Danas, sedamnaestog marta Eparhija Raško-prizrenska molitveno obeležava 19 godina od Martovskog pogroma 2004. godine, u kome je u rušilačkim napadima albanskih ekstremista život izgubilo 19 osoba, a više stotina lica pretrpelo fizičke povrede. U toku dvodnevnih organizovanih napada na srpske enklave i svetinje zapaljeno je i oštećeno više od 900 domova dok je dodatnih 4000 Srba koji su preživeli najteže godine posle oružanog konflikta 1999. godine bilo prinuđeno da napusti svoja ognjišta.
Ekstremisti su se posebno obrušili na srpske pravoslavne svetinje. Uništeno je 35 crkava i manastira, a u ovim nezapamćenim vandalskim aktima, od kojih su neki prenošeni uživo na lokalnim kosovskim televizijama (kao na primer u Podujevu) zauvek su uništene brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koja su vekovima preživeli osmansku okupaciju i svetske ratove. Sedamnaesti mart 2004 posebno je bolno pogodio srpski narod i njegovu Crkvu zbog toga što se sve ovo dogodilo ne u vreme ratnog haosa, već u prisustvu više hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga KFOR-a, Kosovske policije i UNMIK-a od kojih niko nije javno preuzeo odgovornost za brojne propuste.
Najteže od svega jeste činjenica da već evo 19 godina nije sprovedena ozbiljna istraga povodom ovog nasilja i da nisu pronađeni organizatori masovnih i koordinisanih vandalskih napada, iako su svi međunarodni predstavnici koji su tada posetili Kosovo i Metohiju veoma eksplicitno ukazali da je reč o dobro organizovanim akcijama uz aktivnu podršku kosovskih medija na albanskom jeziku. Odsustvo istrage posebno je kritikovao i OEBS u svom izveštaju povodom ovog nasilja. Simbolično mali broj lica kažnjen je lakšim i uslovnim kaznama, kao na primer za paljenje drevne Bogorodice Ljeviške, UNESKO spomenika iz 14 veka za čije su skrnavljenje fresaka kažnjena četiri kosovska Albanca uslovnom kaznom od četiri meseca. Nažalost, nasilje koje se sporadično nastavlja protiv srpskih svetinja i povratničkih domova do danas nije zaustavljeno. Ovo pokazuje da bez obzira na sve što je učinjeno kako bi se stvorili bolji uslovi za život Srba i dalje postoji veoma visok stepen rizika da se slični napadi ponove, a sve sa ciljem sistematskog uništavanja baštine srpskog naroda na ovom prostoru koje za današnje lokalne ultranacionaliste i dalje predstavlja bolan podsetnik srpske istorije koja se jeftinim falsifikatima ne može izbrisati iz istorijske nauke i istorije umetnosti ovog dela Balkana.
Srpska Pravoslavna Crkva jevanđelski je podnela i ovaj talas nasilja nad svetinjama, kao ona iz Drugog svetskog rata od strane albanskih balista ili iz vremena petovekovne osmanske okupacije. U procesu obnove od 2005 godine obnovljeno je ili donekle popravljeno oko 70% objekata oštećenih ili uništenih 2004. godine i po međunarodnim zahtevima u obnovi su učestovale i kosovske institucije pod nadzorom i organizacijom Saveta Evrope. Poseban uspeh predstavlja obnova Prizrenske Bogoslovije. Takođe su obnovljene i privremeno zapustele parohije u Prizrenu, Prištini, Peći, Uroševcu, Vučitrnu i Istoku, iako do očekivanog većeg povratka prognanika u ove gradove nije došlo zbog opšteg nedostatka bezbednosti i etničke netolerancije.
Martovski pogrom je bio velika tragedija za Srpsku Pravoslavnu Crkvu, ali je još veća tragedija i sramota za kosovske institucije čiji predstavnici i danas vode ovo društvo i tobože pretenduju na evropsku budućnost, iako nikada nisu prihvatili ni najmanji stepen svoje odgovornosti za nasilje 2004. godine. Eparhija Raško-prizrenska nastaviće sa procesom obnove koliko god to mogućnosti dozvoljavaju, ali isključivo na principima posebnog položaja koji je dat Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi međunarodnim dokumentima i kosovskim zakonima.
Zbog dugoročne ugroženosti hrišćanskih svetinja u vremenu etničkog i verskog radikalizma na Kosovu i nesposobnosti lokalnih institucija da bez međunarodnih pritisaka adekvatno vrednuju i zaštite baštinu srpskog naroda na ovom prostoru posebna vrsta zaštite srpske baštine i iznad svega njenog naroda na KiM je i te kako dugoročno potrebna. Pre ili kasnije tema srpske baštine mora da dođe na dnevni red dijaloga između Beograda i Prištine, pogotovo usled sve agresivnijih najava pojedinih političara u Prištini da dosadašnje mere zaštite srpske baštine treba revidirati i našu baštinu lišiti njenog istorijskog i duhovnog identiteta.
Povodom 19. godišnjice u manastiru Gračanica odslužen je parastos žrtvama pogroma uz trenutke molitvenog sećanja na sve ono što je prethodnih godina nepovratno uništeno uz nadu da se ovakvi nemili događaji više nikada neće ponoviti. Parastosi i pomeni služeni su u svim crkvama naše Eparhije.
Eparhija raško-prizrenska
