,,Српски народни лист“ управо водио борбу за опстанак Срба у свом идентитету, а против покушаја асимилације од стране мађарске државе и тенденције прозелитизма од стране Римокатоличке цркве, као државне цркве“, рекао је за портал ИН4С др Будимир Алексић, професор Цетињске богословије.

Нема сумње да 1. јул 1835. представља, како каже Алексић, велики датум у историји српског новинарства, јер је тада изашао први број ,,Сербског народног листа“ чији је издавач била ,,Славено-србска печатња краљевскаго всеучилишта венгерскаго“.

„Први уредник листа је био Теодор Павловић, културни и национални прегалац, и борац за права српског народа у Угарској. Лист је излазио једном седмично, у периоду од 1835. до 1848. године, и био је у функцији афирмације српског националног, културног и духовног идентитета. Лист је такође заговарао српску интегралистичку идеју; имао је, дакле, у виду цјелину српског народа и његове проблеме и интересе у свим матичним српским земљама“, истиче Алексић у изјаву за ИН4С. Стога, јасан је Алексић, није нимало случајно што је и Његош био сарадник тог часописа, као што није нимало случајно што је био и члан Матице српске, најзначајније српске културне и научне установе чија се дјелатност и мисија континуирано одвија ево већ 200 година.

„Лист чији јубилеј данас славимо се није плашио цензуре, иако је егзистирао у туђој држави која је тежила мађаризацији, дакле асимилацији српског народа“, закључио је Алексић за наш портал.

Лист је све више постајао књижевни, сарадници листа били су Лукијан Мушицки, Никанор Грујић, П. П. Његош, Сима Милутиновић „Сарајлија“, Јаков Игњатовић, Јован Суботић, Никола Боројевић и други.

„Сербски народни лист“ је први српски периодични књижевни часопис.