Приче, народне умотворине, гусле, обичаји, историја, анегдоте, родослови – све оно што чини предање – живи на сјећању.
Записати оно што је достојно сјећања, оно чега морамо да се сјећамо и преносимо долазећим покољењима – дио је културе памћења. Богат духом наш народ је одувијек имао памтише, нараторе, казиваче, мајсторе усменог приповиједања, пјеснике, гусларе, златоусте, који су својим сјећањем чували традицију, памтили разум светог крштења и умјећем причања преносили ризницу народног предања будућим нараштајима. Тако се, поред осталог, чувао културни идентитет српског народа.
Да заборав не би расплео пређу и избрисао приче из давнине и да бисмо имали шта да памтимо, записали смо албум успомена памтиша који су се већ уградили у будућност чувајући прошлост. Биљежење прошлости је сагледавање будућности.
Наратор je покојни Драго Кешељевић, са којим је разговор 2006. водио новинар Милован Ковачевић за емисују Радио Светигоре Огледало, коју је уредио Славко Живковић.
