Sveti i blaženi otac naš Tit od mladih godina zavole Hrista Gospoda i omrze svet sujetni. Toga radi ostavi svet, ode u manastir i primi anđelski obraz. Ne žaleći sebe, on Boga radi prohođaše tesni i pretužni put monaškog života. I toliko se predade smernosti i poslušnosti, da ovim vrlinama prevaziđe ne samo bratiju nego i sve ljude. Zatim postade iguman i pastir slovesnih ovaca Hristovih. I imađaše prema svima toliku ljubav i krotost i samilost da mu niko u ono vreme nije bio sličan u tome.
Sačuvavši od mladosti čistotu duše i tela, on izgledaše kao anđeo Gospodnji. Zbog toga dobi od Boga dar čudotvorstva. U vreme ikonoborske jeresi pokaza se kao živi i nepokolebljivi stub Crkve Hristove. A kada se preseli ka Gospodu, ostavi mnogobrojne učenike i sapodvižnike svoje, taj živi obraz svoje vrline i podvižničkog života. Upokojio se mirno u devetom veku.
Tropar (glas 8):
U tebi se, oče, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledio Hrista. Delima si učio prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveti Tite, raduje se duh tvoj.
