U svim hramovima Eparhije bačke danas, 10/23. januara 2023. godine, svečano je proslavljen praznik Svetih mučenika bačkih. U nastavku jutarnjeg bogosluženja, u hramovima Eparhije bačke je služena Sveta liturgija.
Posle Svete liturgije, koju je u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija služio protojerej Vladan Simić, sekretar Eparhije bačke, uz sasluženje bratstva hrama, služen je parastos svim nevino postradalim žrtvama zločinačkog Pogroma u Novom Sadu (Novosadske racije). Posle parastosa, prota Vladan se obratio sabranim vernicima, među kojima su prisustvovali mnogobrojni učenici novosadske Gimnazije „Jovan Jovanović Zmajˮ:
„Draga braćo i sestre, neka je na spasenje današnja Sveta liturgija i Sveto pričešće! Imamo veliki blagoslov da po prvi put u ovom Katedralnom hramu u Novom Sadu – u kome je jedan ili neki od sveštenomučenika novosadskih služio, mislim na sveštenomučenika đakona Aleksandra Erdeljana, a svakako su tu služili i ostali sveštenomučenici koji su postradali u Novom Sadu – služimo Svetu liturgiju na koju nas sabira praznik Svetih mučenika bačkih, kako onih koji su postradali ovih januarskih dana, davne 1942. godine, tako i svih onih koji su postradali od 1941. godine, od okupacije naše Bačke, pa sve do završetka Drugog svetskog rata. Velika je obaveza biti potomak takvih ljudi ubrojanih u kalendar Crkve, upisanih u Knjigu života. Velika je obaveza i u duhovnom smislu da se sabiramo ne samo, naravno, kada njih proslavljamo nego uvek u svetome hramu na svetim bogosluženjima, ali ponajveća je obaveza da ovo sećanje – pamjat, kako kod nas ljudi tako i u Knjizi života, prenosimo na dalje naraštaje. Zato mi je veoma drago što su danas ovde sa nama učenici novosadske Gimnazije i što će, ako Bog dâ, ubuduće se preneti reč i istina ne samo o stradanju našeg naroda ovde u Bačkoj nego i širom krajeva gde su Srbi živeli.
Mučenici Hristovi jesu svedoci Njegove ljubavi i svedoci koji nama svedoče kojim putem treba poći. Nije bez razloga to što ih Crkva ubraja u svoje diptihe i kalendare i što ih predstavlja kao najveći podvig koji čovek u svom životu može da učini, da ponese ili da postigne. Jedan od najboljih primera jeste i Sveti Jovan Preteča i Krstitelj Gospodnji, koji je, bez obzira na to što je imao tako veliki zadatak – imao je tako veliko poslanje od Boga da bude Preteča Gospodnji – svoj život je završio kao mučenik, i to mučenik za Hrista.
Tako i mi u svojim životima da ne posustanemo u veri, ne posustanemo u svom ličnom podvigu, podvigu spasenja, nego da, ako Bog dâ, Njegovom ljubavlju osnaženi i Njegovim blagodatnim darovima naoružani, krenemo putem spasenja, pa ako bude potrebe, nadamo se da neće, i putem mučeništva.
Neka molitve Svetih mučenika bačkih i svih svetih mučenika i svih svetih Božjih ugodnika budu sa svima nama u sve dane našega života da bismo, kao što rekoh, bili dostojni imena koje nosimo, a to je Ime koje je iznad svakog imena – Ime Gospoda našeg Isusa Hrista! Amin!ˮ
Izvor: Eparhija bačka
