Након свете Литургије, коју је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио, у манастиру Михољска превлака, у петак 24. марта 2023. године, на 24 године од НАТО агресије на СР Југославију, на градском гробљу Брдишта код Тивта, одслужен је помен Марку Аврамовићу, погинулом припаднику 63. Падобранске бригаде и Драгану Бјелановићу, погинулом припаднику МУП-а Србије, а који су страдали током ратних операција на Косову и југу Србије.
Помен је служио Владика Методије са свештенством и монаштвом.
„Бог да им душу прости, Царство им небеско, да их Господ присаједини раме уз раме са свим оним витезовима духа, прије свега, са онима који живот положише за одбрану отаџбине своје и земље, од прије Косова и од Косова до данашњег дана, у Царству небеском коме, ако Бог да, и нас удостоји овако малене и слабе, али вјерне Христу Богу нашем и да дочекамо вјечни живот у Царству небеском сви заједно у сабору свих светих, ако Бог да“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
Протојереј Миајло Бацковић је навео да се Удружење бораца се, сваке године, бори за истину и правду, не дијелећи људе на погодне и непогодне него, окупљајучи борце свих војски који су се борили истински за слободу.
„Данас са нама, нажалост, не могу да буду родитељи нашег Драгана јер су стари и имају здравствених проблема, али смо зато ми ту као њихова породица сваке године, као и породица Марка Аврамовића да умјесто њих овдје стојимо, да се молимо и да никад не заборавимо. Слобода коју смо осјетили 30. августа није слобода коју су донијеле литије, оне су само врхунац и круна побједе борбе која је трајала прије Другог свјетског рата и послије до данас. Сви они дивни борци који су животе своје дали за слободу и који су страдали, били хапшени, прогањани и протјеривани из својих огњишта, селили се по свијету, дијаспори данашњој, сви ти дивни људи који су своје животе и своју земљу оставили заслужни су што ми данас имамо ову слободу“.
„Један од њих је и Драган, полицајац који је родом из Велике, био у Пећи на улазу и страдао од шиптарских терориста. Од њих један је и Марко Аврамовић, Тивћанин, чија је мајка била професорица у средњој школи у Тивту, а отац официр. Одавде отишао, а његов брат који, такође, почива на овом гробљу Александар Саша Аврановић био борац у Републици Српској у специјалним јединицама. Ратничка породица која се борила за истину и правду и нашу слободу“, навео је свештеник Бацковић.
Захвални смо, поручио је о. Миајло, и Драгану и Марку и свим борцима који су животе своје положили да бисмо ми данас уживали у слободи.
„Чекали смо је дуго, али је она дошла и хвала Богу што смо ми та генерација која је напокон осјетила слободу гдје смо сви исти, гдје нема грађана издајника и другог реда него смо сви исти и сви смо, опет, држављани ове земље, њени синови и кћери, потпуно слободни. Зато је слобода велика и зато хвала њима. Увијек помињем да ордење које ми носимо данас овдје и којим смо закитили наше груди, односно други су их закитили, није ордење које смо ми заслужили него ордење које су они заслужили, а ми их носимо и доносимо сваки пут. Орден на мојим грудима је и Драганов и Марков и свих оних дивних бораца који су погинули, а ми као њихови пријатељи, саборци носимо њихову крв на нашим грудима, њихову борбу, слободу и осмјех у нашим срцима“, казао је отац Миајло, истичући да неће никад заборавити лик Марка Аврамовића са којим се као војник срео у Нишу 1997. године у 63. бригаду.
„Сачекао ме је заједно са својим друговима и нашим командантом Гораном Остојићем који је био велики човјек не само физички, био је заиста висок, него је био велики човјек зато што никад за њега није постојао војник обичан, официр и подофицир. Сви смо били његови саборци, с њим искакали из авиона и неки од наших другова и браће с њим су скочили у вјечност. Нека Господ душе тих великих хероја, истинских јунака наше земље упокоји, душе наших Драгана и Марка. Знам да они данас стоје заједно са нама, у Царству небеском, и знам да су захвални што их нисмо заборавили“.
„Осмјех и дивне плаве очи Марка Аврамовића никад нећу заборавити, он је био човјек који се увијек добровољно јављао да буде чеони извиђач и да иде први испред свих нас у непријатељске линије и да први наиђе на опасност. Такав је био Марко и 1998. године када је Горан погинуо и Радош Церовић и наш водник, Марко је рањен у кољено рикошетом и није хтио да пријави рану, јер су му погинули другови. Тек након пет дана је одвио кољено и рекао да је и он рањен, јер је сматрао да његова рана у кољену наспрам рана браће који су пострадали је мала и пријавио је тек кад су они однијети за централну Србију у Ниш. Такав је био Марко, то свједочим као његов брат, имао сам част да будем његов брат и саборац. Драгана, нажалост, нисам знао али кад погледате његово лицедјечака сви знате да је и он био као Марко. Нека их Господ упокоји у Царству небеском, нека се моле за нас и хвала им за ову слободу коју ми данас осјећамо“, поручио је протојереј Миајло Бацковић.
Вијенце на гробове Марка Аврамовића и Драгана Бјелановића положила је делегација ОБНОР-а из Тивта.
