог Саве Освећеног: Овде су корени хришћанске, православне, али и српске духовности
Ходећи стопама првог Архиепископа српског, Светог Саве, који је пре осам векова посетио манастир Светог Саве Освећеног, одакле је српском роду донео пастирски жезал – патерицу и чудотворне иконе Мајке Божје, Тројеручицу и Млекопитатељницу, Светејши Патријарх г. Порфирије су упутио данас и у ту велику и древну светињу скривену у Јудејској пустињи.
Срдачно дочекан од игумана и братије, Патријарх Порфирије се поклонио моштима оснивача манастира, Светог Саве Освећеног, које се чувају у Саборном храму посвећеном Благовестима. Том приликом, Патријарх Порфирије је поручио:
– Овде су корени наше духовности, хришћанске и православне, али и српске духовности. Овде је наш Свети Сава добио благослов Божји и благослов Светог Саве Освећеног да манастир Хиландар буде расадник духовности српског народа и да српски народ кроз историју, од Светог Саве до Другог доласка Христовог, буде повезан и са Светом Гором, али и са Палестином, са лавром Светог Саве Освећеног, са земљом којом су ходиле стопе Господа нашег Исуса Христа, са Светим градом Јерусалимом, који је место Распећа и место Васкресења Господњег, али и потврда љубави Божје и залог нашег спасења.
Знаменита лавра Светог Саве је један од најстаријих и најзначајнијих манастира Православне Цркве. Имао је веома важну улогу у развоју монаштва, богословља, црквене уметности и одбрани православне вере од јереси. Лавру је основао сам Свети Сава Освећени крајем V века. Он је дошао у Свету Земљу са свега осамнаест година из свог родног града Муталаскија у Кападокији, постао послушник Светог Евтимија Великог и његовог саподвижника Светог Теоктиста и касније основао чувену лавру и још неколико манастира у којима се подвизивало и по неколико хиљада монаха. Истовремено, ватрено и храбро, заједно са Светим Теодосијем Великим, бранио је одлуке Четвртог Васељенског Сабора из Халкидона 451. године, а посебно значајно његово дело јесте типик којим је устројен поредак црквених богослужења и који сведочи о узвишеној и величанственој монашкој традицији манастира Свете Земље. У лаври се се средином VIII века подвизавао и Свети Јован Дамаскин, у то време највећи теолог, философ и химнограф Православне Цркве.
Патријарх Порфирије у Витлејему: Нека Бог да мир нама, у нама и међу нама, нека да мир нашем народу где год да се налази
Данашњи поклонички пут светињама Свете Земље, Светејши Патријарх српски г. Порфирије је крунисао посетом месту на којем је у свој својој пуноћи показана велика тајна и надумна љубав Божја, месту чудесног Рођења Сина Божјег, који је постао човек ради нас и ради нашег спасења.
Величанствена црква Рођења Христовог у Витлејему је један од најстаријих храмова у свету у којој се служи света Литургија. Изграђена је, по налогу Светог цара Константина и његове мајке Свете Јелене од 326. до 333. године, изнад Витлејемске пећине у којој је Пресвета Дјева Марија родила Богомладенца, коме се поклонише пастири и мудраци, док са неба појаху анђели Божји: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!
– На овом месту су се измирили Небо и земља, Бог и човек, јер овде је Син Божји постао човек и премостио непремостиво – онтолошки јаз између нествореног и створеног, између Бога и човека. Овде је помирен човек са Богом – беседио је Патријарх Порфирије и нагласио:
– Ово је место на којем се молимо највише и најпре за мир у нашем народу, за мир у читавом свету, али и за то да се свако од нас појединачно помири са Богом који се овде родио. Ако се помиримо са Богом онда је сигурно да ћемо све око себе видети као дар Божји. Читаву творевину и сваког човека, као икону Божју, видећемо као свог ближњег и свог брата. Зато ћемо се борити за сваког и трудити се да, ако је Бог у нама, имамо места у свом срцу и у својој души за сваку душу живу, за сваког човека, независно од тога колико нам је близу или далеко, независно од тога да ли он нас види као своје непријатеље, јер Љубите ближњег свога као самога себе јесте заповест Божја. Тај ближњи заправо јесте сваки човек и сваки је позван да буде наш брат или наша сестра. Нека Бог да мир нама, у нама и међу нама, нека да мир нашем народу где год да се налази, нека да мир нашем народу са свим другим народима са којима живи, али да Бог љубављу својом и благодаћу својом свој мир изведе и на читав свет и на све људе.
