Praznik Svete mučenice Bosiljke liturgijski je proslavljen danas u selu Pasjane na Kosovu i Metohiji. Svetu liturgiju u Crkvi Preobraženja Gospodnjeg služio je Mitropolit raško-prizrenski Teodosije, uz sasluženje Episkopa novobrdskog Ilariona, vikara Patrijarha srpskog, kao i sveštenstva i sveštenomonaštva ove eparhije, u molitvenom prisustvu vernog naroda.
Obraćajući se sabranima besedom, Mitropolit Teodosije je istakao da meštani Pasjana treba da imaju za primer Svetu Bosiljku i poučeni njenim podvigom, životnim podvigom da i oni slede njen primer, jer, to što je ona učinila, nije učinila za nešto trenutno, prolazno, što pripada ovom svetu.
„Ona je to učinila za onaj budući, lepši, bolji svet koji nam je Gospod pripremio i za koji treba svi da živimo i da uvek imamo na umu. Pogledajmo samo oko sebe, pogledajmo iza sebe, sve to što smo živeli i proživeli, sve je to prošlo. I dani koji će biti ispred nas, i to će proći, jer je tako Gospod ustrojio, da je ovaj zemaljski život prolazan. Onaj koji se raduje, onaj koji živi u izobilju zemaljskom, i onaj koji misli da je srećan, i peva, on mora da zna da to njegovo prolazi. Juče sam bio da posetim našu braću koja su u zatvoru u Podujevu, i upravo sam im to rekao. Ima ovde vaših sunarodnika koji su na pravdi Božijoj tamo zatvoreni. Vidim da imaju vere, da je Božija promisao to što su oni sada na krstu, na iskušenju, jer su imali vremena da razmisle o mnogo čemu, o životu, o ljudima koji ih okružuju. Mnogi od njih traže molitvu, ispovest, pričešće. Neki od njih svakodnevno čitaju jutarnje, večernje molitve i akatiste. Tamo su se susreli sa Hristom, u tamnici. Ako Bog da, kad izađu odatle, oni će biti preobraženi“, naglasio je Mitropolit Teodosije.
U besedi, Vladika Ilarion je, između ostalog, rekao: „Sabrasmo se na ovom mestu preobraženja i na mestu koje je teško, a i mesto svedočanstva vere u večni život, u pobedu života, u pobedu dobra. Crkva je po reči drevnog oca nikla iz krvi mučenika, prvo Svetog našeg prvomučenika arhiđakona Stefana, ali pre svega Onoga koga je on video sa desne strane Oca Nebeskog, a to je Gospod Hristos koji je temelj našeg života, koji je osnov našeg sveštenstva, u kome mi sagledavamo sve naše odnose. On je naš život, On je punoća našeg života, čega god da se dohvatimo mi dodirujemo Gospoda Hrista u Crkvi Božijoj. I zato, u Njemu je sve, u Njemu je punoća, nije slučajno da On govori za sebe da je Alfa i Omega. On je i prorok i prvosveštenik, On je i Jagnje koje se prinosi na žrtvu, On je i hrana naša, On je uteha naša.“
Na kraju Liturgije osveštani su slavski darovi povodom proslave praznika Svete mučenice Bosiljke Pasjanske.
U Pasjanu, drevnom srpskom selu kraj Gnjilana na Kosovu, poznatom još iz srednjeg veka, življaše, po preseljenju iz kumanovskog kraja u 18. veku, blagočestiva porodica Rajičić. U sirotinjskom domu sa roditeljima, braćom i sestrom, uzrastala je u pobožnosti i blagočešću krasna devojčica Bosiljka, odlikujući se krotkom naravi i smirenošću, trudoljubljem i poslušnošću. Od malih nogu svikla je da pomaže svojoj materi u svim kućnim poslovima i oko stoke, a ocu i braći u poljskim radovima; na njivi i livadi, u sabiranju letine i pripremi hrane za stoku i ogreva za zimu.O praznicima je, sa roditeljima, odlazila na službu Božiju, a uveče se dugo i usrdno molila pred slavskom ikonom i starim, uramljenim ikonama Majke Božije i svete Petke, koje su njeni preci doneli iz postojbine. Njeno srce je naročito plamtelo za vreme božićnih i uskršnjih praznika, kada se sa porodicom i drugom seoskom decom pričešćivala svetim Hristovim Tajnama.Kada je napunila 17 godina roditelji su je prvi put poveli u Gnjilane, na Ivanjdan, kada se u ovoj varoši sabira narod iz svih pomoravskih srpskih sela. Jedanput je išla i na sabor (Svetih Arhangela) u manastiru Draganac.
Svojom naočitošću i lepotom tela Bosiljka nije ostala nezapažena, kako od pogleda rodbine i poznanika, tako i neznabožaca. Demonsku požudu prema lepoj, mladoj Pasjanki pokazao je neki Arnautin iz Depca i vrebao svaku priliku da je nasilno ugrabi. Zato je, zajedno sa svojim rođacima, dugo pratio, kada bi ona, kakvim poslom, sa roditeljima ili bratom izlazila izvan sela. Prilika se tom nekrstu ukazala upravo kada je Bosiljka sa ocem i bratom te kobne jeseni denula šumu za zimu kod Belog Kamena, na Stružinama, daleko iznad sela. Neopaženo su, zagaravljena lica, kao lukave zveri, trojica Arnauta, na prepad, ugrabili devojku, pucajući na njenog oca i brata, i odvukli prema Karadaku.
Nekoliko dana rodbina je, sa pasjanskim sveštenikom, kod turskih vlasti u Gnjilanu pokušavala da dokaže da je mlada Srpkinja nasilno oteta i odvedena u arnautsku kuću. Kolebljiva i, Arnautima naklonjena, turska vlast je otezala sa istragom i presudom. Jednostavno, prepuštali su vremenu da okonča to nasilništvo, verujući da će devojka, zbog srama od sveta i rodbine, pomiriti se sa sudbinom. I arnautske siledžije i turski ugnjetači, međutim, nisu računali na tvrdu veru ove mlade pravoslavne Srpkinje.
Bosiljka je u sasvim stranoj i tuđoj, bezbožničkoj sredini trpela silna iskušenja, uvrede i nasrtaje; ucene i obećanja da primi islam i uda se za nasilnika. Odlučno i nepokolebivo, ona je, međutim, odbijala sva navaljivanja i poniženja, uzdajući se u silu Božije milosti i nadu na spasenje. Morili su je žeđu i nesanicom; neprestanim divljačkim i demonskim nasrtajima; ubeđivanjima.
Sa Gospodom u srcu, i molitvom na usnama, mlada Srpkinja se snažila i odolevala svim iskušenjima. Gubeći, pak, strpljenje, nepomeni Arnautin je đavolski mučio Bosiljku, skubeći joj kosu i pržeći tabane žarevljem; tukući je po licu i slabinama, gazeći je.
Arnauti devojci dovode i neku stariju poturčenu Srpkinju, muslimanskog imena, koja je nagovara da primi „tursku veru“ i spase sebe i poštedi svoje roditelje. Bosiljka ostaje nepokolebiva i čvrsta: „Ja svoju veru imam odgovorila je – Ne treba mi bolja, jer je nema. A što se tiče udaje, ja sam već zaručena – tiho je, sa neovdašnjim sjajem u očima, uzvratila – Ja imam svog zaručnika…“
Na uporno traženje da kaže ko je njen izabranik, odgovorila je poturkinji: ,,’Ristos je moj izabranik. Ja samo njemu pripadam, nikom drugom. Ja se ne odričem moga Boga i moje svete vere, kao ti, koju žalim.“
„Ne zanosi se crna kukavice; spasavaj dušu“ ubeđivala je ova nesrećna žena.
„Tako se ne spasava duša – uzvratila je mlada pravoslavna pasjanka – već se gubi.“
„Kajaćeš se smrknuto joj je na kraju rekla poturkinja, posavetovavši je: „Uzmi barem hranu i vodu; vidiš na šta ličiš; ostala si kost i koža…“
„Mene Bog hrani i poji“ – tiho joj je uzvratila i utonula u molitvu.
Usledila su nova i žešća mučenja: nasilno oblačenje u dimije i navlačenje zara na lice; Bosiljka je sve to kidala i cepala sa sebe, otimala se; proklinjala:
„Ubijte me, ubijte! – vikala je – ne dam se; ja sam hrišćanka; ja sam pravoslavka. Ne dam moju veru, moje srpske haljine… Ne dam devojaštvo! Samo me mrtvu možeš!“ – poslednjim pogledom presekla je mučitelja.
Štićena hrabrošću i snagom sviše, Bosiljka je ostala čista, neokaljana; nepokolebana.
Razgnevljen, ponižen i posustao, Arnautin je odlučio da je pogubi. Pozvao je dvojicu svojih rođaka, te su je, vezanu i iznemoglu, odvukli konjem uz reku Lapušnicu i na proplanku, kraj puta, dovršili svoj satanski čin: izboli su je noževima, besno vičući: „Smrt Škinji (Srpkinji)!“, a ona, dobivši novu silu i ne osećajući ni udarce, ni ubode, tiho se još jedanput pomolivši („Bože moj, sačuvaj me do kraja; ne daj da popustim“) uzviknula: „Nije ovo smrt za mene, već život; vi ste u smrti, zauvek; vaše pogano pleme!“
A kada su razjareni ovim silnim, proročkim rečima, divljački počeli da joj kasape i komadaju telo, hrabra Pasjanka je ispustila svoju plemenitu dušu i preselila se u rajska naselja Gospodnja.
Tek posle postradanja, Turci su dozvolili Bosiljkinoj rodbini i Pasjancima da telesne ostatke ove svete novomučenice pokupe i česno sahrane pored stare crkvice; oni su kasnije, prilikom obnove, uzidani u hram.
Predanje o pravoslavnom podvigu i mučeničkoj smrti svete devojke Bosiljke i danas živi u Pasjanu i celom Kosovskom Pomoravlju, o čemu svedoče kazivanja starijih Pasjanaca: Vasilija – Vase Stojanovića i Božidara Đorđevića. Fragmenti zapisa priča i putopisa – duhovnika i hroničara, pisaca i putopisaca (Patrijarha Pavla, Tome K. Popovića, Grigorija Božovića), kao i neobične freske (nepoznatih zografa) u pasjanskoj crkvi.
Tropar Svetoj Novomučenici Bosiljki, glas 4.
Devica tvoja Isuse Bosiljka poje krepkim glasom: tebe Ženiče moj ljubim i tebe tražeći sastradavam ti, i saraspinjem i sapogrebujem se krštenju tvome i stradam tebe radi da bi carstvovala u tebi, i umirem za tebe da bi živela sa tobom. I kao žrtvu neporočnu primi mene koja ti s ljubavlju pripadam, a njenim molitvama kao milostiv spasi duše naše.
Izvor: Eparhija raško-prizrenska
