Ovaj prepodobni Gavrilo beše rodom iz Osečkog Polja kod Krive Palanke, a od roditelja vrlo bogatih i blagočestivih, koji behu blizu carskih savetnika. He imajući dece oni dan i noć suze prolivahu i na kolenima klečahu, uznoseći Bogu molitve sa tihim srcem i ištući od Njega čedo. Bog, koji izobilno daruje one koji mu se mole, dade te im se rodi dete, i ono beše neizreciva radost svima u domu. Pošto krstiše dete, ono rastijaše i krepljaše se Duhom Svetim. I kada dođe vreme da se uči knjizi, roditelji ga dadoše da se uči kod učitelja. Budući vrlo bistro dete za kratko vreme izuči sva Sveta Pisma, i osobito Evanđelsku knjigu ne ispuštaše iz ruku svojih.
Kada dođe vreme ženidbi, roditelji ga sjediniše sa devojkom od dobrog i carskog roda. No sveti to nikako ne hteđaše i ruke na molitvu Bogu uzdizaše da bi mu On sačuvao njegovu devstvenost. Danonoćno pripadaše on na molitvu, i tako molitvom pobedi sve različite strasti. Na te njegove molitve i ljubav bi poslan Arhanđel Mihail, koji brzo uze dušu supruge njegove. Tada svetitelj umoli roditelje svoje da ga otpuste od kuće, jer budući kao neki tvrdi dijamant, on se upodobi Alekseju čoveku Božjem. Roditelji ga otpustiše s mirom, i prepodobni tako pođe od kuće svoje. Uz put on srete nekoga đakona po imenu Toma, s kojim se bratski pozdravi i sednuvši na putu provede s njim mnogo vremena u razgovoru. Zatim on leže i zaspa malo na tome mestu. U snu mu se javi Anđeo Gospodnji, i reče mu: Ustani i idi na polje Osečko, na mesto koje ću ti pokazati, i tamo sagradi hram rođenju Presvete Bogorodice. Ustavši od sna svetitelj otide natrag i ispriča sve roditeljima svojim. Doznavši za takav san roditelji mu dadoše dovoljno blaga za svaku potrebu, i on podiže hram na rečenom mestu i veoma ga ukrasi.
I opet posle toga dođe prepodobni u manastir Lesnovski da se tamo zamonaši. Došavši u manastir pokloni se igumanu, a iguman videvši ga, zapita ga: Zašto si čedo došao ovamo? A on ispriča i kaza igumanu sve podrobno. Iguman ga onda primi u manastir i mnogo dana probaše ga različitim iskušenjima, dok ne vide njegovo smirenje i trpljenje i njegovo podvižništo u molitvi, i tako ga postriže u anđelski obraz. Pošto prođe malo vremena, pripade prepodobni k igumanu s molbom da mu da blagoslov za neki skit blizu manastira u dolini prema Zletovu. Pošto mu iguman dade blagoslov, prepodobni ode tamo i dosta dana prožive u ćutanju i samoći i nespavanju. Jedino lijaše suze dan i noć i molitvu Bogu usrdno uznošaše, kao nekad Avelj svoje žrtve Bogu. Mirjani koji dolažahu svetome dobijahu od njega iscelenja od raznih bolesti, a mnogi se i od demona isceliše. No, zbog slave ljudske prepodobni napusti i ovaj skit i pređe u mesto zvano Lukovo, u neku malu šumu, i tamo prožive neko vreme. Tu šumu od ljudi niko ne znađaše. Jednoga dana desi se da neki pastir, pasući koze, vide prepodobnog gde stoji na molitvi, i dođe k njemu i pade na kolena tražeći blagoslov od njega. Svetitelj mu reče: Šta želiš, čedo? A pastir ustavši reče: Oče sveti, zbog greha mojih sve koze propadoše od neke vatrušine. Molim te, Boga radi, pomoli se za njih. Sveti mu reče. He boj se, čedo, Bog će obratiti žalost tvoju na radost. A beše tamo blizu kamen iskopan, pun vode od kiša. Svetitelj dođe blizu kamena i kleknuvši podiže oči i ruke k nebu i pomoli se Bogu, a zatim prekrsti vodu krsnim znakom, zahvati je iz kamena, dade je pastiru, i reče mu: Uzmi čedo, i pokropi koze. Uzevši vodu, pastir njome pokropi koze i one sve ozdraviše, zbog čega on usrdno zahvali svetitelju. No, prepodobni napusti i tu šumu i dođe u daleku i neprohodnu goru, na planinu zvanu Obli Vrh, a po grčki Strongilo. Tamo prožive dugo vremena, i u postu i mučenju sebe bez sna življaše, trpeći mnoge nevolje i muke od đavolje pakosti. No on molitvom proganjaše đavole, i utvrdi se protiv njih kao dobri i čvrsti dijamant. Požive on tamo oko 30 godina, i tu se prestavi u život večni. Od bratije niko ne znađaše ovu malu pešteru gde počivahu mošti svetoga, i zato svi u veliku nevolju i brigu padoše misleći da se on otselio u neku daleku stranu.
Posle dužeg vremena javi se prepodobni u gradu Sredec (=Sofija) nekom monahu zvanom Josif, poreklom rusinu. Ovaj monah beše smiren i od svake svetske stvari uzdržljiv, veoma bodar u postu i molitvi, i Bogu ugodan. On dugo razmišljaše da li to viđenje nije neka prelest i oklevaše. Drugu noć opet se javi prepodobni i reče Josifu: Poslušaj i poći na Obli Vrh i tamo ćeš naći mošti, koje prenesi u Lesnovski manastir. – Monah se opet vrlo uplaši i opet tu noć ne pođe. Svetitelj mu se ponovo javi i treću noć i reče: Bog mi je zapovedio da ti kažem ovo što ti kazah. – Tada monah ustavši otide i ispriča Mitropolitu o tom svom viđenju. Mitropolit zapita ljude iz obližnjih sela, da li u toj eparhiji ima brdo Obli Vrh; a oni mu odgovoriše da nema takvog mesta u njihovoj eparhiji. Mitropolit tada napisa drugim episkopima i pitaše i njih u kojem se kraju ili zemlji nalazi Obli Vrh. I stiže to pismo u Zletovo. Episkop pročita pismo, raspita se za to, i doznade da se Obli Vrh nalazi u njegovoj eparhiji. I izvesti o tome Mitropolita. Mitropolit tada uze monaha Josifa i ostale sveštenike i prezvitere i plemiće i ode u Lesnovski manastir. On najpre otsluži tamo bdenije. A kada svanu, Mitropolit uze mesnog episkopa, Josifa i manastirskog igumana i ostale sveštenike, i ode sa njima na goru Obli Vrh. Tu noć sveti se opet javi Josifu i reče mu: Blizu sam od tebe na levoj strani. – Josif se odmah probudi od sna i ustade na molitvu. A kada svanu, Josif dođe na rečeno mesto i nađe tamo mošti svetoga; i poklonivši se moštima Mitropolit sa episkopom i igumanom i ostali sveštenici, monasi i knezovi. Iz moštiju ishođaše miomir kao iz krina blagomirisnog. Mošti biše prenesene u manastir Lesnovski, i mnogi vernici od njih dobiše isceljenja od različitih bolesti. Mnogo godina počivahu mošti svetoga u ovoj obitelji, dajući onima koji s verom dolažahu brzu pomoć i isceljenje od nečistih duhova. U gradu Kratovu beše neki Jermenin, vrlo bogat, no ne imađaše dece osim jedne ćerke, koja imađaše desnu ruku suvu. Došavši u manastir, on se pokloni moštima svetoga, i ruka devojke istoga časa ozdravi. Tako i drugom knezu prepodobni isceli slugu od nečistih duhova.
Posle nekog vremena vladaše u toj zemlji Mihail, veliki knez Bugarski, koji dobro uređivaše vlast i državu svoju. Zatim se ovaj knez upokoji, a vlast u državi uze Oliver Jovan koji beše vrlo lep u licu a još lepši po duši. On beše prvi savetnik i pisar na dvoru srpskog cara Stefana Silnog. On imađaše veliko usrđe i ljubav prema prepodobnom ocu Gavrilu. Manastir Lesnovski imađaše malu crkvu, te Jovan, molitvama Arhistratiga Nebeskih Sila i prepodobnog oca Gavrila, podiže crkvu vrlo visoku i prostranu, i ukrasi je svakim ukrasom na molitve ovog svetog. Svetitelj pak činjaše mnoga čudesa, a y zemlji vladaše mir dosta godina. Međutim posle toga, zavišću đavola, Turski car Murat podiže rat protiv Srba sa 300.000 vojnika. Doznavši to Patrijarh Bugarski u Trnovu gradu poboja se spaljivanja moštiju i zato dođe i uze mošti prepodobnog te ih prenese u Trapezir i položi ih u hramu svetih Apostola, gde one leže i do danas, i toče mnoga isceljenja.
