Prota Dejan Dejanovic

Povodom godišnjice upokojenja: Prota Dejan Dejanović

Ime: 02 02 2018 Sjecanja na protu Dejana Dejanovica; Opis: Prota Dejan Dejanović Tip: audio/mpeg

Postoje ljudi, skromni po svojoj spoljašnosti, ničim primetni na prvi pogled, čije prisustvo nas odmah obasja i razvedri, a da ni sami nismo svesni toga odmah. Na ulici bismo prošli pored njih i ne pogledavši ih, pa čak i ako su možda u mantiji, doduše skromnoj, iskrpljenoj na nekoliko mesta i ako tek kada prođu shvatimo da je pored nas prošao sveštenik. A onda se zateknemo u jednoj, isto tako skromnoj crkvi na Topčiderskom groblju i sretnemo upravo tog istog sveštenika, koji nas dočeka najsrdačnijim osmehom koji smo mogli da zamislimo i ponudi nam kafu i poneki suvi keksić i mi zaboravimo tog trenutka probleme koji su nas mučili svih prethodnih dana. Jedan od takvih bio je i prota Dejan Dejanović, tihi sluga Božiji, čiji osmeh je za svakog bio nagoveštaj Vaskrsenja.

Prota Dejan Dejanović je rođen 1930. godine u Bosanskom Petrovcu, u čestitoj srpskoj porodici trgovca Dušana i Dare Dejanović. Njegovo detinjstvo je prekinuto okupacijom Bosne i Hercegovine od strane ustaša. Ostavši bez svog ognjišta, tražeći spas u Beogradu i Srbiji, Dejanovići su bili u onoj najsrećnijoj trećini srpskog naroda u ustaškoj NDH koja je izbegla nasilnu smrt ili unijaćenje.

Među mnogima koji su nevino stradali tokom Oslobođenja Beograda od strane komunista, bio je i Dejanov otac, trgovac, izbeglica iz Bosanskog Petrovca Dušan Dejanović. Ostavši bez svog supruga, Dara je kao samohrana majka odgajala ćerku Velinku i sina Dejana u sirotinjskom dvorištu u Cvijićevoj ulici.

Uprkos tome što su na njega gledali kao na sina narodnog narodnog neprijatelja, mladi Dejan je bio pojac u ruskoj crkvi Svete Trojice na Tašmajdanu, a kasnije je upisao Bogoslovski fakultet. Kao student pevao je u crkvenom horu, gde je upoznao Doroteju Čupić, koju je, nakon završetka bogoslovskih studija i oženio.

Po rukopoloženju od strane Episkopa pakračkog Emilijana, 1956. godine, otac Dejan je služio među preostalim Srbima u Kapelni, Dobroviću i drugim opustošenim slavonskim parohijama. Blagoslovom episkopa banjalučkog Andreja službuje kao paroh, a potom kao arhijerejski namesnik u Mrkonjić Gradu. Tu je proveo svojih prvih dvadeset godina kao sveštenik, a onda se, zbog školovanja dece, premešta u hram Svete Trojice u Beogradu. Nedugo posle toga, prihvata predlog da pređe u skromnu crkvicu sv.Trifuna na Topčiderskom groblju gde 1988 godine postaje starešina.

Prota je, pored zapovednih, služio i sve druge veće praznike, pomene na ruske i grčke svetitelje, a članovi pravoslavnog bratstva „Kampsada“, nazvanog po rodnom mestu sv. Trifuna u Frigiji, ispunjavali su crkvu prilikom svakog bogosluženja. Hram je uskoro postao pretesan, a neumorni revnitelj, prota Dejan služio je Liturgije, bdenija i akatiste, organizovao mnoga poklonička putovanja, predavanja, pozivao u goste ugledne duhovnike i pravoslavne mislioce.

Od skromne, skoro neposećene crkve sv.Trifuna koja je služila godinama samo kao kapela na groblju i gde su ljudi dolazili isključivo da upale po neku sveću, skromni, ali iznad svega Bogu posvećeni prota, napravio je pravu Božiju kuću koju je svako tako i doživljavao i u kojoj je liturgijija i molitva bila najbitnija, kao i misionarski centar iz koga je stalno tekla reč Božija.

Crkvu su posećivali i mnogi ugledni Arhijereji naše Crkve, među kojima mnogo puta i Blaženopočivši Patrijarh Pavle, a naš Visokopreosvećeni Mitropolit Amfilohije je u ovoj maloj Beogradskoj oazi bio uvek najdraži gost jer se ljudi Božiji prepoznaju na svakom mestu i svakom vremenu.

Plemenitost dobrog prote nije se mogla sakriti ni u zabačenom delu velikog grada, jer je Jevanđeljsku poruku “ da se svetli vaša svetlost pred ljudima“ pokazivao svakodnevno.

Reke ljudi koji su dolazili kod njega i nalazili utehu i pomoć svake vrste ispratili su dragog protu Gospodu kojem je verno služio na današnji dan, 2016. godine.

Svaki put kada se čita Jevanđelje o milostivom Samarjaninu, ime divnog prote Dejana nekako se samo pojavi u mislima. Jer on je bio upravo taj. Uvek. I za sve.

Ljiljana Popović