Predstavljanje knjige o stvaralaštvu oca Vojislava Bilbije u Hilandaru

U Svetom manastiru Hilandaru, u nedelju 27. marta 2022, održana je promocija knjige „Hilandarac van Hilandara – Stopama Svetog Simeona“, koja je posvećena umetnosti protojereja Vojislava Bilbije. Knjiga je objavljena 2021. u izdanju Društva prijatelja manastira Hilandara iz Banja Luke, sa blagoslovom igumana Hilandara, Visokoprepodobnog arhimandrita Metodija. Izdanje je pomogao Republički sekretarijat za vjere Vlade Republike Srpske. Skup je održan u svečanom salonu manastira.

Na promociji su bili prisutni hilandarski iguman Metodije, prota Vojislav Bilbija, Mirko Marić, Republički Sekretarijat za vjere Vlade Republike Srpske, o. Srđan Roljić, duhovnik Društva prijatelja manastira Hilandara iz Banja Luke, Igor Todorović, predsednik Društva, prof. dr Saša Pavlović, profesor Akademije umetnosti iz Banjaluke, Srđan Ivanković, Marko Bilbija,  Aleksandar Stjepanović, članovi uredništva izdanja. Predstavljanju je u velikom broju prisustvovala i hilandarska bratija, zajedno sa radnicima i gostima koji su boravili u manastiru.

Ova zbirka i katalog umetničkih radova protojereja Vojislava Bilbije, koji je svojim bogonadahnutim stvaralaštvom ostavio neizbrisiv trag u Hilandaru, dočekana je sa velikom radošću. Proizašla je iz projekta „Bog i čovek“ koji je započet 2019. sa ciljem da se organizuje izložba životnog dela o. Voje Bilbije. Poduhvat za posebnu publikaciju o delima vezanim za manastir Hilandar i Svetog Simeona Mirotočivog predložio je iguman Metodije.

Tokom promocije, arhimandrit Metodije govorio je o ličnosti i stvaralaštvu o. Vojislava Bilbije, kao i sopstvenom doživljaju njegovih umetničkih dela.

„Jedan od veoma istaknutih crkvenih umetnika, koji je pored toga i sveštenoslužitelj i koji ima druge darove od Boga, jeste i naš dragi otac Voja Bilbija. I ovde u samom manastiru Hilandaru svi mi imamo prilike da se poklanjamo kivotu Sv. Simeona, ali i nekim drugim bogoslužbenim predmetima koje je on ostavio u manastiru i tako imamo duhovnu poruku koju nam on nadahnut Duhom Svetim šalje. Ono što čovek stvara kroz ikone, kroz duborez, i sve druge vidove crkvene umetnosti, predstavlja naravno i njegov ličan doživljaj Carstva Nebeskog, ali i sredinu u kojoj je ta osoba rođena i odrasla. Tako da od o. Voje koji je rođen u vreme najvećeg stradanja srpskog naroda, na teritoriji gde su ta stradanja bila najveća, a i posle toga je imao priliku da se u toku svog života susretne sa novim stradanjima, vidimo da je i to uvek uticalo na njegov crkveni izraz… Ono što nam on otkriva jeste da mi ne treba da očajavamo u tim stradanjima, nego da shvatimo da se u stvari ispunjava ono što je Gospod rekao da, kao što su njega gonili da će biti gonjeni i njegovi učenici, i da nije dostojan onaj ko ne uzme svoj krst i ne krene za njim. Za nas je velika radost što će se katalog o njegovim umetničkim radovima prvi put ovako javno predstaviti baš u manastiru Hilandaru, sa ličnošću Svetog Simeona kao osnovnom inspiracijom i blagoslovom koji prate njegov rad.“

„Prvi put kad sam došao na Svetu Goru, na dva mesta sam imao poseban doživljaj, u manastiru Hilandaru kada sam se poklonio kivotu Svetog Simeona i kada sam ušao u isposnicu Svetog Save u Kareji. To su mi bila dva najdirljivija duhovna doživljaja prilikom prvog dolaska na Svetu Goru. Crkvena umetnost nije samo za gledanje, ona mora da pomogne da nas nadahne u  molitvi“, ispričao je iguman Metodije.

Otac Srđan Roljić se, u ime Društva prijatelja manastira Hilandara iz Banja Luke, zahvalio najpre na blagoslovu za osnivanje Društva, jer je smisao blagoslova u tome da veže za Hilandar i da prenosi energiju Hilandara. Osvrnuvši se na delo prote Voje, on je naglasio da je to priziv za sve nas da prenosimo svetosavsku filosofiju života na svet, da svako svojim darom ugradi sebe, molitveno, duhovno, celim svojim bićem u Hilandar. Na kraju obraćanja, o. Srđan je predao igumanu Metodiju na dar ikoničnu sliku „Jutro na logorskoj žici“, rad sestre Marije iz Jasenovca.

Marko Bilbija, član Uredništva publikacije, istakao je da je ovom publikacijom, radom na sistematizaciji i digitalizaciji, postignuto da se čitav opus radova o. Vojislava Bilbije, na izvestan način, katalogizuje i pohrani. U katalogu su objedinjeni radovi koji su vezani za Hilandar. U planu su još dva izdanja, jedno koje će biti vezano za manastir Studenicu i jedno koje obuhvatiti protin rad u Dalmaciji. Hilandar i Sveti Simeon uzeti su kao početna tačka, dok bi se trilogijom napravio presek kroz celo njegovo delo i prikazao hronološki nastanak i razvoj njegovog umetničkog izraza.

Neka od kapitalnih dela protojereja Vojislava Bilbije nalaze se u Hilandaru. Najveću inspiraciju za svoj rad, kao i duhovno ispunjenje, o. Vojislav dobio je upravo na Svetoj Gori. Njegov celokupni rad, kako u stilskom tako i u tematskom pristupu, prelama se kroz prizmu ličnosti Svetog Simeona i manastira Hilandara. Bogat jezik njegovog stvaralaštva izražen je kroz mnoštvo tehnika, materijala, oblika, veličina, namena i upotreba.

Prota se tokom života nije prvenstveno bavio umetnošću, već radovi odslikavaju karakter misije koju njegovo stvaralaštvo predstavlja. Umetnost je živi artefakt, predmet sa namenom, bila ona bogoslužbena ili ne, u službi širenja i artikulisanja duhovne poruke, koja se neprekidno prenosi sa Svete Gore i sličnih mesta. Njegov rad bi se mogao okarakterisati kao neprekidna molitva, izražena kroz umetnost, uglavnom u plemenitim materijalima – srebro, zlato, drvo – najčešće tisovina, kao i u kosti, sa intarzijama od korala, dragog kamenja i drugog.

Otac Vojislav Bilbija istakao je da se ovih dana navršava pedeset godine od njegove prve posete Hilandaru. Sada kao osamdesetogodišnjak, prisetio se kako je svojevremeno zbog rada na kivotu Sv. Simeona promenio čitav svoj život i preselio se u Holandiju, jer zbog političke situacije u zemlji nije mogao da obezbedi plemenit metal za rad.

„Za mene to nije bila umetnost, to je deo života. Ti daješ sebe, onoliko koliko možeš“, rekao je prota.

Njegova dela prate hilandarsko bratstvo u njihovom svakodnevnom životu. Od lika prepodobnog Simeona Mirotočivog u steni na prilazu manastiru, do njegovog kivota u sabornom hramu, protina dela stoje kao putokazi i mesta duhovnog oslonca, sažimajući jedinstveni molitveni prostor Hilandara.

Kao neko ko više voli da se izražava kroz umetnost nego da o njoj govori, prota Voja je udovoljio molbi prisutnih da ovo nesvakidašnje veče u Hilandaru završi pesmom uz gusle.

Sažimajući ličnost i delo o. Voje Bilbije, najbolje je poslužiti se dubinskim uvidom blaženopočivšeg starca Mitrofana Hilandarca: „Naš Sveti Sava je priveo svome Hilandaru niz duhovne dece, koja su posle više poseta ovoj svetinji, sebe spontano nazvali Hilandarcima van Hilandara. To su oni čije se kandilo vere zapalilo ovde u Hilandaru i gori molitveno pred Bogom, svetleći u tami naših dana.“

Video: Društvo prijatelja manastira Hilandara, Banja Luka.
Snimatelj: Srđan Ivanković

Foto:

Monah Milutin Hilandarac
Lična arhiva o. Vojislava Bilbije
Društvo prijatelja manastira Hilandara, Banja Luka