Danas naša Sveta svetosavska Crkva slavi molitveni spomen na Prepodobnog bogonosnog i Mirotočivog oca Simeona – utemeljitelja srpske države, zaštitnika ništih i ubogih, naučitelja Hristovog zakona u svome narodu, iskorenitelja jeresi, ktitora crkava i manastira, ljubitelja angelskog lika.
Manastir Studenica svečano je proslavio svoju ktitorsku slavu. Svetu Arhijerejsku Liturgiju služio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop žički Gospodin Justin, uz sasluženje igumana ove Svete obitelji, arhimandrita Tihona (Rakićevića), igumana Manastira Đurđevi Stupovi kod Berana arhimandrita Danila (Trpčevskog), arhimandrita Damjana (Cvetkovića), protojereja-stavrofora Ljubinka Kostića, jeromonaha Vitalija (Miloševića), igumana Manastira Zgodačice protosinđela Stefana (Čkoljevića), jeromonaha Ilariona Bogojevića iz Manastira Preobraženje, o. Save Šmigića , starešine Saborne crkve u Novom Pazaru, o. Danila Petrovića (koji je na Liturgiji rukoproizveden u čin protojereja), o. Aleksandra Bojovića, paroha studeničkog (koji je odlikovan činom protonamesnika), o. Bojana Čolovića iz šumadijske Eparhije, đakonâ Stefana Simića i Predraga Vladisavljevića (iz niška Bogoslovije). Učenici ove škole su ulepšali svojim pevanjem svenoćno bdenije i Svetu Liturgiju, a sa njima su bili i profesori. Na manastirsku slavu su došle i sestre iz Manastira Kamenca, Sretenja, Blagoveštenja ovčarskog, Voljavče.
Posle pročitanog Jevanđelja, Vladika Justin se obratio mnogobrojnom vernom narodu, iz svih krajeva naše zemlje, poučnim slovom, istakavši da smo na pragu Velikog posta, te da nam se za njega treba pripremiti pre svega opraštanjem jednih drugima. Temelj našeg hrišćanskog života i podviga jeste smirenje kojega ne možemo zadobiti bez našeg truda na ispunjavanju Božijih zapovesti. Podsetio nas je na svetitelje Nemanjiće: Simeona, Savu, mati Anastasiju, Simona Monaha, koji su nam uzor života i pomoćnici na duhovnom putu. Čestitao je slavu igumanu Tihonu, njegovom bratstvu i sabranom narodu.
Posle Liturgije prerezan je slavski kolač, osvećeno koljivo i pripremljena je trpeza ljubavi.
Za monaški život Simeon je u skrivenosti srca uzdisao i pod stare dane se pojavljuje kao monah u svojoj zadužbini Studenici, koja je vrhunac njegove ktitorske delatnosti, po svojoj lepoti, gde je unapred pripremio sebi grobnicu. Tu će Sveti Sava položiti mošti svoga oca, učitelja i satrudnika, pošto ih je preneo iz Manastira Hilandara, sa Svete Gore.
Evo kako o tome piše njegovo sin, tada na prestolu države Stefan Prvovenčani, po okončanju unutrašnjih sukoba oko vlasti: „jer se nismo uzdali u naše oružije već u silu Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista i u pravi blagoslov i molitvu gospodina Svetog mi Simeona. Zato i ne pogrešismo u nadama našim… Zato te neprestano molim, o prepodobni oče naš Savo, poslušaj glas koji ti šaljem iz dubine srca i ne prezri moljenje moje i skupivši mošti Svetog i Prepodobnog, učini s nama milost, požuri se i sam donesi miomirisne mošti Svetoga, da se prosveti otačastvo njegovo donošenjem moštiju njegovih i dolaskom tvojim. Neprijatelji naši porugali bi nam se, da se nije umiloserdio na nas Vladika Gospod naš Isus Hristos i Prečista njegova Mati, i molitvama ovog Svetog i tebe, Prepodobni, sabrao nas je od naroda i od ruku inoplemenika i pohodio naše nemoćne slabosti, i izbavio nas od protivnika, zaštićujući nas od svako dela đavoljeg…. i odmah, sa žurbom, sakupivši arhijereje svoje i jereje i monahe, iziđoh mu u susret. I dočekavši mošti Svetog na tom mestu satvorismo noćnu molitvu, sa psalmima i pesmama, pojući nadgrobna pojanja, sa kadionicama i dobromirisnim mirisima, dopratismo do pripremljenog njemu groba u Presvetoj Bogorodici u Studenici, koji sam sebi pripemi. I položismo ih časno u grob, sa hvalama, slaveći Oca i Sina i Svetoga Duha.“
Bratstvo manastira
Izvor: Pravoslavna Eparhija žička
