Povodom prve godišnjice misionarskog delovanja portala „Kinonija“ juče, na praznik Načala Indikta – Crkvene nove godine, organizovan diskusioni panel na temu: „Crkva u elektronskoj javnoj sferi“.
Obeležavanje prve godišnjice rada portala “Kinonija”, pri misionarskom odeljenju Arhiepiskopije beogradsko-karlovačk, u parohijskom domu Hrama Svetog Save na Vračaru, počelo je kratkim filmom Televizije „Hram“ o radu portala, čije autorstvo potpisuje urednik “Kinonije” Branislav Ilić. Tropare Načalu Indikta, Pedesetnici i Svetom Vasiliju Ostroškom otpojao je Nikolaj Sandić, student Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, a sabranje je zaokruženo uručivanjem zahvalnica saradnicima i prijateljima redakcije.
Portal “Svetosavlje”, koji je krajem devedesetih godina prošlog veka osmislila grupa sveštenika iz dijaspore (Amerika, Australija), svojevrsna biblioteka svetootačkih tekstova i prostor za komunikaciju vernika sa sveštenicima, najavio je misionarsko delovanje Srpske pravoslavne crkve u sferi elektronskih medija. Masovna prisutnost interneta, do koje dolazi u prvoj dekadi 21. veka, uz očuvanje podvižničkog načina života i liturgijske suštine poruke, dovodi do pojave sve većeg broja tematski srodnih portala, koji u današnjem vremenu kruniše “Kinonija”.
– Tekstovima i svime što poseduje, “Kinonija” sve vreme čoveka podseća da je liturgijsko biće – biće najdublje zajednice između čoveka i Boga, ukazao je u svom izlaganju na diskusionom panelu prezviter dr Oliver Subotić, nakon kratke retrospektive razvoja ovog vida delovanja SPC.
Za samo godinu dana “Kinonija” beleži dve hiljade objavljenih tekstova, što je vredno svake čestitke, posebno zbog privlačenja mladih ljudi da prate sadržaje portala i učestvuju u njihovoj izradi.
– Misijom mogu da se bave samo ljudi koji su duboko verujući, koji su čestiti, koji vole da misionare i imaju inicijativu. Ako imate čoveka koji sam svojom inicijativom otvara nove prostore i promišlja, to je pesma za svakog sveštenika koji ima takve saradnike, pohvalio je otac Oliver Subotić trud u Hristu brata Branislava Ilića, kao i njegovog satrudnika Marka Bakića, koji je strukturno osmislio “Kinoniju” i donirao taj projekat misionarskom odeljenju Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Podelivši sećanje na rane dvehiljadite, kada je kao novinar Studija B imala priliku da razgovara sa blaženopočivšim Patrijarhom srpskim Pavlom, postepeni ulazak Crkve u prostor civilnih medija, urednik i novinar Sanja Anđelković-Lubardić navela je da danas postoji fantastična mreža profila na društvenim mrežama sa crkvenim sadržajima i poslenicima crkvenih medija danas “nema ravnih”.
– Da bismo dobili minut, dva ili pet minuta u nekom civilnom mediju sa potpuno neizvesnom gledanošću, moraćemo mnogo resursa da potrošimo i mnogo “kredita” investiramo. Onda napravimo video koji se odnosi na primer “šta je praznik Velika Gospojina” sa nekoliko reči iz “Ohridskog prologa”, i to vidi 360 hiljada ljudi. Ne 360 hiljada pregleda, nego 360 hiljada pojedinaca! Vi nemate nijednu televiziju koja može sa pristojnim sadržajem to da izvede – deo je analize Sanje Anđelković-Lubardić o efektima rada crkvenih medija, čiji sadržaji dopiru do savremenog konzumenta medijskog programa.
Televizija „Hram“, na čijem se čelu nalazi, svakog dana je prisutna u 20 hiljada domaćinstava preko kablovskih kanala, a na društvenoj mreži Instagram beleži preko 200 hiljada gledanja i isto toliko pretplatnika na platformi Jutjub. To je, istakla je Anđelković-Lubardić, nešto što se nije moglo ni sanjati na početku rada ove medijske kuće, koja će se boriti za nacionalnu frekvenciju, jer Crkva ima pravo na to.
– Crkva je temeljna ustanova ovog naroda i apsolutno ima pravo na frekvenciju koja je u svakoj kući u ovoj zemlji. Mislim da je to naše pravo, ako imamo skoro 90 odsto pravoslavno deklarisanih vernika i kanale- nacionalne resurse, koje privatna lica drže u svom posedu. To je prvi cilj i do toga će proći mnogo vremena, ali idemo ka tome. U međuvremenu, naša televizija, naš radio, svi mi zajedno radimo na sadržajima u elektronskoj sferi, kazala je urednica prve televizije SPC, izrazivši uverenje da će to biti bolje i bolje, imajući u vidu profesionalizaciju crkvenih glasila. – Moj urednički interes i interes svih nas uopšte nije dijalog, zato što sam svesna da živimo u postkomunističkom društvu. Mene zanima istina. Ako mi možemo preko tih kanala, koje nam je Gospod dao kao što je nekad dao papir i štampariju, tako je sada dao digitalne alate, da širimo našu istinu, nama ništa više od toga ne treba – zaključila je Sanja Anđelković-Lubardić svoje stručno izlaganje.
Iz Eparhije valjevske koja, prema rečima moderatora prezvitera dr Aleksandra Milojkova, u svojim nedrima drži jedne od najvećih srpski svetitelja Svetog Vladiku Nikolaja i prepodobnog oca Justina, došao je đakon Aleksandar Panić, stalni saradnik portala, sa željom da na panelu “Kinonije” načini osvrt na njen etos koji je upravo svetonikalojavski i svetojustinovski.
Blagodareći blagoslovu Njegove svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, visokopreosvećenih i preosvećenih mitropolita i episkopa, uvaženih profesora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i drugih akademskih ustanova, kao i svih čije je trudoljublje ugrađeno u njene stranice, zajednica “Kinonije” raste iz dana u dan, nudeći kvalitetne tekstove, video snimke i druge dušekorisne sadržaje, kojima se realizuje potreba da se digitalni prostor opravoslavi, konstatovao je đakon Aleksandar Panić.
– Sveti Vladika Nikolaj je govorio da je besedništvo umetnost, ali da nije svaki umetnik – veliki umetnik. Otac Justin je govorio da je Vladika Nikolaj najveći Srbin posle Svetoga Save, onoga koji je prokrčio put kojim naš narod korača i više od 800 godina kasnije. No, obojica su govorili i posvećivali pažnju, kako krupnim bogoslovskim temama, tako i onim najmanjim pitanjima, poput misionarskih pisama Svetog Vladike ili Žitija svetih oca Justina. Obojica su imali oštar rečnik, ali su obojica točili reke blagosti i ljubavi. Pravi primer slobode koja sobom nosi odgovornost. Ogromna je odgovornost i u samoj reči. Ogromna je odgovornost u primeru. Njihovi tekstovi su, koja god da im je primarna tema bila, najpre bili hristoliki, bili po ugledu na jedini lik koji treba da nam bude uzor – deo je izlaganja oca Aleksandra Panića, utemeljenog na etosu dvaju duhovnih gorostasa, koji odlikuje “Kinoniju”- jedan od izvora vode žive u današnjem vremenu.
Završnu reč diskusionog panela dao je katiheta Branislav Ilić, zahvaljujući čijem trudoljublju ovaj misionarski poduhvat živi i napreduje, sabirajući autore sa prostora svih eparhija SPC na osnovama hrišćanske ljubavi. Posebnu podršku “Kinoniji” pružila je Televizija „Hram“, čiji je Ilić čest gost u okviru ciklusa razgovora u Jutarnjem programu, koji umnogome doprinose verskoj nastavi, jer veroučitelji često koriste sadržaje portala u izvođenju časova. Unapređivanje verske nastave, istakao je Ilić, jedan je od ciljeva “Kinonije” i za taj segment delovanja postoji dobra priprema.
– Ništa od ovog delovanja ne bi izgledalo ovako kako izgleda, ne bi dalo svoj plod i bilo svima nama na radost koju jeste, da nema svih ljudi koji daju poslednji atom svoje snage, ulažu svoju ljubav, slobodno vreme, znanje i volju. To rade volonterski. Za ovih godinu dana, nisam imao nijedan dan da nemam šta da objavim. Imao sam nešto drugo – pitanja naših satrudnika: ”Kada će biti objavljen moj tekst?” To je jedina teškoća sa kojom se borim, jer smo ustalili jednu dinamiku objavljivanja i svi se tu vežbamo smirenju i strpljenju. Zaista sam blagodaran što je Bog poslao te ljude, zaključio je katiheta Branislav Ilić, uz usrdno blagodarje svim saradnicima i uverenje da će i večerašnje sabranje dati svoj doprinos napredovanju portala “Kinonija”, dragocenog misionarskog poduhvata Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, koji je već u prvoj godini trajanja ostavio duboke tragove u duhovnom životu vernog naroda ovog prostora.
Na kraju sabranja, dodeljene su arhijerejske zahvalnice visokopreosvećenim mitropolitima bačkom g. dr Irineju i zvorničko-tuzlanskom g. Fotiju i preosvećenim episkopima londonskom i velikobritansko-irskom g. Nektariju i lipljanskom g. Dositeju. Medijske zahvalnice pripale su redakcijama TV „Hram“, Radija „Slovo ljubve“, „Pravoslavlja“ – novina Srpske patrijaršije, Informativnoj službi Eparhije zvorničko-tuzlanske, Informativnoj službi Eparhije bačke, Radija „Beseda“ Eparhije bačke i Radija „Istočnik“ Eparhije valjevske.
Takođe, u znak blagodarja, zahvalnice su uručene istaknutim stalnim saradnicima portala „Kinonija“: Arhimandritu Gavrilu (Stevanoviću), igumanu manastira Ozren; arhimandritu Metodiju (Markoviću), igumanu manastira Srpski Kovin; protoprezviteru-stavroforu Sretenu Lazareviću, arhijerejskom namesniku rumskom; protoprezviteru Petru Bikaru, parohu pivničkom; prezviteru Igoru Iliću, kliriku Eparhije valjevske; protođakonu Radomiru Rakiću; đakonu Budimiru Kokotoviću, službeniku Biblioteke Patrijaršije srpske; đakonu Aleksandru Paniću, službeniku Eparhije valjevske; dr Milanu Gromoviću; dr Đorđu Vukoviću; dr Jeleni Marićević Balać; dr Mariji Jeftimijević Mihajlović; dr Jeleni Veselinov; dr Branki Bešević Gajić; gospođi Sanji Anđelković Lubardić; gospođi Sunčici Marković; gospođi Aleksandri Marilović; gospođi Aleksandri Mijailović; gospođi Jeleni Delibašić; gospođi Petki Luković; gospodinu Marku Bakiću; gospođici Tijani Stamenović; gospođici Milici Jeftić; gospođici Sari Dimitrijević, gospođici Jovani Babović, kao i gospodinu Nikolaju Sandiću.
Jadranka Janković, saradnica portala „Kinonija“
Foto: Sara Dimitrijević
