У оквиру програма обиљежавања Његошевог дана, 11. новембра, у дворани Парк у Херцег Новом, професор др Мило Ломпар одржао је предавање на тему „Андрић и Црњански о Његошу“.
Проф. др Мило Ломпар говорио је односу двојице најзначајнијих модерних писаца у српској књижевности XX вијека према класичном пјеснику српске културе Петру Другом Петровићу Његошу.
– То питање код Иве Андрића не дјелује зачудно. Од свих писаца свијета, он је највише писао о Његошу. У својим сабраним дјелима има девет текстова о Његошу. Андрић је послије Његоша највише писао о Вуку, о коме има пет текстова и једну драматуршку скицу. То показује да је Андрић свој пут унутар српске књижевности и културе везивао за централне личности XIX вијека код нас, навео је Ломпар.
Ломпар оцјењује да је Милош Црњански био радикални модернистички израз нашег књижевног медијума:
– Он је представљао једну другачију поетику, другачије виђење свијета, од онога које се кристалисало унутар Андрићевог дјела. Ако су обојица пронашли своју референтну тачку унутар Његошевог дјела, то значи да су модерни писци, а обојица су били модерни писци, пронашли ону тачку према којој се структурира цјелокупна модерна књижевност њиховога времена и њиховога језика. То нас враћа размишљању односа класика и културе…У времену они нису били тако удаљени од Његоша, јер Андрић је рођен 1892. године, а Његош је умро 1851. године. С обзиром да је Његош умро млад, могли су у неком времену да буду савременици. Црњански је рођен 1893. године, подсјећа Ломпар.
Када говоримо о односу Андрића и Црњанског преиспитујемо процесе модернистичког преобликовања Његошево статуса у нас, додаје Ломпар:
– Андрићево виђење Његоша кроз предавање „Његош, као трагични јунак косовске мисли“ почиње упечатљивом реченицом: „Ова драма почела је на Косову“. Његош је усвојио доминантне садржаје косовске формуле, али им је промијенио акценте, у складу са романтичарском идејом, националног ослобођења и уједињења. Он је то на неки начин обликовао, тако да то има израз препознавања да је то косовска традиција…
Ломпар тумачи стихове „Посвета праху оца Србије“ који се налазе на почетку „Горског вијенца“.
– „Горски вијенац“ је она књига, која ће Његошевом дјелу дати канонски карактер. У тој „Посвети праху оца Србије“ – Његош је поставио Карађорђеву фигуру у структуру косовске формуле. То показује да је он поставио Карађорђа у процес сакрализације, а сама косовска формула се састоји у три елемента: Један је Лазарев избор, други је Милошев подвиг и трећи је Вукова издаја, као митска, а не као историјска чињеница. Његош тај ред преокреће у „Посвети праху оца Србије“, образложио је, између осталог, Ломпар.
Црњански у свом опусу Његоша је назвао пјесника над пјесницима:
– Зато је Српски књижевни гласник 1925. године, направио серију текстова о Његошу, гдје се истиче текст Милоша Црњанског „Размишљања о Његошу“, казао је Ломпар и додаје да се обично наводи посљедња реченица у том тексту, због свог изузетно упечатљивог смисла, јер Црњански каже:
– И кад би наш народ нестао, довољно би било да остане „Горски вијенац“, да се очува његов лик заувијек. То је метафора која обиљежава велико поштовање и љубав према овом пјеснику. На другим мјестима овог текста, Црњански дефинише свој однос према Његошу и назива га лирским пјесником. Пјесником лирске мисли и лирског доживљаја. Црњански га везује такође, као и Андрић, за косовску традицију, али каже да се први пут са Његошем послије Лазара пред нама појавила свјетлост кретања навише, образложио је Ломпар.
Подсјећамо, да је у оквиру обиљежавања Његошевог дана, синоћ у фоајеу дворане „Парк“, уприличено вече са Матијом Бећковићем, док је вечерас 13. новембра у 20 часова, у дворани „Парк“, на програму представа „Наши дани” по тексту Радоја Домановића, у адаптацији и режији Радослава Миленковића, који и игра у овом комаду.
У част прославе Његошевог дана, црногорског празника културе, у Херцег Новом реализују се програми се од 11. до 16. новембра, у организацији Секретаријата за културу и образовање Општине Херцег Нови, Јавне установе културе „Херцег фест“, Јавне установе „Градска библиотека и читаоница Херцег Нови“, Јавне установе „Градски музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић“, Средње мјешовите школе „Иван Горан Ковачић“ и невладине организације „СПОНА“.
Извор: РТХН
