Lela Marković: PRIZRENSKA GALAKSIJA
Vladiki Atanasiju (Jevtiću)
Kada sred nebeskog kosmosa
u Prizrensku galaksiju stigneš, Vladiko,
pomoli se za nas
koji za Prizrenskom galaksijom čeznemo,
do Drugog Hristovog dolaska
u Nebo gledamo, polomljeno sastavljamo, srušeno obnavljamo…
Kada sred nebeskog kosmosa
u Prizrensku galaksiju stigneš, Vladiko,
celivaj za nas zlatne dveri
Bogorodice Ljeviške Milutinove,
zapali sveće u Crkvi Svetog Stefana,
okadi Crkvu Svetog Prokopija,
narodu otvori Crkvu Svetog Pantelejmona.
Kralju Dragutinu pridrži povelju
dok je prilaže Crkvi Svetog Dimitrija,
blagoslovi Dragoslava i Belu Tutić.
dok freskopišu (Tutićevu) Crkvu
Svetog Nikole, a Rajko Kirizmić
Crkvi Svetog Nikole (Rajkovoj) vraća nestale ikone litijske i uklanja naslage
vremena i baruta…
Nađi cara Dušana gde sa Jakovom Serskim
nadgleda zidanje Svetih Arhangela,
a iguman, Starac Grigorije mu pomaže…
Isprati Svetog Joanikija Drugog
na ustoličenje za Patrijarha, prvog srpskog,
i dalje, u Svetu Zemlju, da svetinje diže
na Karmilskoj i Gori Tavoru.
Osveštaj Svetog Đorđa – malu Crkvu Runovića braće,
pa popusti konopac za temelj
Saborne, Crkve Svetog Đorđa,
da veća bude, u ime Božije!
Kada bude cela i kad oltar iz Sentandreje
bude opet pun ikona vrednih
i zazvoni slobodno zvono Nikole Spasića i kralja Petra Prvog,
upali opet kandila srebrna – dar prizrenskih kujundžija,
neka u večnost svetle, pa pred punom crkvom čitaj iz Siminog Jevanđelja –
dar sinu Manojlu.
Prizri na Crkvu Svetog Atanasija i Svetog Tome. I Mladena Vladojevića gde sa Gogama u slozi zakrovljuje
Crkvu Svetog Spasa,
a Kraljević Marko nad čardacima starim
narodu diže Crkvu Svete Nedelje…
Nasmeši se starim Prizrenkama
koje na Svetog Iliju,
pred Crkvom Svetih Vračeva
ikonu Svetog Ilije vodom zapljuskuju
sve dok ne pljusne kiša sa nebesa…
Pa se spusti sa Kaljaje,
sa mitropolitom Amfilohijem besedeći, ko nekad, sve do Preobraženjske i Bogojavljenske crkve…
Nasmejanog lica svedoči o lepoti Crkve Svete Jelene, Svetog Vlasija, Svete Ane i Koraćeve, Proroka Ilije, Svete Varvare i Svetog Nikole – Gradske.
Lazaru Crnoriscu-Hilandarcu, pridrži kazaljke dok časovnik za moskovski belokameni Kremlj tvori.
Pomiluj po glavi sve priložnike:
Bratislavljevu majku i Nikolu Utoličića
i Todora Lepića i sve pobrojane
u Pomeniku Bogorodice Ljeviške
i drugim pomenicima…
I braću Vlahić pred manastirom Svetog Marka Koriškog.
Tu se, u isposnici, pokloni Svetom Petru Koriškom, zajedno sa Simom Igumanovim i njegovim siročićima…
Tu će te pozdraviti i četa srpske vojske
koja zbog kame kabašanske ne pređe Albaniju peške…
Sa ostalim pravednicima koji te tamo sačekaše pohodi Podgor, Rusenicu, Mušutište,
pred Crkvom Vavedenja sretni Dragoslava
sa ženom Jelenom, sinom Stanišom i ćerkom Anom,
i popa Simu Popovića i monaha Partenija iz Dvorana koji sa precima prepis Dušanovog zakonika vekovima čuvaše…
Zakorači u svetinje Goleme Oče, u Orahovac rajsku baštu, Sredačku i Sirinićku župu, Šaru – Krstastu Goru, gde svetinje na tamjan mirišu, lepše od poljskog cveća.
Kada u Prizrensku galaksiju dođeš, Vladiko,
naći ćeš hramove što jesu i koji behu,
svih 365 luča Hristovih –
onih što nad zemljem stoje,
i one što pod zemljom i kamenom čekaju,
u Galaksiji sijaju ko najsjajnije zvezde!
Sve svetinje što na zemlji vekovima svetleše
u slavi Gospodnjoj na nebu zasijaše!
U svakoj slavi Gospoda našeg,
Svetim tajnama, Liturgijom svetom!
Kada u Prizrensku galaksiju dođeš, Vladiko,
u Prizrensku bogosloviju pođi.
Pesmom će te dočekati negdašnji bogoslovi a zagrljajem nastavnici i rektori slavni:
Grigorije Božović, Lazar Kujundžić, Jeremija Grković Gapon,
protojereji Stevan Dimitrijević i Đorđe Kamparelić,
Ilija Stavrić, Ilarion Vesić, Valerijan Pribićević i drugi,
zajedno sa Ivanom Stepanovičem Jastrebovim…
I patrijarsi Varnava, Gavrilo, Irinej i Pavle.
Vidim, celivaš im ruku…
Prizrence dobročinitelje
Mladena Ugarevića, Dimiša Mišetovića,
Kolju Stašića, Arsu Živkovića,
Čemerikiće videćeš mnoge,
i Nikolu Musulina s njima,
njihova će se dela sa tobom sresti.
Reci im Vladiko kako nam je,
da se ne predajemo…
Reci im da se trudimo da zavet ispunimo.
Da padamo i ustajemo,
da stradamo ali verujemo.
I volimo Gospoda i predake slavne.
Ljubimo veru njihovu, dela neprolazna…
Prizrensku galaksiju si, Vladiko,
ti poznao davno…
Kada u Prizrensku galaksiju dođeš
pomoli se Gospodu za nas
da videti tu lepotu
i mi zaslužimo….
(Pesma objavljena u novom broju Letopisa Matice srpske)
