Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je 4. juna 2023. godine, na praznik Silaska Svetog Duha na apostole – Duhove ili Pedesetnicu, svetom arhijerejskom Liturgijom pred moštima Svetog Nikolaja Srpskog u hramu Svetog Save na Vračaru.
Sasluživali su preosvećena gospoda episkopi valjevski Isihije i lipljanski i vojni Dositej; visokoprepodobni arhimandriti Nektarije – glavni sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda, Danilo – direktor Patrijaršijske upravne kancelarije, Danilo iz Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, Prokopije iz Antiohijske Patrijaršije, Jovan iz Eparhije braničevske i Vasilije – službenik Patrijaršije srpske; iguman lelićki Georgije; protojereji-stavrofori Vladimir Vukašinović, Branko Mitrović, Branko Topalović, Dragan Stanišić, Petar Lukić i Radivoj Panić, protojereji Đorđe Stojisavljević i Nenad Jovanović, protonamesnici Filip Jakovljević i Bogoljub Ostojić, sveštenici Branimir Terzić i Jovan Novitović, protođakoni Dragan Radić i Radomir Vrućinić i đakoni Momčilo Dimitrijević i Aleksandar Panić.
Kao i predhodnih dana, u molitvenoj tišini, stotine i stotine žitelja prestonice u dugačkoj koloni, koja se pružala duž celog Svetosavskog platoa, smireno su prilazili kivotu sa moštima Svetog vladike Nikolaja. Posle poklonjenja verni su ubrzo ispunili zavetni hram srpskog naroda u kome je predstojatelj Srpske Pravoslavne Crkve služio svetu Liturgiju zajedno sa arhijerejima valjevskim Isihijem i lipljanskim i vojnim Dositejem, u čijoj pratnji su, podsećamo, mošti Svetog Vladike na Spasovdan i stigle u prestonicu. Među mnogobrojnim poklonicima nalazio se i direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama dr Vladimir Roganović.
Toržestveno bogosluženje u svetlosti velikog praznika Silaska Svetog Duha na apostole obeležila je svetootačka beseda patrijarha Porfirija posle čitanja svetog Jevanđelja:
– U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Braćo i sestre, danas su Duhovi, danas je praznik svete Pedesetnice, a to znači da danas slavimo projavu i rođendan Crkve. Stoga je važno da Duhom Svetim razmišljamo i razumemo šta je to Crkva. Danas je rođendan Crkve kao Tela Hristovog, kao zajednice vernih koji su okupljeni verom u raspetog, ali i vaskrslog, Hrista, Hrista koji je Istina, Put i Život.
Crkva u ovom svetu postoji ne kao jedna od institucija ljudskih, ne kao jedna od važnih organizacija u nekom narodu, pa i u našem narodu. Nije Crkva jedna od najznačajnijih institucija u srpskom narodu. Crkva ne postoji da bi rešavala parcijalne probleme jedne, druge, treće ili četvrte grupe u jednom narodu. Crkva ne postoji da bi se iscrpela u angažmanima koji treba da poprave uslove života. Crkva ne postoji zbog toga što treba da se potrudi da ljudima bude bolje. Crkva je Telo Hristovo. Ona postoji zato što je Hristos pobedio smrt i darovao nam život. Crkva postoji zato što smo mi stvoreni za večnost. Crkva je iznad svake institucije i iznad svih strana. Ne poistovećuje se ni sa jednom stranom, ali se poistovećuje sa svakim čovekom, sa brigom i mukom, krstom i raspećem svakoga od nas pojedinačno i samo tako svih nas zajedno. Crkva se poistovećuje pre svega i iznad svega sa istinskom i dubinskom radošću, mirom suštinskim svakog od nas pojedinačno. Poistovećuje se i sa napretkom svakog od nas pojedinačno i samo tako svih nas zajedno.
Crkva je Hristos i Crkva postoji zato što postoji strah među nama i u nama, a Crkva svaku vrstu straha razvejava ne ljudskom silom i moći nego Hristom, Njegovom silom i Njegovom moći. Crkva oprisutnjuje Boga u nama i oko nas, ali da bi Bog bio i u nama i oko nas, da bi blagodat Njegova mogla da dejstvuje potrebno je da imamo veru, veru koja nije samo uverenje u to da Bog postoji, pa onda zbog toga što znamo da On postoji, postoji i osećanje straha od Njega. Potrebna je vera kao život u Jevanđelju iz koga se onda rađa poverenje u Boga, u ljubav prema Njemu. Ljubav prema Bogu umnožava ljubav Božju u nama, a tamo gde je ljubav tu nema straha. Naročito tu nema straha od prolaznosti. Crkva postoji, jednom rečju, zato što ne postoji smrt, nego postoji samo život, ali to ne može biti otkriveno isključivo i samo našom inteligencijom, nekakvim našim ljudskim sposobnostima i veštinama. Da bismo spoznali tu tajnu potrebno je zaista imati živu veru, veru jevanđeljsku, onakvu kakvu nas je učio Sveti vladika Nikolaj. Crkva otkriva da su svi ljudi stvoreni kao ikone Božje i da su svi pozvani da budu braća, ali da to nije moguće drugačije osim silom i blagodaću Božjom. Svi naši napori da osvojimo pažnju drugih, svi naši pokušaji da skrenemo pažnju na sebe, da izazovemo divljenje i ljubav na kraju su uzaludni ako ti napori ne počivaju na našoj ljubavi prema Bogu i veri u Njega. Sve što činimo, bez obzira da li smo svesni ili ne, činimo Bogu i pred Bogom. Kada činimo verom u Boga u odnosu na bližnje onda to što činimo biće izraz ljubavi i stvaraće jedinstvo i zajednicu.
Na dan Duhova apostoli su bili sabrani na jednom mestu i sišao je Duh Sveti na njih. U istom danu sabralo se mnoštvo ljudi iz raznih naroda, ljudi koji su govorili različite jezike, koji se međusobno nisu razumevali. Apostoli su izišli pred njih posle Silaska Duha Svetog na njih i progovorili svojim jevrejskim jezikom svim sabranima svedočeći Hrista. I svi prisutni su razumeli na svom jeziku ono što su im apostoli govorili. Zašto? Zato što apostoli nisu govorili isključivo i samo ljudskim jezikom. Nisu govorili samo svojim naporima. Nisu govorili svojim sposobnostima i veštinama, nego su govorili Duhom Svetim nadahnuti, oslanjajući se na Boga verom u Boga i ljubavlju prema Bogu. Zato je, bez obzira da li su formalno reči koje su oni izgovarali na jevrejskom jeziku bile razumljive onima koji su govorili druge jezike, svako razumeo tajnu ljubavi, tajnu Boga koju su apostoli posvedočili.
Jedini jezik koji može biti suštinski razumljiv, a to znači prihvaćen, kada nam se neko obraća i kada se nekom obraćamo jeste jezik ljubavi, jezik ljubavi koji se temelji na veri u Hrista i životu u Hristu. Svaki drugi jezik ma koliko bio humanistički, ma koliko odisao emocijama, ma koliko mislio dobro drugome, ne može doneti do kraja punoću plodova i pre ili kasnije svaki jezik koji nije duhovni jezik izmesti se iz svog čovekoljubivog i dobronamernog ležišta. A evo, apostoli su pokazali da tamo gde govorimo verom u Boga, znajući da je Bog početak i kraj, znajući da sve što činimo pred Njim činimo znajući da ovde imamo početak i da kad iz ovog sveta budemo izlazili nećemo poneti sa sobom ono što su nama drugi činili nego što smo mi drugima činili. Znajući sve to, braćo i sestre, kada govorimo jezikom ljubavi, makar nas i ne shvatio onaj kome se obraćamo u datom trenutku, naša reč će uroditi plodom u njegovom srcu zato što će naša reč ljubavi biti prostor u kojem će sa nama sarađivati blagodat Božja. Sa nama će sarađivati Bog tako da će sve ono što je dobro u nama, a iznosimo na trpezu ljubavi pred drugoga, obogatiti njega i isto tako u obrnutom smeru, sve što nam je upućeno s ljubavlju i verom obogatiće i nas iznutra, a i što je najvažnije i mi i bližnji naši samo na taj način ćemo ispunjavati Jevanđelje Hristovo.
Neka bi Bog dao da rastemo u veri. Kao što sam na početku rekao, Crkva nije tu da popravlja uslove života i da život čini nama bolji, nego je tu da nas pozove da budemo bolji, da budemo dobri, da budemo vrlinski ljudi, da budemo sveti ljudi. Ko danas uči o svetosti? Ko danas govori o svetosti? Ni roditelji svojoj deci ne govore o vrlini, nego ih obučavaju veštinama koje treba da im pomognu da budu uspešniji, a da li je uspeh u isto vreme i garancija mira, lepote, radosti, punoće života, osećanja ljubavi? Neka bi Bog zato dao da na današnji praznik i mi budemo nadahnuti Duhom Svetim, da iz našeg srca uvek ističu reči ljubavi, reči mira, reči radosti, reči utehe svima i svakome, da svakoga vidimo kao svog prijatelja, da ispunjavajući reč Hristovu nikoga ne vidimo kao svoga neprijatelja, a i da smatramo da učestvujemo u krstu i vaskrsenju Hristovom onda kada podnosimo i poneku nepravdu. To može isključivo i samo Duhom Svetim obogaćeni čovek, da nosi u sebi, da živi, da misli i govori tim Duhom. Duše sveti, Riznice dobara i Davaoče života, koji si svuda prisutan, dođi, useli se u nas, očisti nas od svake nečistote i ispuni duše naše. Spasi nas. Amin!
***
Posle svete Liturgije, služeno je večernje Pedesetnice sa dirljivim kolenopreklonim molitvama, a potom i moleban za mir pred moštima Svetog Nikolaja Srpskog.
Onako kako su dočekane, s ljubavlju, molitveno i u dostojanstvenom poretku, mošti Svetog Nikolaja Srpskog zatim su ispraćene u njegovu zadužbinu, manastir Lelić kod Valjeva, gde će nastaviti da vrše svoju spasonosnu misiju u svom rodu, ali i vasceloj vaseljeni – vest u pripremi!
Sveti vladiko Nikolaje Ohridski, Žički, Lelićki, Beogradski i Svesrpski moli Boga za nas!
