Na praznik Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, u manastiru Banjska služena je sveta arhijerejska liturgija kojom je načalstvovao Mitropolit Dizeldorfa i Nemačke g. Grigorije, uz sasluženje Mitropolita raško-prizrenskog g. Teodosija, Episkopa novobrdskog g. Ilariona, kao i velikog broja sveštenstva i monaštva Eparhije raško-prizrenske. Liturgiji je prisustvovao veliki broj vernika, a naročito dece.
Manastir Banjska danas je proslavio hramovnu slavu – Prenos moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana. Pored crkvenog praznika, obeležena je i 21. godišnjica obnove monaškog života u ovoj srednjovekovnoj zadužbini kralja Milutina, koja je, posle 520 godina zapuštenosti, ponovo zaživela 15. avgusta 2004. godine, kada je Patrijarh srpski Pavle služio Svetu arhijerejsku Liturgiju sa arhijerejima.
U svojoj besedi, Vladika Grigorije je poručio:
„Braćo i sestre, koliko god to bolno bilo i koliko god mi bili praćeni nabojem kad ulazimo ovde u ovu svetu zemlju, time što naši susedi nisu dobri prema nama, treba da se setimo da su oni naši susedi i da mi treba da budemo njima nekad suncobran, nekad kišobran, a nikad, nikad opasnost po život. To je bolno i lako reći, braćo i sestre, ali bez toga nam nema spasa. I to je Jevanđelje. I zbog toga smo mi dosad izdržali ovde. I jedino tako ćemo izdržati i dalje, i jedino tako ćemo pobediti zlo.“
Takođe, Vladika je rekao da je svako vinogradar nečega – kao što je svet vinograd Božji, svaki čovek je vinogradar – eparhije, porodice, organizma, svog tela ili nečeg drugog:
„ Kada se čokoti zasađuju u vinogradu, sade se jedan pored drugoga, na razmak tako da kada sunce greje, oni prave hlad jedan drugom, a da, sa druge strane, kada rastu ne nadkrili jedan drugog, jer je svakom od njih ponaosob potrebno i sunce. Tako smo i mi pozvani u ovom svetu da budemo čokot jedan pored drugoga. Da nekad zakrijemo onog drugog, da mu budemo suncobran, a nekad kišobran. Da mu budemo nekad na koristi, a nikad na štetu. Ono što bi trebalo da znamo da je u krajnjoj liniji vinogradar svih vinogradara i vinograda na ovom svetu jedan Gospod, Stvoritelj i Darodavac života. I da je život već savršenstvo, i da nema većeg dara od života. I da svi naši nedostaci ne mogu da naruše, ne mogu da naude tom savršenstvu. Oni su samo sastavni deo savršenstva. Niti mogu da unište darovanje Gospodnje, a to je život. Nema većeg dara od dara života. I da je to Gospod tako učinio da je Sina Svog Jedinorodnog dao da svaki ko veruje u Njega ne pogine, već ima život večni. Toga Sina je tako dao i toliko dao da Njegov vinograd nikada ne uvene i nikada ne presahne.“„A oni koji život upravo shvate tako – kao najveći dar, onda neće kukati i biti samo nesretni, već zahvalni na tome. A to da li živimo u Banjskoj, da li živimo u Herceg Novom, odakle sam juče došao, da li živimo u Berlinu, Njujorku, Gračanici ili Tirani, da li živimo u Solunu i Moskvi – gde god budemo živeli, pratiće nas naši nedostaci. I biće nedostataka. Ali je jedno bitno: Da slavimo život, da blagodarimo za život, da cenimo dar života jer ćemo onda ceniti i radost života koja nam je darovana.“
Nakon Svete Liturgije, verni narod sa arhijerejima i sveštenstvom, krenuli su u litiju oko crkve, nakon čega je izvršen čin blagosiljanja slavskog kolača i žita.
Mitropolit Teodosije se obratio vernom narodu rečima:
„Mi smo svedoci na Kosovu i Metohiji našeg stradanja i krsta, ali smo svedoci i vaskrsenja i obnove. Hristov put je put krsta i stradanja, ali ne besmislenog. Posle krsta, Golgote, raspeća, Gospod nam daje obnovljenje i vaskrsenje.“
Mitropolit se zatim zahvalio Vladici Grigoriju, naglasivši da njegova podrška Kosovu nikada nije izostala:
„I ova sveta liturgija nama mnogo znači, a naročito ovde u ovom manastiru, gde smo nedavno i mi svedočili Hrista, opstajući, stradajući na ovom mestu, i samo nas je sila Božija i moć Božija zadržala i čini da ovde služimo i da ovde Boga proslavljamo.“
Izvor: Eparhija raško-prizrenska
