Prepolovivši praznik, ožednelu moju dušu napoj vodama pobožnosti, kao što si Spasitelju sve pozivao: Dođite svi koji ste ožedneli k Meni i pijte! Izvore života našega, Hriste Bože, slava Tebi!
(tropar Prepolovljenja Pedesetnice)
U sredu četvrte nedelje po Pashi proslavljamo osobiti praznik pod nazivom Prepolovljenje Pedesetnice. U ovom prazniku objedinjeno je praznovanje Vaskrsenja Gospoda našeg Isusa Hrista i praznika Svete Pedesetnice, koji nam predstoji. Crkva je bogomudro ustanovila praznik Prepolovljenja Pedesetnice koji sobom objedinjuje Pashu i Pedesetnicu i stoga se proslavlja tačno na pola puta, ili na sredini između Praznika nad praznicima i Svete Pedesetnice. U jednoj od stihira ovog praznika pojemo:
Pošto je došla polovina praznika Vaskrsenja Tvoga Hriste i božanskog dolaska Svetoga Duha Tvoga, sabravši se opevajmo tajne Tvojih čudesâ.
Smisao praznika sredine ili Prepolovljenja Pedesetnice, jeste isticanje veze između Oca, Sina i Svetog Duha. U sredu četvrte nedelje po Pashi (tačno između Praznika nad praznicima i Svete Pedesetnice), proslavljamo Hrista Posrednika. Njega je poslao Otac nebeski, a On daje apostolima obećanje o nisposlanju Svetoga Duha. U evanđelskoj perikopi koju čitamo na praznik Prepolovljenja Pedesetnice evanđelist Jovan nas podseća da je Spasitelj u polovini praznika šatora ušao u hram da poučava. Poznato nam je da su praznik šatora Jevreji proslavljali kao Sukot, ali i da se on sastojao od blagosiljanja plodova i blagodarenja Bogu koji ih je izbavio.
Sa druge strane, evanđelist nas podseća da je u osmi dan nakon praznika Gospod uzviknuo: Ko je žedan neka dođe k meni i pije. Jer, kao što Evanđelist Jovan svedoči: Iz utrobe Njegove poteći će reke vode žive (Jovan 7, 37-38). Ova Živa voda o kojoj Evanđelist govori, simvolizuje znak Svete Pedesetnice. Sada živimo u iščekivanju Svetoga Duha, a naša žeđ za Bogom produbljuje naša osećanja i podstiče nas da primimo Božji dar. Možemo zaključiti da nas ovo pominjanje vode života uvodi u nedelju žene Samarjanke koja je od Gospoda zatražila vodu života večnoga, odnosno blagodat Duha Svetoga. Nakon praznika Prepolovljenja Pedesetnice i nakon Spasiteljevog obećanja da će svakome koji u Njega veruje podariti vodu živu od koje neće ožedneti, Crkva pred nas iznosi evanđelsku perikopu o susretu Hristovom sa ženom Samarjankom kraj kladenca (bunara) Jakovljevog, u gradu zvanom Sihar.
Veliki otac i učitelj Crkve Sveti Kiril Aleksandrijski podseća da Vodom živom Spasitelj ovde naziva blagodat Svetoga Duha i ko se nje udostoji, imaće u sebi postojani izvor božanskih učenja. Ko pije od ove vode žive, tj. ko se napaja blagodaću Duha Svetoga nikada neće duhovno ožedneti. Ovaj momenat nas podseća da pored telesne žeđi, postoji i duhovna žeđ koja je mnogo teža od telesne žeđi. Kao što u biološkom smislu najveći deo našeg organizma čini voda, tako i u duhovnom smislu najveći deo našeg bitija (postojanja) i najveći deo naše duše čini blagodat Svetoga Duha kojom se napajamo na svakoj Svetoj Liturgiji, na kojoj je utemeljen i u kojoj vrhuni Svetotajinski život Crkve. Duha Svetoga svako od nas prima najpre u Svetoj Tajni Krštenja i Miropomazanja, a tu zadobijenu blagodat Svetoga Duha u vidu pečata dara Duha Svetoga uvek i iznova aktualizuje učešćem u Svetoj Evharistiji kao centralnom događaju čovekovog postojanja. Sveti Jovan Zlatoust veli: Duh Sveti se naziva ognjem – radi označenja toplote blagodati koju On izaziva, i istrebljenja grehova; a vodom – da se izrazi čistota i obnovljenje koje On daje dušama koje Ga sa verom i ljubavlju primaju. Navodeći Spasiteljeve reči: Bog je Duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole, Sveti Jovan Zlatoust poučava da je tu reč o Crkvi: jer je njoj svojstveno istinsko i dostojno poklonjenje Bogu. Žena Samarjanka primivši od Hrista vodu života večnoga, ispunila je sebe istinom, a vrhunac njene vere i žrtve bila je njena mučenička končina. Sveta mučenica Fotina (žena Samarjanka iz Evanđelja), koja je na bunaru prvi put bila obasjana svetlošću istine, bačena je u bunar, gde je mučenički postradala i od Gospoda ovenčana neuvelim vencem mučeništva. U kalendaru njen svešteni spomen savršavamo 2/ 20. marta. Svako od nas je pozvan da dublje razmisli o pouci koju Spasitelj iznosi pred nas, ne samo u ovoj evanđelskoj perikopi, već i u celokupnom bogosluženju ove pete nedelje po Pashi, koje se suštinski oslanja na evanđelsko kazivanje. Kada govorimo o bogosluženju praznika Prepolovljenja Pedesetnice, arhiepiskop Averkije (Taušev) veli:
U pesmama Prepolovljenja čas je reč o Vaskrsenju Hristovom, čas nas podsećaju na približavanje praznika Pedesetnice, kada je Vaskrsli Gospod poslao Svojim učenicima Duha Svetoga, obilno napajajući i utoljavajući duhovnu žeđ onih koji su poverovali u Hrista kao u Mesiju i Iskupitelja sveta.
Ove reči nam opitno potvrđuju ono što smo na početku rekli, da praznikom Prepolovljenja Pedesetnice biva objedinjeno praznovanje Pashe i Svete Pedesetnice. Ikonografija ovog praznika oslanja se na evanđelsko kazivanje o Hristovom poučavanju u hramu, stoga na ikoni i vidimo Spasitelja koji sedi na sredini hrama i poučava. Na nekim ikonama Prepolovljenja Pedesetnice možemo uočiti oslanjanje na evanđelsko kazivanje evanđelista Luke koji svedoči o Hristovom poučavanju u hramu kada je imao samo 12 godina, i stoga na ikonama vidimo izobražen Spasiteljev lik u vidu dvanaestogodišnjaka. Bogatu himnografiju praznika Prepolovljenja Pedesetnice sastavili su: Anatolije (slavu na hvalitne), Sveti Andrej Kritski (kanon praznika), Sveti Jovan Damaskin (stihire na stihovnje). Svi himnografi naglašavaju momenat blagodarnosti Vaskrslom Gospodu i navode Spasiteljevo obećanje da će poslati Duha Utešitelja. Kada je reč o drevnosti praznovanja praznika Prepolovljenja Pedesetnice, jerusalimski kanonar nam svedoči da je njegovo praznovanje u Crkvi prisutno još od sedmog veka. Svedočanstva nalazimo u tipiku Velike Crkve, Sinajskom kanonaru, kao i u evergetidskom tipiku. U mislima Svetog Teofana zatvornika za svaki dan, nalazimo sledeće tumačenje praznika Prepolovljenja Pedesetnice:
Na Prepolovljenje (Pedesetice) čujemo Gospoda gde poziva: Ko je žedan neka dođe k meni i pije. Ako je tako, onda pođimo svi k Njemu. Svako će kod Njega utoliti svoju žeđ, ma čega da je žedan, naravno, ukoliko predmet njegove žeđi nije protivan Gospodnjem Duhu. Koji je žedan znanja neka ide ka Gospodu, jer je On jedinstvena svetlost koja istinski prosvetljuje svakog čoveka. Ko je žedan očišćenja od grehova i umirenja savesti koja ga peče, neka ide ka Gospodu, jer je On podigao sve grehe sveta na Krst i razdrao obveznicu njihovu. Žedni mira u srcu – neka idu ka Gospodu: On je skrivnica zbog koje čovek zaboravlja na sva lišavanja i prezire sva bogatstva. (Čovek je tada spreman sve da ostavi), samo da bi Njega Jedinog stekao. Kome je potrebna snaga – u Njemu je svaka sila; ko traži slavu – kod Njega je slava nadsvetska; ko slobodu – On je Darodavac istinske slobode. On će da reši sve naše nedoumice, da rastrgne okove strasti, da razveje sve tuge i žalosti, da nadvlada sve prepreke, sva iskušenja i zamke vražije, i da upravi put naš ka duhovnom životu. Pođimo zato svi ka Gospodu!
Prepolovljavajući zakoniti praznik, Stvoritelju svih i Vladiko, okupljenima si govorio, Hriste Bože: Hodite i zahvatite vodu besmrtnosti! Zato Ti pripadamo i verno kličemo: Milosti nam Tvoje daruj, jer si Ti Izvor našega života!
(kondak Prepolovljenja Pedesetnice)
Katiheta Branislav Ilić
Izvor: Pravoslavlje
