Predstavljamo: Besjede I-II Episkopa Fotija

Predgovor

Pred čitaocima se nalaze dve knjige beseda koje je izgovorio Episkop Fotije tokom svoje pastirske službe u mučeničkoj i stradalnoj Dalmaciji i blagorodnoj Semberiji, kao i širom Eparhije zvorničko – tuzlanske. Slovo Episkopa Fotija predstavlja reč pastira koji živi tajnu Domostroja Božijeg u svetu, i svedoči svim svojim srcem tajnu naše vere, da je živ Bog naš i veran u svojoj ljubavi prema narodu svome.

Reč Episkopa Fotija predstavlja svedočanstvo vere u različitim prilikama i o različitim praznicima. Čitajući besede koje se nalaze u knjigama koje su pred nama, svako može jasno da uoči da se za Episkopa Fotija događaj Božijeg Domostroja i danas odvija silom i blagodaću Duha Svetoga, isto onako kako se odvijao i u vreme Svetih Apostola. Praznik u Crkvi je blagodatni događaj u kome se sabira Crkva i živi tajnu istorijskog događaja Domostroja Božijeg koji se iznova proživljava ovde i sada blagodađu Duha Svetoga, imajući u umu da istovremeno Duh Sveti ispisuje nove stranice sveštene istorije.

Svojom učiteljskom rečju Episkop Fotije poučava poverenu mu Crkvu, narod Božiji, da svi učestvujući duhovno u događajima praznika, kroz liturgijsko sabranje i slavlje, učestvuju slavlju celokupne Crkve, Saborne Crkve. Svaka beseda odiše duhom radosti sabiranja Crkve i susreta pastira sa poverenom mu od Boga pastvom, radosti koja se izliva u izobilju, kako bi se pretočila u srca vernih i učinila ih učesnicima u radosti budućeg Carstva Božijeg. Ova radost koja se oseća u reči jerarha Crkve nije prosta psihološka emocija, nego ljubav koja se rasplamsala silom Duha Svetoga u snagu života. Reč koja je upućena vernome narodu jeste poziv da se odazove tiho, „kao u lahoru“, glasu Božijem i da budu sabran oko Svetoga Žrtvenika, koji je mesto projave Crkve Hristove, sa koga se pričešćujemo Životvornim Telom i Krvlju Hristovom.

Život u Crkvi za Episkopa Fotija nije puko religijsko vršenje obreda ili čuvanje tradicije, nego neprestano uzrastanje “u meru rasta Hristovog“, kako Apostol svedoči. Ovakav poduhvat je nezamisliv bez duhovne borbe i neprestanog bdenja čoveka nad celokupnim svojim bićem. Na ovu borbu čovek se poziva da svesno krene, jer ona kao takva predstavlja sastavni deo našeg slovesnog i beskrvnog prinosa Bogu. Ovakvim etosom koji se intenzivno oseća u tekstovima beseda, vidi se da iza izgovorenih reči Episkopa stoji i monah koji živi u blagodati monaškog priziva. Svakog čoveka u hramu, učesnika Tajne javljanja Boga u Telu, vladika Fotije poziva da čuva čistotu duše i srca, a ovim knjigama taj poziv upućuje i svakome čitaocu, sve u cilju da postanemo mesto obitavanja blagodati Božije, koja unosi  božanski mir i radost u naše živote. Svakim slovom, Episkop Fotije veoma jasno poziva povereni mu od Boga narod, svoju pastvu, da svi zajedno, jedni sa drugima, silom i blagodaću Duha Svetoga, smelo hode u susret ka ljubljenome Hristu, Koji će ih rasteretiti iskušenja i podariti im mir Carstva Božijega.

Jedna od bitnih tema koja se često susreće u ovim besedama jeste Apostolski poziv na čuvanje čistote vere, koje se ogleda prvenstveno kroz bogoslužbeni život i čuvanje crkvenog poretka. Bez čistote vere čovek nema ispravno usmerenje ka Hristu. Reči Episkopa Fotija verno su sledovanje Ocima Crkve, te na taj način iznosi ne svoja lična mišljenja i stavove, nego, sledujući Svetim Ocima, ispravno predanjsko svedočenje vere Crkve. Ovde treba da se istakne da vera nije samo jedan sistem učenja nego pre svega jedan odnos koji se gradi u konkretnoj crkvenoj zajednici sa Samim Hristom i sa braćom koju nam Bog daruje. Briga za očuvanje čistote vere jeste i briga za očuvanje neoskrnavljenosti molitvene zajednice kojoj verni narod pripada. Obaveza je svih da se neprestano mole za svu tvorevinu Božiju, jer „Svete Liturgije se služe za spasenje čitavog sveta, čitavog kosmosa, svih ljudi, svih naroda i svakog čoveka, od prvog čoveka Adama pa, evo, sve do nas i do Drugog dolaska Hristovog“, kako episkop navodi, a narod Božiji je pozan da se isključivo moli u zajednici Crkve, u zajednici Tela Hristovog, pored svoga episkopa ili sveštenika. Reči koje se nalaze u ovim besedama duboko su natopljene ljubavlju prema Hristu i svojoj pastvi predstavljaju izvor vode žive i svima koji tragaju za večnim smislom i spasenjem.

Svako mesto gde se sabire Crkva Božija jeste sveto mesto i prostor koji je osveštan i kao takav predstavlja mesto utehe i ukrepljenja za verni narod. Naši sveti preci pokazali su krstonosni put kojim nam valja hoditi, ističe Episkop Fotije i poziva sve da sledujemo duhu i jevanđelskoj logici Nemanjića, svi kao narod, a posebno starešine narodne. Dobrota i činjenje dobra predstavlja način spasenja i put ka Carstvu Božijem, koje je za Episkopa Fotija, trijumf dobrote i ljubavi Božije u svetu. Svako svojom dobrotom i činjenjem dobra kao i vrlinskim životom, u Crkvi učestvuje na način Božijeg života i blaženstva.

Reči izgovorene u besedama Episkopa Fotija, a zapisane na stranicama koje su pred nama pozovem sve čitaoce, a pogotovo one koji su iz Bogom spasavane Eparhije zvorničko-tuzlanske, da molitveno podrže svog Episkopa u službi poverenoj mu od Boga. Sveštenstvo i monaštvo Eparhije, svi oni koji će čitati reči svoga Episkopa sabrane u ovim knjigama, da budu u sinovskoj ljubavi i poslušanju prema svome Episkopu, kao što je Hristos bio poslušan Ocu svome do smrti na Krstu, kako bi tako zasijala slava Svete Crkve Božije. Uveren sam da će svaki čitalac naći u rečima Episkopa Fotija utehu, ukrepljenje i putokaz ka Živome Hristu. Ove sabrane besede su nepobitno svedočanstvo da Episkop Fotijesa strahom Božijim verno ispunjava poverenu mu službu arhijereja, „da pravilno upravlja rečju Istine“, radi izgradnje poverene mu Crkve. Samim tim ove besede i duh u kojem su nastale i proiznesene, predstavljaju primer i za mlade sveštenike, kako i na koji način im valja poučavati narod Božiji. Promišljanjem o rečima ovih beseda, svaki sveštenik i veroučitelj naći će primer autentičnog svedočenja Hrista koje može sa sigurnošću iznositi pred Crkvom Božijom.
​