У дану када наша Света Саборна и Апостолска Црква обиљежава празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, у барском храму служена је Света Литургија. Началствовао је протојереј Љубомир Јовановић уз саслуживање протојереја-ставрофора Слободана Зековића и протојереја Младена Томовића. За пјевницом је одговарао Василије Ускоковић.
Током Свете Службе вјерницима се обратио отац Слободан који је рекао да се данас налазимо у великом дану када се молитвено сјећамо мученичког страдања светога Јована Крститеља и одсјечења или усјечења његове часте главе. Поред празника Господњих и Пресвете Богородице, каже отац Слободан, највише празника у току године има посвећених управо Светом Јовану Крститењу, ономе за кога је сами Господ у Јеванђељу изрекао највећу похвалу, да се међу рођенима од жене није појавио већи од Светога Јована Крститеља. Дакле, празнујемо све важне догађаје везане за његову личност, почевши од његовога зачећа, преко његовога рођења; онда имамо онај велики сабор Светог Јована Крститеља у данима када прослављамо Богојављење, потом три обретења његове часне главе и тај годишњи круг празника њему посвећених завршава се са данашњим празником његове мученичке смрти.
Свети Јован Крститељ имао је посебну улогу у Божијем домостроју спасења људског рода. Он је био пророк и претеча Господњи пред само објављивање оваплоћенога Сина Божијег Господа Исуса Христа свијету, а он се објавио на Јордану примивши крштење од свога слуге Јована Крститеља и почео да проповједа благу вијест спасења. Али прије тога почела је проповјед светог Јована Крститеља, човјека за кога у химнама црквеним кажемо да је био земаљски анђео и небески човјек.
Он, наданут духом светим, почео је са обала Јордана да позива народ на покајање и тиме је припремао пут Господу свом и нашем. Не некаквим великим скуповима по градовима, по трговима, него кротко и смирено у пустињи. Али тај његов глас и позив на покајање је тако одјекнуо по свој околини, по свој Јудеји, до Јерусалима и по другим оближњим крајевима, да је народ почео у великом броју да долази к њему, да исповиједа своје гријехе и да примају од њега крштење, покајање у Јордану. И тај позив Јована Крститеља, који је тада одјекивао са Јордана, упућен је свим људима, у свим покољењима до краја свијета и вијека, па тако и нама.
Позив на покајање. Јер само покајањем очишћено срце може постати пријемчиво за примање благодати Божије и бити спремно да се са Господом сједини и у том јединству пребива у вјечности. Свети Јован Крститељ, испуњен сваке врлине, био је испуњен и смјелошћу и храброшћу, тако да је тај позив, као што рекосмо, био упућен свима онима који су својом вољом долазили, али је он тај позив упућивао и онима који нису код њега долазили, а за чије безакоње је чуо. Тако се он није устрашио да изобличи и велики грјех и пад цара Ирода Антипе, који је поред других безакоња учинио и ово велико безакоње, да је брату своме Филипу преотео жену и са њоме почео да живи. Са Иродијадом.
И јавно га је изобличио Јован Крститељ. А знамо да никад кроз своју историју није баш било безбједно изобличавати оне који су на власти, јер је то многе, и заиста јесте, скупо коштало. Тако је и свети Јован Крститељ због његове смјелости и због свједочења истине и правде Божије био заточен од Ирода, који је опет понекад и волио да чује Јованову ријеч, јер га је сав народ, па тако и он сам, држао за Божијег човјека и за Пророка. Али ипак, погођен том смјелом и храбром ријечју Јована Крститеља, он га је бацио у тамницу.
И онда видимо како је дошло до самога страдања светога Јована Крститеља. Као и многи други владари и остали људи који су сластољубиви, а такав је био и Ирод Антипа, у томе своме сластољубљу и похотљивости, која је временом првршила сваку мјеру да се претворила у једну велику бахатост, он је на једноме скупу гдје је славио дан свога рођења, окупио великаше. И пред њима је Саломија, Иродијадина кћерка, играла неки развратни плес, а они пијани и ко зна у каквом још стању, одушевљавали се том развратном игром. У томе одушевљењу Ирод је Саломији обећао да шта год му заиште испуниће јој. „Па макар то било и пола царства мога да ти дам.“ А она, како каже Јванђеље, поучена од своје зле и покварене мајке Иродијаде, заиска да јој се на тањиру донесе глава светога Јована Крститеља.
Дакле, свети, велики и праведни Јован, пророк и претеча Господњи, био је жртва управо те похотљивости, сластољубивости и бахатости Ирода и његове дружине. И сневесели се, каже, цар у томе моменту, али пошто је обећао није имао снаге да порекне ту своју ријеч, него је послао џелата и испунио жељу Иродијадину и Саломијину. И тако је, дакле, пострадао свети Јован Крститељ и претеча Господњи, који не само да је био претеча Христов овдје на земљи, него и у аду је био претеча Христов и благовијестио онима у аду оваплоћење Сина Божијега и његову побједу над смрћу и над ђаволом и над грјехом.
И Господ је, након свога погребења, заиста сишао у ад. Разорио адова врата и све душе праведних извео у Царство Небеско.
Велики је Бог. Велики је и свети Јован Крститељ. Истински и прави слуга Божији, кога са љубављу прослављамо и молитвама се њему обраћамо, да нас он, који је са Мајком Божијом најближи престолу Бога живога, да нас заступа својим молитвама и да нам увијек у свакој прилици буде на помоћ. За овај данашњи дан, кажемо да је други Велики петак. У онај Велики петак је пострадао јединородни син Божији ради нашега спасења. Био распет на крсту и погребен, али и донио нам вјечну побједу својим васкрсењем, а на овај други мали Велики петак пострадао је његов пророк и претеча, и опет и он сам најавио васкрсење и побједу силе и славе Божије која је долазила.“
Дејан Вукић
