Po uspeniju svome Sv. Bogorodica dade svoj pojas Apostolu Tomi. Taj pojas docnije je prenet u Carigrad i čuvan u zapečaćenom kovčegu u Bogorodičinoj crkvi Vlaherni, zadužbini carice Pulherije. I nikad se nije otvarao ovaj kovčeg sve do vremena cara Lava Mudroga (886 – 912).
Supruga Lavova, carica Zoa, duševno oboli, i prema nekom tajanstvenom viđenju poželi ona, da se na nju metne pojas sv. Bogorodice. Car umoli patrijarha, te se kovčeg otvori, pojas iznese i stavi na bolesnu caricu. Carica odmah ozdravi.
U spomen toga čuda ustanovi se ovaj praznik. Jedan deo toga pojasa nahodi se u Gruziji u Zugdidu. Na ime: ćerka cara Romana isceli se pomoću toga pojasa, pa docnije, kada je otac udade za cara Abuhaza Gruzijskog, ona ponese jedan deo toga pojasa sobom.
Po zapovesti ruskog cara Aleksandra I sagrađena je naročita crkva u Mingreliji u Zugdidu, gde se čuva taj deo čudotvorne odeće sv. Bogomatere.
